Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

spoljašnjeg poretka. Setit~ se z~bra~e koja se o~osi ~astudente koji nisu član~vl be~'l:~s~lh s.tuder:-tsklh vU~ruženJa,zabrana predavanja 12oht~ckl radlkalll1h naucll1ka,koje su primenjene u Berlmu l drugde prema. studen~skimorganizacijama ... Zahtevamo da stranCI na Ull1-verziteti~a budu sasvim izjednačeni sa domaćima kadse radi o taksama.".LlPolitičko jezgro ovih z.ahte:va s~~tojalo .se ~ p~kušajuda se sitnoburžoaska. mte!lgen~IJ~ na VIsoklI? skolamapodstakne na to da. IzraZI svoJe mter:ese (veca slobodanastavnika i slušanja nastave), da bl se tako uv~­Ida u politički pokret pr?tiv b~ržoasko-f~udaln.e vlastI.To je bila interesantna p~'lmena 1 konkret.Izo:vanJe :rr:arksističkepolitike sklapanp saveza u ~fel'l vIsokog ~kolstvapod specifićnim uslovima Nema~.~e u dob;;t WIlhelma,i ona je odgovarala onoj koncepcIJI sklapanja sa,:e~~koju su Marx i Engels izložili, iz~.eđu ~ostalog, u KntlclGotskog pmgral11a. (Marxovu Kntl~ll Gotskog programaobjavio je, kao što je poznato, prVI put Eng~ls 1890/91.vu "Neue Zeit" u borbi protiv otpora oportull1sta-clanov~partijske uprave.) Marx vi Engels. su se ovde okren~lprotiv Lassalleove sektaske tvrdnje da su .u por~đe?Jusa radničkom klasom sve druge klase samo Jedna Jedma,reakcionarna masa protiv koje se tre~a bOJ:it~. TC? je?kal,co je Engels napisao ~~?elu, "Z\'Ucna ah Istol'lJsklpogrešna Lassalleova fraz~ :) Upravo ~kolr:-.os! ~a postojespecifične protivrečnostI IZ~1eđu b~rz~azIJe l SItne bu:ržoazi;eu buržoasko-feudalnoJ NemackoJ ne samo da Jeopra~davala nego je i pokazivala nužnost borbe za buržoasko-demokratskezahteve. 46Uticaj socijaldemokratije na il~te~igen.ciju .~stao jesasvim mali u ovom periodu. Mada Je mt~lr~e?CI!a kv~ntitativnou porec:tenju sa drugim klasama 1 SlOjeVima bIlaupravo qUQl1tite l1egligeabl.e, ona je. ipa~ igr~l~ važnuulogu u formiranju ideologIje zahvalJuJucl svoJoJ posebnorfuukcij i u sferi obrazovanj.a i vl.asti. Pri~ližnu p~edstavuo njenom brojnom stanju daJu sledecI p~daCl .za1907. godinu: U tom periodu je u Nemačkom RaJhu bIlooko 21000 sudija i drŽ;}Ynih tužilaca, 12800 pravozastup-" Kar! Liebknechl, Zur Ven,'all1ll1gsrefonll ill Preu/J';I1 .. ",R:;;crat, !lZt 113\"\:?cL E"lestu, sLr. 361--4~4." Friedrich Engels an August Bebcl vom 18/28. YvEirz 1875,u: ;viEW. tom 19, str. 4," Isto K'''''''k pr""1"c1 "azyitka konccpcijc sklapanja sa\'czaho \'ažno~ el~;;1c;~nta ~~"~in~g komuniZl:na daje Robert Steiger­'.\"aict. " Fra '- a c17 der BfilU!lZLS'P0z!l/( , I"'" liil jj \Ier-e k 17011 ir '1a"" 10"'2.,-'-'/b r:;'l"e[, ..:1lIldLelli'~ U: "Marxistische Blatter", Frankfurt/M., 19,_, H. ),str. 11-19.300nika i beležnika, oko 277 000 nastavnika i VIse od 8750pisaca i novinaraY Prema drugim izvorima, osim njihbilo je tačno 125000 pripadnika "tehničkog osoblja",koje se, doduše, ne može u potpunosti uračunati u inteligenciju.43 U celini beznačajan uticaj socijaldemokratijeizražava se između ostalog i u vrlo niskom stupnjuorganizacije. Mada gotovo i ne postoje statistički podacio socijalnoj strukturi članstva SPN, l1eki pojedinačni podacipokazuju postojeću tendenciju. Tako je 1903. uhamburškoj organizaciji od 16441 člana bilo samo trilekara, osam elektrotehničkih inženjera, jedan nastavnik,šesnaest pisaca i urednika.';9O uticaju socijalpemokratije na inteligenciju izneoje svoje mišljenje Adolf Braun u Neue Zeit 1909. godine.U vezi sa prigovorom revizionističkog krila partijeda SPN n~je nimalo privlačna za intelektualce, koje suodbacile naročito ortodoksne pristalice, on kaže: "Neospornaje činj~nica da je upadljivo mali priliv intelektualacau socijaldemokratiju i da je on, i apsolutno irelativno, opao u toku poslednjih decenija; u svakomslučaju, ova važi za drugove koji su prihvatili otvorenuborbu. Skoro svi oni intelektualci koji danas dejstvujuu socijaldemokratiji prišli su joj kad je zavladao zakonprotiv socijalista."so Po njemu, odgovor SPN sastoji se utome što se u sve većoj meri razvija zasebna inteligencijaiz redova radničke klase "za novinske redakcije, zauprave zadruga, sindikata, radničkih sekretarijata, političkihorganizacija, štampe i brojnih drugih ustanova"5!,u čemu poseban značaj ima partijska škola, kursevi sindikalnenastave i dr. kao ustanove za davanje kvalifikacije.U ohiru socijaldemorkatije u svim frakcijama je bilointelektualaca buržoaskog porekla, ali su oni bili jačekoncentrisani u oportunističkom taboru (uostalom, kaoi u Rusiji gde je mnogo više intelektualaca bilo kodmenjševika nego kod boljševika; vidi o tome kasnije utekstu). Posle 1914. oportunistička većina SPN borila seprotiv revolucionarnih socijaldemokrata oko R. Luxem-"Prema: Geschichte cl.;r Delltscllen Arbeiterbewegul1g, nanaved., mestu, tom 2, str. 49."M. Tjaden-Stcinhauer, K. H. Tjaden, Zur Analyse derSo::.ialstrllkwi' eles dcutse!zeii Kapitalismu5, u: "Das Argument",Karlsruhe 1970, H, 9/10 (br. 61), str., 651." Dieter Fr-icke, Zur Orr;anisatiolZ lIlld Tatigkeit dei deutsclzeliArbciterbewegwzg (1890-1914), Dokumente und Materialien,Leipzig, 1962, str. 73-74.50 Adolf Braun, Die Inlellektuellell und elie PoZitik, u: "DieNeue Zeit", XXVII (1908/1909), 2. tom, str. 847.51 Isto, str. 848.301