Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

tist, i da ie svaki mit praznoverje. Treba znatimisao ne:scrpljuje u klasičnom racionalizmuon sam iscrpljena misao.da seda jeOvo mi omogućava da odredim svoj stav u o~nosuna sanemenog "levog intelektualca". !z ovoga što Je dosadrečeno čitalac će shvatiti da se Istovremeno potvrđujemi OSpor::lvam kao "levi intelektualac". Ono št~ je:osporavam to je ta loša smesa idealističke ~.r0gancIle lpragmatističkog mazohizma koja vlada u nasnTI sredmama.S jedne strane govorimo u ime jednog. aps0.Iut~(pravo čoveka, pravda, istina) i transcende!1tmh. prmcIpakao da Machiaveli (Makiaveli) i Marx msy ~l r:O~!Ojali,a s druge strane prihvatamo ugnjetavar:-Je l la~ clmse oni primene u ime proletarijata, čIm se IZgOVOri ma~gična reč "socijalizam". Lako je shvatljiv .tai. d.vostruk~stav: intelektualac levičar se trudi da Ujedim u se~I"idealizam" koji je nasledia od prosvetitelja i. taj realIzamčiju mu je nužnost marksistička vulgata uh!a u svest.Ono što povezuje taj idealizam i taj realizam jeste "narodniaštvo",njegova želja da ide u narodypazvan danas"proletarijatom", da bi iz njega crpao Zlvotnu snagu,toplotu stvarnog učešće u svetu.U tom smr~lu levi intelektualac podleže dublJemkretanju intelektualnosti, kritičke i religiozne, o čemusam u ovom članku govorio. Ali ono što ja osporavamniie to moje dvostniko kretanje; ja Osp?.ravam ~ed~,duboku slabost, intelektualno neznanie kOJI degradIrajUintelektualce. I dok je Marx od intelektua~ca zah~evaoda istovremeno postane i mislilac i naučmk (SOCIOlog,ekollemista, istoričar), levi intelektualac se odmara namarksističkoi vulgati iz druge ruke: on veruje ~.~ J?arksizamkroz komunističku partiju, kroz P S U" l, opštiie,kroz radničku klasu, teče kao što kn T teče venama.Dok Marx demistifikuje intelektualce, marksi.zam.Je postaomit intelektualca levičara. On ne poznaje J1lsta oddruštvene i istori iske stvarnosti u kojoj živi, a v.~ru.ieda je poznaie ponavliajući nekoliko formula o socIJalIzmui kapitalizmu.On se ne pita o novom planetarnom dobu .. Ni.egovabeda ie potDuna na sociološkom. po1itičkom l f11ozofskom])lanu.- Po-stoj'i isti'1ska atrofija funkcije mišljenjau času kad se na svim horizontima javlja probIen: syve.tai čovek-problem Tu intelektualnu bedu ne treba objasnjavatiglupošću" Ili, tačnije, trebalo bi da ta glupost bude---74i, Ujedinjena socijalistička partija Francuske - Prim prej'.objašnjena. "Kriza totaliteta" (. ..) delimično može d~objasni kulturni pad intelektualne klase. IntelektualcIsu bili čuvari i branitelji univerzalnog i napora ka totalitetu.Naučna i tehnička specijalizacija, povećavajućikvantitativno inteligenciju, smanjila je broj intelektualacau pravom smislu reči. Na i~ti n~čir:- ljudi s.I:'ec.ija1izo~vane inteligencije i intelektualcI kOJI l11SU specIJahzovamizaubili su ~ moaućnost pristupa globalnoj kulturi - jednl"zato što su ~atvoreni u svoju specijalnost, drugi zatošto su prepušteni novinarstvu, književnosti, školskoj ~ilozofijii pseudopolitici. Opšti problemi kulture su neIZbežnoizloženi lakoumnosti, uobraženosti, modi i parolama.S druge strane, intelektualci jače nego ikada osećajuda su odvojeni od života. Buržoasko društvo izolujepojedinca. Kapitalizam .ne može. vi~e da proizyedeni jedan od onih mitova tako dragih mtelektualclma:novac im se čini kao odvratni osnov ovog društva. Intelektualcisu često to više navedeni na osporavanje ovogdruštva i traženje nove pobožnosti ukoliko su dublje,uvučeni u buržoaski život, iIi podređeni kapitalističkomciklusu, ukoliko koriste pr-ivilegije koje pruža novac(filmski radnici, novinari u velikim novinskim kućama,slikari od uspeha) ili ukoliko se osećaju zavisnim odnovca, jedne krajnje neproduhovIjene materije. Kod nekihta praznina života pobuđuje nostalgiju za jednimromantičnim životom u zajednici sa ostalima, gde mit oSSSR ili Kini daje sliku intelektualca uključenog u društvenisistem i sliku njegove kreativne egzistencije. Čaki kad ih ta slika plaši, jer predstavlja jednu vrstu disciplinovanogživota u poretku zajedništva za koji oniosećaju da nisu stvoreni, ona ih fascinira.To je "holivadski kompleks" pre MacCarthya (Makarti)ili današnji kompleks Saint-Germain des Presa.Očigledno je da iskustvo mađarskih ~ polJsk!h intelektualaca(što je u stvari i iskus t\"o sOVjetskih mtelektualaca)nije razbilo taj mit, i da bi nesumnjivo jedino proživljenoIskustvo narodne demokratije u Francuskoj mogloda izbriše fantome intelektualnog progresizma.Dakle, koreni boiesl,j levih intelektualaca su s jednestrane u intelektualnom siromašt\u na koje razvoj svetai specijalizacija znanja svodi intelektualnost; s drug.estrane, u mitološkoj potrebi koju izaziva svest o egZIstencijalnoj praznini. Međutim, svaki put kad jednostvar:rio iskustvo ra;;;:ruši tu mitologiju, uvek kad prazninanestane u istinskoj istomišljenosti koja se zasniva nazajedničkoj potrebi za slobod?m, javi .~e i ist.insk.o buđenje- bo što su to pokazalI događap u P011SkoJ, Mađarskoj,Turskoj i Koreji. Tada intelektualci izražavaju75