Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

~ ,Charles FrankelMUKE HUlVlANISTIČKOG INTELEKTUALCA'"Nedavno po\ećanje finansijske podrške kulturi odstrane razllih drŽaYl1ih institucija u SAD i Evropi možese uzeLi kao pokazatelj da je humanističkim disciplina.ma Ll poslednje iTeme dclt veći značaj u zemljama naZapadu. Može biti da je to tako, iako ovakav porastfondova možda predstavlja i posledicu opadanja oduševljenjaza prirodne i društvene nauke. Bez obzira dali će sLlštinska podrška "kulturi" potrajati, bilo bi pogrešnopretp';::taviti da će humanisti i humanistička inteligencijabiti konačno u prilici da se oslobode mučnogpoložaja, koji SLl bo sudbinu osećali poslednjih pedeseti više godina. Humanist~čki intelektualci još uvek sebelide kac) s' e plaćeno!:! aka, potisnutog, odnosno,II dmšt\':'u IImaterijalneneki kutak univerziteta; ali oniLl SYetu utemeljeni intelek-splićeuintelektualca s'.'akakoprema humanističkim disciicsami humanisti doživljavaju, svepriistorijeZapada. Platon unu cdumea - čoveka koii,u mah ila veama neuobičajen načinglupost i nadahnutost, nedorečenost i~': ChaT];.':S Frar:I~\.:'1 nauk2),l1tor i" '-":e blii":1 iZn11'C1'1 CS;"1j!,:1,:1 t::cdt!!T1bl i::.Tlze Case fo·r ,Hoder"Tlze Pleasures of(1972).(195-6)~ Fiiu:i;~a,!i F:;:;;,- Bo~t~llI (196-9).(l 972) i rom~ma· .'1- Stubbonz Casere(itost, pOHšnosL i lemeljitost. Glumac je, za Platona,oličavao osobenu pl'irodu intuitivne ili saznajne moći kojaJe, čini se, u bili pesnika, a na još čudesniji način ublozoic~. Postoje ličnosti, po Platonovom mišljenju, kojeotkrivaju istine, iako slvarnošču nisu bile predodređeneda to čine. Oni ne mogu svoje argumente izložiti logički;ono na šta sc oslanjaju ne mogu na izričit način potkr'epitiči:1jenicama; njiho\' se intelektualni metod ne moženaučiti. Suviše često kao da ni sami nisu sasvim shvatališia jc ono što uprayo žele da kažu. Oni su ljudi kojimakao da je jednostavno bljesnula istina, zaokupila ih -i oni su joi se predali: hedonisti istine uživaju u njenombljesku, ne misleći kako da je primene u praktične svrhe,a i ne strem2ći da j()j osiave traga u budućnosti.Filozofija je po Platonu posebna disciplina izmeđupoezije i logike, nadahnutosti i analize. Sokratov "demon"je sušlastven za razumevanje Sokrata: filozof nijesamo dijalektičar već je i nešto kao šaman. Eric Dodds(Erik Doels), Ll svojoj knjizi The Greeks and the IrratioiZal,smatra ela je platonski dualizam predstavljao naporda se raci;:)j1aJizujc i sekularizuje ideja o mudrom čovekukao proroku. lViistici i religiozni v1zionari behu postavilipred sebe originalan zahtev da dopru do najuzvišenijespoznaje drugog sveta, a platonski dualizam je težio dapreuzme laj zahtev kako bi mu dao vrednost za njecrovog112slednika, filozofa. ""Uloga profesionzdnog mislioca preokupiranog problemimahumanističkih disciplina - predodređena ovimpristup()m - seže izvan m'ozcmaljskih okvira: ovajcovek pripada kako ovom tako i onom svetu. Ali kadam-u ličnost Platon posmatra s ironijom, uloga joj postajeli:omična i lrz:gična - ona pati od inlelektualne sunčanic:;,F:Jmecc';E, je: s LYarl103ti, od nje otu(lena i,konačno nj.::nTl uw:r::'lZ'. 0\-", nedo\oljno određena predamučeništvu, o uzvišenosti iu odnosu na sva druga intelekio podređenosti pred vidljivimsnagem i uticajem tih traganjaj21S11:lali 11ijeZ'n;stičkih intelektualaca. Za ovo­\ remenum prirodan! O\'C poia\'e ja o\'cte tragam.o8act,LIeba odrediti pojmove. Šta je "inleleklualac"?S111atr~'m ela mim pojfnom podrazumevamo ličnostkGj:1 .i , pno, visoko stručna u određenim, vrlo složenimvešt nama, koje obično uključuju upotrebu apstraklnihs mbola. On je čovek koji raspolaže kako vr-138