Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

ovali u dogmatsku efektivnost masovnih organizacija"36.Kasnije je, ~1aravno, ukazano na ~o da se sta.novište .. ~;;j~leži u osnovi takozvane "sumnJe prema IdeologIJI lsamo može smatrati jednim oblikom ideologije tj. ideologijomne-ideologije. Na primer, Hans Mayer (Majer)O ~nJ'o: Govori kao-o ideologiJ'i antagonizma prema ideo-.... J b ," '-' .'-' . 37logiji (die Ideologle der Ideologzefem~schaft! - toje, međutim manje značajno od yosledIc~ .koJe su na·stale u prirodi intelektualčeve drustvene ~!'ItI~e. P~,:o, ~oje značilo da intelektualac sebe sve VIse I.dentIfIkuJekao zaštitnika individue: društvo kao takvo bIva podvrgnutokritici u onoj meri u kojoj remeti egzistenciju individue;ali retko se čini pokušaj sagledavanja društvakao totaliteta. Posledica toga je činjenica da se i?tele~tualeiretko bave kritikom ekonomske osnove drustva tj.ideologijom u definisanom, .marksi.~tičkoI? ~J?islu. Istinaje, na primer, da je pen?d naJ.ll1tenzI.:'l11Jeg delovanjaGrupe 47 period pedesetih godll1a kOJI se P?klapaosa ekonomskim oživljavanjem Zapadne Nemacke; paipak, kritika posleratne .izgr~dnje ograničaYc:1a ~e u!Slavnomna kritiku fašizma 1 na Ideju o potrebI IZmIrenja saprošlošću. Tako je, na primer, čak) javni. napa~ GlinteraGrassa (Ginter Gras) na CDU sezdesetlh godll1a naprvo mesto isticao njihovo P!'ik.rivanje b.i,:ših nacistau svojim redovima, posebno KIeSll1gera (KIZlJ;rger); da~lene konzervativnost u društveno-ekonomskim pItanJIma,već konvergenciju njihove retorike ka. neo~nacističkojpartiji NPD. Još važnije od toga, međutIm, Izbegavanjeideološkog pristupa učinilo je inte]~kt~alce nevoljnimda panude bilo kakvo k9nkretno ~esenJe za ?r.re aspe1):tedruštva koji su se nas1i po~ nJIhovom kntlkvom.Odbijali su da pruže otvorenu po?rsku G~akyom. dru~tvukakvo su doživljavali u Zapadnoj Nemacko], ah su IstOtako odbijali da se identifikuju sa bilo kojom alternativnomdruštvenom strukturom. Drugim rečima, nedostajaloje ono što sam ja nazvao "prevazilazećim elementom",sDosobnost da se prevaziđe neposredna stvarnost,da se st\rarnost suprotstavi svojoj potencijalnosti.Vraćajući se, međutim, u sadašnjost vidimo da ovakvaosobena konceptualizacija intelektualca važi samo unekoliko slučaieva. Pozne šezdesete godine su dovele doprelaska velikog broja intelektualaca na levicu, u mnogimslučajevima do otvorenog identifikovania sa mark­~izmom. A to ie tačka na kojoi se dve definicije ideologijesukobljavaju: sa odbacivanjem sumnjičavosti prema36 Almai1acJz der Gruppe 47, Hans Werner Richter (red),HambU1'g 1962, str. 10.37 Hans Mayer, Deutsche Literatur seit Thomas Mmm, Hamburg1968, str. 58.334ideologiji i uSi'2janjem, od strane intelektualaca, onihkritičkih oruđa koja pripadaju ideologiji što je nazivamomarksizmom. Intelektualci su se počeli baviti ideologijomu Marxovom smislu te reči; to znači da su sepočeli ba,'iti istraživanjem i proučavanjem preovladavajućeteorije o društvu i dokazivanjem njene lažnosti imanjkavosti, pa makar se u početku ova lažnost i manjkavostočitovala u onom aspektu društva sa kojim suinteletkualci bili najbliže povezani - u masovnim medijima." Jasno je da se ovim ne želi implicirati mehaničkio~l1os .. ~zI:nečiu promen~ u drušvtveno-ekonomskoj legiti­~Tl1ZacIJI zapadnonemackog drustva 1 promena u stavull1telektualaca prema ideologiji. Pre bi se mOGlo reći dase radi o jednom opštem faktoru iz kojeg s; svi ostaliizvedeni i da u osnovi postoje dva razloga~kojima možemopripisati doprinos ovom menjanju svesti. Prvo ideološkapriroda tvrđenja da je zapadnonemačko d~'uštvo~emokr~tsko dru.štvo postala je sve očiglednija šezdesetIhgodll1a. DrugIm rečima, mada je definisano kao lib,eralnademokratija,. z~padnonemačko društvo je pokazI.valovr.reke karakterIstIke i razvojne tendencije koje subIle oCIgledno nedemokratske, ako ne i direktno antidemokratske.Prvi simptom OVOg nedemokratskoG karakterabila je afera Spiegel iz f962 godine38. Pr~ sveGaonaje, k~o nijedn? P!tanje pre toga, 'Omogućila ujedinja~vanje. velIkog brOja mtelektualaca po jednom zajedničkoml konkretnom pitanju i pružila im je mOGućnost danapadnu vlast u jednoj konkretnoj situaciji ~ ne samoka~. što su y:~ ranije čiI:ili, ne: )edan uopšten i apstrakta~nacm. ZnacaJ afere Splegell11Je u tome što je njen uspehsam po sebi. pl:~obrazio intelektualca u ideologa _ jerona u tome 1 l11Je uspela - već pre svega u tome što jeporr~ogla saz.reva~ju shvatanja da intelektualci ipak mogu,ca,k da ~l mozda treb.alo, da se bave problemima kojiu se~I sad;'Ze pre svega Ideološka pitanja. Dobar primerangaz;wanJ::,t ok? ove vrste problema predstavljalo jerastuce zammanJe intelektualaca za Vijetnamski rat.. ,Pm'od.ie bio .obja':lji\anje.u časopisu Der Spiegel činje-~ICc:, I stav?va u, VC'ZI P?l!tIkc nacIOnalne o.dbrane koju je sprov\ odIla .CI?U, To Je nme!O ,~traussa, t~dasnJeg ministra odbrZlue,ga ,na~ edI ~re~~'es prostOrIja D~r Splegel,a,! hapšenje uredni,~ZlAUQolI,a Augst.ema. I?a~1 nakon sto Je polICIJa zauzela prostorijeoy~g .!Ista , 1velIk brOJ l~tele~tualaca_ ~otpjsao )e telegram izjavlJU.lUCl,sodclarnost sa casopIsom. Nesto kaSnIje iste godine ta~ru12a ~ntelektuala~a .. ~tvorila je "Mal!ifest der Gruppe 47".' To.Je .lJIO Jeclan oci vazl1lJlh faktora u bUrI protesta koja je na krajupn nudIla Straussa na ostavku i na indirektan način cioprinelal Adena~erov~ml pOVlačenju sa političke scene. Vid. Jtirgen Seifert(red), Dze Spzegel-Affiire, Olten, 1966.335