Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

- prevedeno iz zvaničnih izjava Stejt departmenta, izrazloga što je neophodno nužno okrenuti u suprotnompravcu azijske nacionalističke revolucije, ili bar sprečitinjihovo širenje. Analogija postaje jasna ako pažljivopogledamo način na koji je taj predlog formulisan.Svojom uobičajenom lucidnošću Churchill (Čerčil) jeocrtao opštu poziciju u jednoj primedbi svom trenutnomkolegi Josifu Staljinu u Teheranu 1943. godine:JJ' •• upravljanje s\'etom mora biti povereno zadovoljnimnacijama, koje ne žele za sebe ništa više odonoga šta imaju. Kad bi upravljanje svetom bilo u rukamagladnih nacija, uvek bi postojala opasnost. Nikood nas nije imao razloga da traži bilo šta više od toga.Mir će održavati narodi koji imaju svoj vlastiti načinživota i koji nisu ambiciozni. Naša moć nas je izdiglaverovatno bnka etničke Kineze sa vladom Kine. Oni koji se bavestvarnim događajima složili bi se sa Harry Millerom u Com-1111l1zist Mellace in Malaya (New Yonk, Frederick A. Praeger, Inc.,1954, str. 230), da ,ikomunistička Kina iJ.astavUa da pokazuje malointeresa u malajskoj stvari mimo svojih uobičajenih anatemapreko Radio-Pekinga". Ima mnogo oštrih stvari koje bi se moglereći o ,kineskom ponašanju u onom što Kinesko-indijski sporazumiz 1954. godine naziva "Tibetski predeo Kine", ali to nijeništa veći dokaz tendencije prema ekspanzionizmu od ponašanjaindijske vlade u odnosu na pripadnike plemena Naga i Mizo.što se severnog Tajlanda tiče, "mašinerija infiltracije" možda ijeste u pogonu, mada ima malo razloga da se pretpostavlja daje kineska - i sigurno se ne može reći da nije u vezi s američkimkodšćenjem Tajlanda kao baze za napade na Vijetnam.Ova:kva aluzija predstavlja najobičniju hipo.kriziju. "Napad naIndiju" potekao je iz graničnog spora Lkoji je počeo nekolikogodina nalkon što su Kinezi dovršili izgradnju ceste iz Tibeta uSinkjang u oblasti tako udaljenoj od indijske !kontrole da suIndijci o ovoj operaciji saznali tek iz 'kineske štampe. Premakartama ameri6kih vazdušnih snaga sporno područje nalazi seunutar ,kineske teritorije. Vid. članak AlastaiT Lamba u Chi11aQuarterly, br. 23 (juli-septembar 1965), str. 202-7. Ovom uvaženomautoritetu "izgleda malo verovatno da su Kinezi razradilineki generalni plan ... da zauzmu prenaseljeni Indijski potkontinent".On pre veruje da Kinezi verovatno nisu imaH ni pojmada Indija čak i pretenduje na teritorij kojim prolazi cesta. PoslekineSike pobede kineske trupe su u većini područja povučene izaMakmahonoye linije, granice koju su Britanci želeli da 1914.godine nametnu Kini, ali koja n1kada nije bila priznata od straneKine (ni nacionalističke ni komunističke), Sjedinjenih Država ilibilo koje druge vlade.Cudnovato je da je jedan čovek na odgovornom položajumogao ovo sve opisati Ikao kineski ekspanzionizam. Zapravo,apsurdno je raspravljati o hipotetičnoj agresivnosti Kine okruženeameričkim raketama i sve širom mrežom vojnih baza, pojačanihogromnim američkim ekspedicionim snagama u jugoistočnojAziJi. Moguće je zamisliti da će u nekom budućem vremenujedna snažna Kina možda biti ekspanzionistička. Možemonagađati o ta!kvim mogućnostima ako želimo, ali je američkaagresivnost ta koja predstavlja glavnu činjenicu ,teLkuće politike.128iznad ostalih. Bili smo kao bogataši koji žive u miruunutar svojih nastambi."30Za prevod Churchill ove biblijske retorike na jeziksavremene društvene nauke potrebno je da se obratimosvedočenju Charlesa Wolfa (Čarls Vulf), višeg ekonomistekorporacije RAND na raspravi pred Kongresnimkomitetom, koje je ranije spomenuto:"Sumnjam da će kineska strahovanja od okruženjaoslabiti, smanjiti se, popustiti ili splasnuti u doglednojbudućnosti. Želeo bih da se nadam da će ono što činimou jugoistočnoj Aziji pomoći da se među kineskimpolitičarima razvije više realizma i volje da se sažive stim strahom nego da im se ugađa podrškom oslobodibčkimpokretima, koji očigledno ovise o mnogo čemuviše od podrške spolja ... operativno pitanje za američkuspoljnu politiku nije da li je taj strah mogućeukloniti ili znatno ublažiti, nego da li je Kini mogućeprići jednim paketom podsticaja, kazni, nagrada i nagovorakoji će je privoleti da živi s tim strahom."3!Ovu stvar dalje razjašnjava Thomas Schelling kojikaže: "Postoji sve bogatije iskustvo koje može koristitiKinezima, a to je da su Sjedinjene Države, iako zainte~resovane da ih možda drže u okruženju, da od njih branesusedna područja, ipak spremne da se ponašaju miroljubivoako su to i oni voljni".32Ukratko, mi smo spremni da živimo miroljubivounutar naših - istini za volju prilično prostranih - nastambi.I sasvim prirodno, vređa nas nedostojna bukaiz prostorija za poslugu. Ako, recimo, jedan pretežnoseljački revolucionarnl pokret pokuša da ostvari nezavisnostod strane dominacije ili da zbaci polufeudalnestrukture koje podržavaju strane sile, ili ako Kinezi nerazumnoodbiju da ispravno odgovore na naš plan ojačanjakoji smo pripremili za njih, ako odbiju da buduII okruženju od strane dobroćudnih i miroljubivih "bogataša"koji kontrolišu tel'itorije na njihovim granicama,kao da je to njihovo prirodno pravo, tada očigledno moramona tu ratobornost uzvratiti odgovarajućom silom.To je mentalitet koji objašnjava otvorenost s kojomdada Sjedinjenih Država i njeni akademski apologetebrane američko odbijanje da dozvole političko rešenje uVijetnamu na lokalnom nivou, rešenje zasnovano na30 W. S. Churchill: Tlle Second World War. V'll. 5 - Closingthe Rillg (Boston, Houghton Mifflin Company, 1951), str. 382.II Ullited States Policy T01Vard Asia, str. 104, vieL napomenu15l2 Ibid., str. 105.9 Marksizam u svetu 129