Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

jiv sa tradicionalnim hrišćanstvom nego, štaviše, činiosnovu njegove legitimacije. Onaj ko zna da se nalazi utako bednom stanju više ne pita: Kakve to ima veze saMesecom ili zvezdama? Zar one postoje i onda kadmene više nema? Naprotiv, njega muči samo to da nađeizlaz iz doline suze, pa makar, ako ne može drukčije,i s one strane Meseca i zvezda. Odjednom osnovnopitanje filozc:fij.e postaje od egzistenCijalnog značaja.J.er, ako ne zehm da se zadovoljim rezigniranim nihilIzmom,ako verujem da još negde mogu da stvorimsebi sreću, onda neću smeti da smatram prvobitnomstvarnošću upravo onu prirodu o kojoj govori prirodnanauka, jer to bi značilo ono čemu nas je podučavalafašistička teorija i praksa: "Ti si samo priroda, smećepod mojom čizmom". (WM, 28.) To bi značilo - na~ezik~ katoličke crkve: Od zemlje jesi, u zemlju ideš _l to Je sve. To bi značilo ono što kaže Brecht: "Umiretezajedn~ sa svim životinjama i potom nema ničega".2oAk~ OSIm toga treba da postoji još nešto što nam jemčisrecu,. o.nda sve to ne srne biti ono poslednje, morap?~toJatI svet kome sam još pre pripadao, neko drugo~Ice,. druge vrste nego što je ta priroda, biće koje ostajecak 1 onda kad se raspadne sve što je u meni materija.~.li. time je mva~~r!jalizmu iščupana žaoka koja ga jec1l1Ila nepodnosljiVIm za svu tradicionalnu religiju."U zahtevu da se objašnjenje sveta da na osnovu~amog tog sveta materijalizam protivreči pre svega teološkimi tradi~ionalnim filozofskim učenjima" ("vVM, 1),tako kaže Izdavačka kuća Kosel u predgovoru spisukoga ovde neprestano citiramo. Spis nosi naslov Štaje materijalizam?" (Was ist Materialismus?) i ima ~blikrazgovora. Otkuda to da katolička izdavačka kuća svojimhrišćanskim stalnim čitaocima preporučuje spis proklamovanogmarksiste i materijaliste O uvodu u filozofiju"(tako glasi podnaslov)? Na o~·o pitanje, ukolikose ono još postavlja, dobija se odgovor čim napomenemokako Alfred Schmidt svom sagovorniku Werneru Postupruža priliku d~ ubrza integraciju njegovog materijalizmana staklel1lm nogama u teološki način mišlje! iZ'.On s~ slaže s izjavom da u pOZl1ogra(:fanskoj filozofiji,za kOJU SU, kako smo čuli, ostali vezani Marx i Engels,Imamo posla "sa potkom one theologia naturalis". teologijeu filozofskom ruhu, "koja se prikazuje kao ,žudnjaza večnošću' kod Nietzschea, kao ,nada' kod Blocha, k~to,postulat' kod Kanta, kao princip apsolutnog identiteta"R Brecht, GegClz Vcrfiiilfll1lg, u: Ges. Werke, tom 8,f"rad.:furt/l\l, 1967, str. 260.472kod Hegela i u drugim filozofskim teorijama". (WM, 91.)U ovom nabrajanju nedostaje princip utopije koji jemerodavan za AUreda Schmidta. Schmidt bl Ilteo da gaizvuče iz teološke perspektive, ali mora da prihvati daje ovaj "veliki program univerzalnog izmirenja", kojiSchmidt u principu pripisuje i Marxu, zapanjujućebeznadežan - "tako beznadezan da je čovek skoro prinuđenili da ostane u onom šlo je eshatološko-teološkoili da se prepusti rezignaciji". (WlVl, 87.)Kao sto je istakao Michael Theunissen (Mihael Tojnisen),kritička teorija je, ukoliko se shvata kao filozotijaistorije, proisteida iz hrišćanske teologije i teži dasaćuva njeno nasleđe. Posle onoga što smo upravo saznali,teško da ćemo poželeti da protivreCimo fllelmissenukad on izražava pretpostavku "da filozofija istorije" -tako shvaćena - "ne samo da je proistekla iz teologijeneao je i sada kao i reulije moguća samo kao takva'.Th~unissen nastavlja: "Jedina ozoiljna alternativa kr'itičkojteoriji, koja je u sebe unela svest o svojoj teološkojpretpostavci, jeste u našoj istorijskoj situacIji ,kritičkiracionalizam' ."21 Nasuprot tome, Alfred Schmidt pokušavada kritičku teoriju sačuva kako od toga da padneu čisti kritički racionalizam, tako i od toga da se utopiu čistu teologiju. On dozvoljava da teologija, uzme sebiza sluškinju kritičku teoriju, kao nekad u srednjemveku filozofiju uopšte. Ali on sam, slobodan mislilacAlfred Schmidt, smaIra da nije u stanju da se potčinibilo kom pogledu na svet - ni marksističkom ali nireligioznom. I ponovo je marksizam taj koji treba damu pomogne da tom bios theoretic6sll kritičke teorijesačuva legitimaciju. On se miri s tim da čovek, akotreba da nađe smisao života, mora sebe shvatiti polazećiod s\"Cta. A svet mu tako ne sme izmaći. Tu mu za rešenjedileme pomaže marksistički pojam prakse. Posredstvomprakse, smatra Schmidt, čoveku bi celina svetamogla ipak ponovo dati neki smisao. Po njemu, ljudskai kosmička stvarnost spajaju sc u mcdijum~ istorijskeprakse. (WM, 69.) Dakle. ne odrellenju čoveka sa stano­;išta kosmosa, kakvo se može naći kod Engelsa, ali niograničavanju na antropocentričnost, kakvo postoji II~vlarxovom pojmu prakse, nego: "Ono čemLl danas trebateliti jeste koncepcija u kojoj supraksa ikosmos ; utoliko bi trebalo prevazići i neomarksističkenove polazne tačke, ako su one ograničene na praksu iantropocentrićnost". (WM, 67.)"Michael Theunissen, Gescllsc/zaft lind Gesc!ziclllC. ZllrKriTik der 1:rit;cc1zcn T!zco;'i,' Berlin. 1969. str. 39 i sled.473