Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

theareticos, on se ne može odupreti ni procesu raspadanjakoji je odmah posle Hegela zahvatio sve one intelektualcekoji, kako ističu Marx i Engels, uprkos svojkritici nisu stvarno napustili tlo Hegelovog sistema, prematome ni stanovište "samosvesti".14Sa gledišta identiteta duha i suštinske stvarnosti,koga su se još držali, Horkheimer - a pre svega Adorno- pokušali su da kao proces shvate ne samo modernostanje društva nego i ukupnu istoriju; reč je o procesuu kome čak i teorijsko bavljenje prosvećivanjem, kojeza kritičku teoriju važi kao stvarno umna praksa, stvarasamo još više bezunmosti. Čini se da je sam um osuđe_1na to da postane bezumnost. Prosvećivanje nije dovelodo oslobađanja radničke klase nego do razularivanjabestijainih nagona. U stvari, revolucionarni pokret dvadesetihgodina nije stvorio socijalizam nego je podlegaofašizmu.Predstavnici kritičke teorije videli su u fašizmu potvrdusvoje načelne revizije marksizma, naime da jeprirodna nužnost prelaska od kapitalizma u socijalizam,koju je dokazivao Marx, iluzija, da društveni procesimogu dati samo osnovu za buđenje nade u neko drugodruštvo. Fašizam je, takođe, bio taj koji nije ostavljaomesta upravo ovoj nadi. Dakle, događa se to da kritičkateorija, upravo zahvaljujući svojoj empirijskoj delatnosti,postaje u najpotpunijem smislu beznadežna pozicijakoja stoga samu sebe ukida.Nacionalsocijalistički fašizam nije bio poslednjareč istorije. Tek posle njega je socijalizam zaista postaoodlučujuća sila u Evropi. U nekim evropskim zemljama,pa tako i u Zapadnoj Nemačkoj, održala se ili restituisalagrađanska demokratija. Kritićka teorija Horkheimerai Adorna nije uopšte smatrala da je opovrgnutaovim preokretom političke stvarnosti, Štaviše, zapadnonemačkarestauraci ja činila joj se čak kao još jedan __i to, možda, poslednji - stupanj u procesu raspadanj~,apsolutnog duha. Jer, ako se fašizam pokazivao još kaoprinuda bez koje ne bi bilo moguće radničku klasu potčinitiinteresima vladajućeg monopolskog kapitalizma _ova je sad sama preduzela korake ka tom potčinjavanju.Ovaj proces spoljne i unutrašnje integracije zapadnonemačkeradničke klase u kapitalizam - kome je, izgleda.odgovarala situacija u drugim zemljama takozvanogzapadnog sveta - nagnao je kritičku teoriju nadalju reviziju svoje marksistički------" Isto, str. 17,452inspirisane polazne tač-k- Ono što je bilo nužno smatrati objektivn3 ro-UeĆim - proleterska revolucija - pokazalo se sa a a~g " . t' 'e stavilo van snaae 1~ubjektivno nemoguce 1 Ime J , . ub '~khobjektivnu mogućnost: jer bez revOlUClOnaI nog s J