Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

autonomna egzistencija, mada se sve brže ovladava prirodom,daleko više ugrožena nego, recimo, u doba Hegelaili čak Aristotela. Upravo u tome se otkriva, kako ističeAlfred Schmidt, problematika dijalektike prosvetiteljstva:"Sa sve većim ovladavanjem prirodom uporedo idei sve veće preplitanje s prirodom." (WM, 30.) Ako hoćemoipak da se držimo svoje "utopije emancipatorskečulnosti", ostaje nam samo taj izlaz da Nietzscheove oslobaclajućereči: "Bog je mrtav" primenirno i na tu priroduza koju nam se još do nedavno činilo da nam po zakonuprirode jemči naše spasenje - i na tu objektivno postojećustvarnost o kojoj prirodna nauka govori kao onečemu što je, razume se, unapred dato.Ako želimo da spasemo svoju utopiju, onda priroda,u koju smo se zapleli, ne srne ostati poslednja reč nauke.Prirodnoj nauci, a time i marksističkom IZClllčizom pogleduna svet, nužno je oduzeti njihovu predmelllll OSIZO'vu. A za to je kadar samo marksizam, ako pod marksizmompodrazumevamo samo Marxovo učenje onakvo kakvoje izloženo u njegovom glavnom delu, Kapitalu - iništa drugo osim toga. O ovoj knjizi je Friedrich Engelssvojevremeno rekao da je nazivaju Biblijom radničkeklase. Ne treba da učinimo ništa drugo nego da bukvalnoshvatimo ovaj izraz - tada za našu eshatologiju jošima nade. Hrišćanskoj Bibliji se pripisuje da nam otkrivaistinu o biću, i to na takav način kakav je potrebanza naše spasenje. Naše spasenje - to je kritička teorijakonačno otkrila sa Alfredom Schmidtom - leži u našojčulnosti. Naš svet, to je ova naša čulna egzistencija inešto što joj nije identično, što je spoljašnje, što misada saznajemo kao nešto što smeta, što u nama izazivanezadovoljstvo. Sad nas Biblija radničke klase uči da tospoljašnje shvatimo kao društvo. Sa stanovišta "kritičketeorije društva", dakle, sa stanovišta potrebe autonomneindividualnosti, klasično građansko društvo izgleda namprosto-naprosto kao ljudsko društvo. Jer samo ono, uskladu sa svojim principom, prepušta svakom pojedincuindividualno raspolaganje samim sobom: ekonomski -u privatnoj robnoj proizvodnji, politički - u građanskojdemokratiji, duhovno - u slobodi mišljenja i izražava·nja mišljenja. Za stvarno doživljen3. ograničenja slobodemože se nači prihvatljivo objašnjenje Ll Marxo\'om Kapiialu:političku ekonomiju savremenog društva, kojuMarx naziva kapitalizmom, možemo smatrati kor'enomzla. Marx je prikazao kapitalizam kao nužnu ekonomskuosnovu građanskog društva. Ako se gradansko druš tvoprosto-naprosto identifikuje s ljudskim društvom, o·:tdaje i kapitalizam prosto-naprosto politička ekonomija.464Stoga, oslobađanje društva od ekonomskih ograničenjaindividualne egzistencije može se zamisliti samo takošto će se s kapitalizmom potpuno ukinuti i političkaekonomija. Pošto Marx u svom Kapitalu niti izlaže političkuekonomiju van okvira kapitalizma, niti tematskiraspravlja o političkoj praksi ukidanja kapitalizma i orevolucionarnoj svesti koja je za to neophodna, čini seda je, s naučnog gledišta, legitimno ako se njegovo ekonomskodelo čita samo, doslovno se držeći njegovogpodnaslova: "Kritika političke ekonomije", kao denuncijacijapostojećeg zla, naime ekonomije. Tako namMarxovo glavno delo postaje obećanje društva koje doneklelebdi u vazduhu, koje se razvija još samo u dijalogu,oslobođenom autoriteta, i u inače slobodnoj interakciji,neopterećeno bilo kakvim zakonitostima materijalneproizvodnje koji određuju društvenu celinu: istinskomalogradansko nebesko carstvo!Kao od jedinog ozbiljnog protivnika učenja o nebeskomcarstvu moramo, kao i uvek, opet strahovati odpozitivne nauke. Tu je, prvo, politička ekonomija kojapokušava da ljude zauvek potčini svojim zakonima. Njuje bila u stanju da parališe metoda Marxovog dela:u kritici političke ekonomije videli smo kako se samapolitička ekonomija srozava na svoj izrod - "scijentizam".Ali još ostaje prirodna nauka. A, što se tiče predmeta,nju je moguće ukinuti upravo u ovoj kritici političkeekonomije. Predmet je priroda. No Marx nam pokazujeu Kapitalu da ono što nam izgleda kao prirodatreba da smatramo u stvari društvom. Tajanstvenost oblikarobe, kaže se u Kapitalu, sastoji se u tome što tajoblik ljudima "društvene karaktere njihovog vlastitog radaodražava kao karaktere koji objektivno pripadajusamim proizvodima rada, kao društvena svojstva kojate stvari imaju od prirode, a otuda im i društveni odnosproizvođača prema celokupnom radu odražava kao društveniodnos koji izvan njih postoji medu predmetima"19Ljudi su, uči nas Marx, iz ekonomskih razloga. društveneodnose koie su sami stvorili time ujedno ot{:idili 03 sebe."postvari1i", i sad ih vide kao neku spoljašniu kob koiaim preti i ugrožava ih. Ljudi stoje u ekonomskoj stvarnostia nisu svesni njene ukupne povezanosti. Ta stvar·nost im se ne čini kao društvenost koju su sami proizvelii koja je stoga izmenijiva, nego kao prirodna datost.Stoga shvatam o - prodirući još dublje Ll tokovekritičkih ideja teoretičare kritičke teorije - odakle to19 Marx/Engels, Dela, Prosveta, Beograd 1970, tom 21 (KapitalI), str. 74.30 Marksizam II svetu 465