Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

lepe knjige"5, Bili su mišljenja da je borba proletarijatadobra za sam proletarijat, ali da se ne tiče intelektualaca,~~rtr~ j~ ~ to doba voleo da kaže kako je za pro­!et~n]at )~d1l1! spa~onC?sni ,put da pristupi Komunistič­KO] partiji, ~lI da 1l1tewkvuaJcu preostaju drugi putevi,Svakom svoJe.~ome se usprotivila Colette Audry (Kolet Odri),Zado]ena M,~rxon~ i Trockim, uključena od 1932, u prosvet?usekcIJu C,GT!) , a od 19,35, član one tendencije uo~vlru SFIO kOJu Je predvodIO Marceau-Pivert (Marso­-Prver) , smatrala se borcem upletenim u bitku, U svakojprilici morala je da zauzme određeni stav, "Vi viditesvet kao po.štanski ured" - govorila je Sartreu, koji jeodgovarao da "svet i jeste poštanski ured",Nij~ li Sartre možda mislio da neki službenici (utom y?s,tanskon~ ~lredu - Prim prev,) imaju povlašćenipO,loza], l sakupljaju marke, dok ostali zadaju udarce pe­Sl1Icom?On nikada nije glasao (čak ni na izbOirima za Narodpifront), a svoju sindikalnu kartu primio je protivvO!Je, Ako s,u S~rtre i Simone de Beauvoir ponekad ipnsustvovah velIkrm manifestacijama ujedinjene leviceposle 1934, nije im "ni na ,kraj pameti bilo da se uklju~ce u povorku, da pevaju iIi viču sa ostalima", Takav jeu to doba bio naš stav" - kaže Simone de 'Beauvok.- "Događaj i su mogli da u nama izazovu snažno osećanjebesa, strepnje ili radosti, ali u njima nismo učestvovali;ostajali smo posmatrači,"6Na politi,čke zahte,~e lc:vih i,ntelektualaca Sartre jeslesa? r:~meillma - pnca SImone de Beauvoir, Kada je,slusaJu~~ .rez~Itate _lzb~ra 1936, ,:Chamson (Šamson)pobe~mckr ldlcao: ,Sta lm radimo! , Sartre je nestrpljivorekao: ,Chamson nikome ništa ne ,radi. On samo držiokolo govore, reci tuje, manifestuje, popuje _ kakavzaludan posao!' "7 Ipak, Sartre i Simone de Beauvoirdali su štrajkačima priloga koliko su mogli,:,F.ilozofija, kontingencije" bila je i suviŠe željna stvarnostIl o~tadJala previše otvorenih vrata da jednog~,ana J1e bl ):ret.rpe!a korenitu promenu koja ju je pribIizIlasvet~ IJu?L LJ njenoj ap~tra'ktnoj fazi pretilo jojJe da se IzgubI, da bude samo Ideologija koja razotkrivaiskoreDjenost i usamljenost jednog 'broja i,I1telektualacau d;ruš!vu, Pošto k~? da je porušila mostove koji su jevezrvah sa proletarl]atom, ona se - isprazna i odsutna280, J.·P. Sartre, nav, delo, str. 25., S. de Beauvoi!', nav,. delo, str .. 224,; Isto, stL 272-273,- kolebala, Ali, ma koliko ne marila za dr?štvo, na, ,nj~su ipak uticali sukobi koji su se u dr~stvu odvIJalI,Ono što je već poodavno zbrkar:o zaok