Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

su, posle demonstriranja svog prijateljstva prema SSSRi socijalizmu, osudili upotrebu pušaka i tenkova radislamanja ustanka mađarskog naroda i njegove želje zanezavisnošću, bez obzira što su neld elementi u tokukasnijeg razvoja događaja iskoristili ustanak. Ne možese na vrhovima bajoneta nikada ostvariti socijalizamizjavili su potpisnici i u isto vreme odbili pravo protestaonima koji su odobravali suecku operaciju i američkuintervenciju u Gvatemali 1954. godine. Dugo savladavanoosećanje gorčine i netrpeljivosti prema ždanovizmu kodRoya izbilo je svom snagom kada je saznao da je stopedeset sovjetskih pisaca koji su bili osuđeni rehabilitovano.S obzirom da svojevremeno nije štedeo američkeintelektualce koji su ćutali u vreme suđenja Rosembergovih- smatrao je da nema pravo da ignoriše zločinekoji su počinjeni u socijalističkom svetu. ss A J. F. Rollandse faktički odvojio od Partije kada je napisao uExpressu od 9. novembra da "svojim držanjem rukovodstvoPartije uzima na sebe strašnu odgovornost nastav:­ljajući da laže i da se pretvara, varajući radničku klasu".Lideri znaju - govorio je on - da bi "destaljinizacijaPartije ubrzo dovela do njihovog zbacivanja i do zamenemlađim i zdravijim elementima", ali po njima socijalizamse neizbežno mora graditi terorom, lažnim informacijama,statističkim trikovima, pokoravanjem inteligencije.Radi toga oni kritikuju Gomulku, prvog komunističkogvođu koji je progovorio otvoreno i rekao dane treba lagati radničku klasu. 19 Vailland i Morgan konslatovalisu paralelnost anglo-francuske intervencije uSuecu i ruske intervencije u Mađarskoj.Dve nedelje kasnije podigao se bučan protest desetoriceintelektualaca komunista: Picassoa, Bessona (Beson),Marcela Comua (M. Komi), Jourdaina (Žurden),Edouarda Pignona (E. Pinjon), Paula Tillar'da (P. Tijar),Wallona, Rene Lazzoa (Rene Lazo), Hellene Parmelin(E. PannIen) i dr Harela (dr Arel). U jednoj rezolucijikoju su poslali svim članovima CK, 20. novembra, onizahtevaju saziv vam-ednog kongresa zbog "dubokog nezadovoljstva"koje je stvoreno "neverovatnom oskudicominformacija u L'Hu/ilmzite o Mađarskoj. Oni su protestovaliprotiv "vela ćutanja", protiv dvosmislenosti kojaunosi zabunu i udaraca koji su naneti revolucionarnompoštenju, dodajući: "Mi unapred protestujemo protivsvih tendencioznih interpretacija ovoga pisma, protiv258ss Le m01lde, 1. novembra 1956.59 L'Express, 9. novembra 1956.W Le Figaro, 23. novembra 1956.svako o' stavljanja pod sumnju naše vernosti Partiji iJ1jeno~ jedinstvu".fl To nije smetalo da se sadržaj pismabrzo raširi "buržoaskoj" štampi.Izazvana ovim napadima i vatrenim ali dobro izbalansiranimčlankom Sartrea u L'Expressu od 9. novembra,reakcija Partije mogla se predvideti. Garaudy(Gar'odi) je negirao da su pisci iz Kluba Petafi predstavljali"svesnu manjinu" i optužio kritičare da su seprepustili "nadmenom individualizmu" i da igraju igrufašističke reakcije".62 Jednom rezolucijom CK od 21.novembra izrečeno je isključenje J. F. Rollanda i suspendovanjena 6 meseci Ger'ard Lyon-Caena koji su se slagalisa mišljenjem Rollanda, Roya, Vaillanda i Morgana. Ovaposlednja trojica bila su samo predmet javne osude -:­što se u ovoj prilici moglo smatrati umerenom reakcljom.6JŠto se tiče desetorice koji su zahtevali sazivanjevanrednog kongresa, njih je L'Humanite ukorio podsećajućiih da nemaju pravo da svoja gledišta namećunedozvoljenim sredstvima. Povrh svega, Garaudy ih jeoptužio da zaboravljaju na svoju klasnu poziciju, dapotcenjuju značaj Kadarovog intervjua i da pokušavajuda Partiju pretvore u diskusioni klub.6-l Govori Thorezai Kazanove u CK 22. i 23. novembra poprimili su pretećiton na račun "frakcionaša", a posebno oštri napadi bilisu upućel1i na adresu Helene Parmelin koja je razaslalapismo desetorice buržoaskoj štampi. Sve do PierreCuurtadea, kojega su lupiJi po prstima zato što je govorioo "izolaciji Partije".65 Taktika se pokazala izvanrednoefikasnom. Jedinstvo desetorice bilo je razbijenokada je Wallon javno potvrdio svoju vernost Partiji ikada su se Besson i Harel priklonili principu solidarnostiPartiie, U\'cravaiući da nisu računali da će pismobiti objavljeno u L::. iHoJ1deu.Partija se požurila da iskoristi ovu pobedu objavlju­Jući niz izjava podrške, koje su dolazile od advokata,naučnika, romanopisaca, muzičara, slikara i preterujućido mile volje na temu "životne, vitalne solidarnosti",bez obzira na Dočin iene Q:reške. Filmski radnik LouisDaquin (Luj Daken)' pisao~ je da pristupiti Partiji značibez mogućeg dvoumljenja potpisati ugovor o savezu saradničkom klasom.!S U isto vreme vršena je budna ili,&1 Le !'vfol1de, 21. novembra 1956." Le Monde, 16. no\embra 1956.L'HwnClllite, 22. novembra 1956." Isto.55 Le Monde, 24. novembra 1956.66 L'Hwllanite, 29. novembra 1956.259