Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

posvećena ovim problemima. U potpunosti prihvatamVaš prigovor; sramno je graditi oreol svetosti oko bilokog mislioca, uključujući i Marxa. Danas potpuno odbacujemtakav stav i priznajem da sam ga, u prošlosti,unekoliko ohrabrivao. Ipak, moram reći i to da sam idalje mišijenja da je tradicionalna predstava o teorijskimblizancima koji su rukovodili radničkim pokretomne samo infantilna, već i apsurdna. Činjenice, konačno,govore same za sebe. Svako zna da je Marx veliki deosvog života proveo radeći u biblioteci Britanskog muzeja,a da je Engels radio u pamučnoj industriji u Mančesteru."Duhovni blizanci" je fenomen, zapravo čudo, kojese u stvarnom svetu ne dešava; ne postoje dva mozgakoja potpuno isto misle. Intelektualne razlike izmeđuMarxa i Engelsa su očigledne i o njima su, pored mene,pisali i mnogi drugi autori: Alfred Schmidt (Šmit),George Lichtheim (Džordž Lihthajm), ili Sidney Hook:(Sidni Huk) dok je još bio marksista. Dalje, nije istorijskamalicioznost ako se podsetimo da je Marx za svogživota napisao pisma i protiv Engelsa, pisma koja jenakon Marxove smrti uništila njegova porodica. Što sedijalektike prirode tiče, mada prihvatam da su moji ranijiradovi u izvesnom smislu opterećeni preterivanjem,ipak i dalje insistiram na tome da je konačan cilj celokupnogMarxovog dela analiza savremenog kapitalističkogdruštva. Njegova glavna dela su Teorije o vžškuvrednosti, Grll1zdrisse i Kapital, sve ostalo je drugorazrednogznačaja. Kod Engelsa je, pak, jedno od njegovihglavnih ostvarenja Dijalektika prirode, delo koje je 90%kompromitovana budalastom i romantičnom primenomNaturphilosophie, izmešane sa grubim pozitivizmom ievolucionističkim temama.A šta je sa navodnim političkim kontrastom između ovach'a (:O\el:a: protorcformistički En~els naspram nepokolebliivoradikalnog 71 1:1 r.'\ a ? Engels, ipak, ni ie pravio takve naivlle greškekao što je :\!ar.'\o\'o precl\'iđanjc ela će samo U\'ođenje ~prm'a glasa. ti. buržoaske demokratije, osigurati nastupanie sodiaEzmaLl Engleskoj .. Ne mislite li da ic, recimo .. Q\'akva izjavadak-ku yišc .. par1amentaristička" nego bilo šta što bi s(: m'0!Il0naci u Engclsodm delima? ~ ,Slažem se. Jedino što bih na ovom mestu hteo dakažem jeste da u okvirima jednog intervjua ne moguda izložim sva svoja kritička razmišljanja o ovom pitanju.Vi ste pridavali izuzetan wRčai ROllsseauu (Ruso) kaoglavnom preteči marksizma na polju političke teorije. Konkretno,dokazivali ste da je Rousseau pIvi razvio fundamentalnu546kritiku kapitalističke, predstavničke države, odvajanja graCianinaod pnvatllog. cov.e li: a, proti:·te:)I·iju narodnog suvereniteta, neposrL:~UleCle~i;OKratlje i 0puZlVl1lh manda la, a sve su ovo pitanjakaja su. ~lll:ektno nasleclili Marx i Lenjin. Vi stavljate naglasakn.a .?ve lC~]e u jednoJ. tormulaciji koja se više puta ponavlja IIVa~im delIm,', a Z2 KOJU se mora reći da zvuči veoma šokantno:"SLO. se . tiće. ,politiČKe' teorije U najstrožem smislu, 1\lar:, iLel1JIl1 l1lSU l1lŠla C!o,::tii onome što ie već dao Rousseau izuzevanali;ćc (što je, nai~:·,·;1U. veoma značajno) ekonomske 'osnove'CULlC1iHl:1j:, dL~Z,\ e'" OEO !;to U o\'oj oceni i~gleda \'\ooma Cudno~ Oli{ re je ~\'o(lenje malksis~i~ke političke te~orije iskljnčivo naKrillKU LluiLcaske jJledstaYI1lC1(e države i na model nepusredne11~lr~Lil1c L:cll1ul"i..fat(jc h.uja buržoasku državu treba da nasiedi.~:~1} S(; c~a,.ovaj slav ;ćanemaruje stI:atefdm stranu Mai"XGVe pol1lICkemISl!,. pre svega onako kako JU je. kasnije razvio Lenjin:l1jQ;O\a teonJa stva:al1ja partije, savezništva između radnika iscljJ.im, samooprccieljcnja nacija, zakona ustanka itd. iednomrc()u, .. cell! le?;iju, o tome kako izvesti samu so~ijali~liĆku re­-,OIUCiJU .. Stansc, cak i ako prihvatimo ograničenost p:.Jlitič·keteorije u "strogom SE1islu leči" na analizu kapitalističke države0\ aj verc je 'pro;:ivco ne;:e važne pojmne oblike kapitaiističk~drzav~. o. !~oj!l112~ Rousseau nije ni sanjao - pre s\'ega mislilliona [asisllcKe urzave - a koje je na klasičan način analizirao iopisao Trocki. Kako mo;;:';tc sve ovo da iskliučite iz mal'ksisli"­ke političl:e teorije? J - vDa p.