Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

Ako pogledate dela kao što su Agrama pitanje od Kauckog,Aku71lulacija kapitala od Rose Luxemburg, ili Razvitakkapitalizma II Rusiji od Lenjina, a to su sve monumentalnadela iz perioda neposredno nakon Marxa iEngelsa, odmah uočavate da njihova teorijska analiza uisto vreme sadrži i elemente političke strategije. To sudela koja poseduju i istinitu saznajnu vrednost i operativnu,stratešku namenu. Takva dela su, bez obzira nasyoje manjkavosti, očuvala ono što je suštinsko marksizmu,zi marksizam nije fenomen koji je uporediv saegzistencijalizmom ili neopozitivizmom. Onog momentakada im postane sličan, marksizam je gotov. Šta se,međutim, desilo nakon oktobarske revolucije, od rai1ih20-tih godina naovamo? Na Zapadu, gde je revolucijapropala i gde je proletarijat pretrpeo poraz, marksizamje n~l::)Layio da živi samo kao akademska struja na univerzitetima,liferujući isključivo dela teorijskog formataili poneko kulturno meditiranje. Karijera Lukacsa je najboljiprimer ovog procesa; Istorija i klasna svest, i poredsvih propusta, jeste delo o političkoj teoriji vezanoza stvarnost, za praksu. Nakon toga Lukacs piše knjigepotpuno druge vrste. iHladi Hegel ili Razaranje lima sutipični proizvodi jednog univerzitetskog profesora. Ukulturnom pogledu ova dela možda i imaju pozitivnuvrednost, ali su ona izgubila bilo kakvu vezu sa životomradničkog pokreta. Ona predstavljaju pokušaje da seučine naučni koraci na planu teorije a istovremeno suoslobođena bilo kakvih strateških ili političkih implikacija.To je sudbina marksizma na Zapadu.A šta se u međuvremenu desilo na Istoku? Tamo jestvarno dolazilo do revolucija, ali u zemljama koje subile toliko nerazvijene da u njima i nije bilo izgledaza izgradnju socijalizma. U ovim zemljama klasičnekategorije marksizma nisu imale svoje odgovarajuće veličim:u stvarnosti. Postojala je revolucionarna političkapraksa koja je povremeno inicirala važna i kreativna ma­::'O\"11a ostvarenja, ali su se ona odvijala na istorijskojpozornici koja nije bila podešena osnovnim, temeljnimkategorijama .Marxove teorije. Tako se desilo da ovareyoiucionarna praksa nikada nije uspela da bude preujedan teorijski skok napred 1.1 okviru saillogmarksizma. Najočigledniji primer za to pruža Mao. Uzogromne simplifikacije možemo reći da je na Zapadumarksizam postao jedan čisto kulturni, akademski fenomen,dok su se na Istoku revolucije odvijale u ambijentukoji je bio i previše siromašan da bi omogućiopraktičnu realizaciju socijalizma i zbog toga je, nužno,tražen izlaz u nemarksističkim idejama i postupcima.564Ovo razdvajanje između Zapada i Istoka je marksizamgurnulo u jednu dugotrajnu krizu. Na žalost, prihvatanjeove činjenice je već dugo ometano isuzbijanood san1ih marksista, pa čak i onih najboljih, kao što smovideli na primerima Sweezyja i Dobba. Moje mišljenjeje da jedini izlaz za marksizam leži u priznavanju i realnomtretiranju onih najosnovnijih problema. Prirodnoje da l?ojedinac, čak i ako oko sebe ima .grupu kolega isaradmka, u ovom pravcu može vdo malo da učini. Aliovo je svakako pravac u kome trenutno delujem. POsmatranoiz ove perspektive, moram da izjavim da samduboko nezadovoljan svojim dosadašnjim radom. Osećamse vrlo udaljenim od onoga što sam ranije pisao,jer mi se to čini, u najboljem slučaju, kao poziv naprincipe protiv činjenica. Ali upravo sa marksističkogstanovišta istorija uvek ima pravo; drugim rečima, obi&ni a priori aksiomi ne mogu biti suprotstavljeni dokaz,imastvarnog odvijanja istorije, Pravi zadatak sada jeda se pronađu razlozi zašto je istorija krenula drugimputem od onog koji je predviđen u Kapitalu. Vrlo jeverovatno da će jedna poštena analiza Oyog problemamorati da stavi znak pitanja pored nekih ključnih stavovaMarxove misli. Tako, na primer, ja se danas potpunoodričem dogmatskog trijumfalizma sa kojim samnekada potvrđivao svaki Marxov redak; to je ton kojimsam pisao i Uvod iz 1958. godine koji ste Vi citirali.Pokušaću ovo da izrazim još snažnije: ako marksizami dalje ostane u okvirima epistemologije i gnoseologije,onda je on praktično nestao. Jedini način kojim m'~ll:ksizammože ponovo da se oživi jeste da se umesto knjigakao što su Marksizam i Hegel pODOYO pišu knjk;o~to ,su Hilferdingov Finansijski kapital, .kapItala Rose Luxemburg, Da ilizam, . " koji je, doduše, ~hiad jen kaošura. Ukratko: ili će marksizam ~ imatija je sam sigurno nemam - danivou, ili će on i dalje ops atinekolicine univerzitetskihslučaju marksizmu se može slobodnofesori mogu da, i dalje kroz zaba\u,za svoje igrarije.565