Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

onaj naCIn izbegne politička i istorijska. analiza s?~~ja­}ističkih revolucija. Moglo bi se reći da Je ov~ kntIckai teorijska neadekvatnost jednostavno posledIca nedostatkarevolucija: evropskoj levici, pol~tički. nen3:0ru~anoj,nedostaju odgovarajući instrumentI za IstrazIVanje.Ali i ono suprotno moglo bi da bude istinito: ovakvaintelektualna blokada ~ koju i suviše spremno pripisujukomunističkoj "vulgati" - i sam~ ~o sebi. koči ilibar opravdava nesposobnost da se smIslI vlastlta revolucija.To je na neki način "ideologija", u smislu lažnesvesti.Ta izuzetna nesposobnost - još od Lenjina i RoseLuxemburg - da se ponovo razmotre mehanizmi imperijalizma(ako nazovemo nesposobnošću i srceparajućenapore revolucionarnih grupa da sa nekoliko jalovihshema zamene istraživanja i analize) može poslužiti kaodokaz da za one koji su unutar "imperijalističkog utvrđenja"to što poznaju ovu "neman" nije od presudnogznačaja na putu njenog uništenja. Zapadnjačka levicaodmahuje glavom zbog neadekvatnosti bezuslovnih tezakoje dolaze iz Trećeg sveta - iako se baš njemu povremenoobraća kad joj je potrebno obnavljanje. Ako ništadrugo, ove teze bar odražavaju potrebu za oslobođenjemkoja ih navodi na prebrzo donošenje definicija, dok sdruge strane lenjost zapadnjačke levice pokazuje da jeona davno upoznala prednosti koje daje lažna svest.Slično tome, niko me neće razuveriti da je razlog ovo­!ikog zakašnjenja revolucije na Zapadu to što je u krizikoja ga potresa deo koji se integriše ravan delu kojise suprotstavlja; komunistički imperativ ima kao protivtežupasivno prihvatanje zapadnjačkog modela potrošnjei ove dve strane su u konfliktu u okvirima stvarnostiu kojoj je održanje više nego obezbeđno. Sve meto, dakle, navodi da poverujem da mnogi propusti, kaoi nedostatak ozbiljnih analiza, izazvani odnosom sa socijalističkimzemljama odaju i jedno nesvesno bežanje,nepriznavanje saučesništva.Šta bi drugo moglo da objasni činjenicu da je uposlednjih pedeset godina bilo ovako malo hipoteza kojetumače prirodu socijalističkog društva. Ako odbacimo~ntikomunistički arsenal, za koji bi se teško moglo rečida obiluje novinama, jasno je da je celokupno razmišljanjeevropske levice bilo us mereno ili prema tezama trockista(u širem smislu) ili nije ni bilo orijentisano ubilo kom pravcu. Sva, ili bar skoro sva analiza koju jeobavila evropska levica može se ovako sumirati: SovjetskiSavez ne predstavlja direktan i neposredan izraz vIa-220sti proletarijata. Pitanje: zašto? Odgovor: jer kad jekapitalizam jednom ukinut i postavljen temelj socijalizmu,opala je moć političkog izražavanja radničke klase.DrUGO pitanje: zašto je opala? Odgovor: zbog subjektivnogoneuspeha (sa mnogo tautoloških varijanti koje opetizlaze na isto: zato što je moć radničke klase opala"Zato što nije bila demokratska, zato što je bila centralizovanai birokratizovana, zato što je dospela u rukeopasnih i neodgovornih, odnosno u ruke onih koji subili nedovoljno ideološki osposobljeni. Jer moć je moći oni koji je imaju nece dozvoliti da im je oduzmu). Konačanzaključak: prema levo orijentisanima (maoisti itrockisti) - situacija se može popraviti ako se vlastvrati bazi; po onima u centru (komunisti) - situacijase može ispraviti i nužno je da se ispravi, jer će samrazvoj proizvodnih snaga dovesti do toga da vlast pređena mase; ili prema desno orijentisanima (socijaldemokrati)-- situacija je nepopravljiva jer masa može vladatisamo kroz institucije savremene buržoazije.Odavde nema izlaza. Sa ove tačke gledišta iznenađujućeje da se trockistički postupak konceptualno podudarasa postupkom komunističkih partija, pa čak i onihkoje su na vlasti. Ponovno čitanje dela Moj život iliIzda11a revolucija potvrđuje da akcenat ne samo da jeu potpunosti stavljen na fenomenologiju moći, na sociološko-psihološkomnivo~lll, već je isto tako i u osta-II Vid. My Life, poglavlje XLI, "Lenin's Death and the Shiftof Power". "Vodeće partijske gn:pekoje su se probile iz pozadineinspirisale su se onim tendencijama koje su vođe prvog periodarevolucije mogle jasno da fOrluul.išu i u potpunosti, uspešno,sprovode u delo. Upravo to ih je postavilo na čelo Partije, krozPaI·Uju na čelo radničke klase i kroz radničku ;klasu na čeločitave zemlje. Tako je došlo do koncentracije vlasti u rukamapojedinaca. Međutim, ideje prvog perioda revolucije neosetno suprestajale da deluju u svesti onog partijskog sloja koji je imaodirektnu vlast nad zemljom. U samoj zemlji uobličavali su seprocesi koje bi, uopšteno uzevši, mogli nazvati reakcijom" Širećise u različitom stepenu, ovi procesi su zahvatili radni6.\u klasu,pa i samu Partiju. Onaj sloj koji je stvorio aparat vlasti razvioje ,lasti te, nezavisne ciljeyc i pokušao da sebi podredi revolu·ciju. Mec1u partijskim vođama koji su zastupali istorijsku linijuradničke klase i bili u stanju da sagledaju dalje od aparata, kaoi sam aparat vlasti, počela je da se ukazuje podvojenost - og·romno nezcrrapno heterogeno biće koje je u sebe lako uvlačiloprosečnog komunistu .. :' I dalje: "Ovde se ograničavam na psi.hološki aspekt ove stvari, a ne uzimam u obzir njenu društvenuosnovu, odnosno promene u strukturi ovog revolucionarnog dru·štva. Na kraju, kada se svedu računi, svakako je odlučujući ovajdrugi vid promena" ivleđutim, u stvarnom životu čovek se ne·posredno susreće sa njihovim psihološkim odrazom." U ostalomdelu knjicre Trooki se više ne vraća na pitanje "društvene baze".Vid. My Life, Grosset and Dunlap, New York 1960, str. 502 i 504.221