festival europske kratke priče - Zarez

20 V/104, 8. svibnja 2,,3.festival europske kratke pričeIgora početku 20. veka, srpskaknjiževnost imala je uzoru francuskom parnasosimbolizmu.Kada je reč o srpskojknjiževnosti na početku 21. veka,koji biste uticaj (ili uticaje) nanju izdvojili kao najvažniji/najvažnije?– Verujem da je sve u svemuKišov uticaj još najprisutniji.Naravno, ovaj iskaz, sam posebi, ne znaèi mnogo. Teorijski,mogu postojati sledbenici poetikeKišove Mansarde i – štoje neuporedivo èešæi sluèaj– Pešèanika i veæ time bi seformirale dve dosta razlièitegrupe epigona. Na sreæu, imadosta autora koji Kišov uticajispostavljaju u filtriranoj, autentiènijojformi, na primerkroz prizmu ukrštanja – i timeraslabljivanja – Kišovog uticajasa Schultzovim ili, na primer,Paviæevim. Opet, bilo bi jakoteško napraviti paralelu izmeðuuticaja kakav je u Srba imaoparnasosimbolizam, a potomfrancuska i nemaèka avangardai nekog pokreta ili èega sliènogkoji bi takvu poetièku tapijuimao danas. Ispisuju se i, štoje važnije, rekontekstualizujunajrazlièitiji modeli: od nemaèkogi hispanskog magijskogrealizma, preko amerièkogeksperimentalnog ludizma,prljavog realizma i minimalizma,do bernhardovskog s jednei amerièke baby-boom generacijes druge strane, a ima i dostaprepisivanja stvarnosti. U celiniuzev, Kiš plus neki stilski pluralizam,što sam oboje pokušaoda prikažem u antologiji srpskekratke prièe devedesetih, raðenojza zagrebaèku Nakladu MD.Pri svemu tome meni izgledazanimljivo kakvu je sudbinuimala referentnost Kišovogpisma. Poznato je da Grobnicuza Borisu Davidovièa zatvaranaravouèenije da za pisanje nisudovoljna samo muda. Meðutim,ispalo je, paradoksalno, da suupravo posledice Kišove mudatosti– da instalira postmodernuu srpsku književnost i da polemièkimÈasom anatomije uvedenovi, slobodniji i istovremenoosvešæeniji vid èitanja – ostavilekrucijalnog traga na savremenusrpsku književnost, posebnoprva koju sam naveo.Smrt, suicid, nastranostKakva je, prema vašem mišljenju,bila pozicija mladih pisacau srpskoj kulturi tokom devedesetih?– Onakva kakva je mogla imorala da bude. I kakva možeda bude. Politièke okolnosti supromenjene, ali književna kritikase još uvek, koliko vidim,u tumaèenju vodi uglavnom zaMarojevićTanka linija smrtinekakvim impresionistièkimzbirom kodova, razumljivimjedino na unutarnjem nivou,slièno onome – samo sa mnogomanje pogubnim posledicama– što su u interpretaciji politièkihokolnosti èinili analitièarikoji su pripadali režimu koji jeklonuo 2000. godine. Drugimreèima, i dalje se forsiraju nekakviunutarnji tokovi, u ovomsluèaju unutarnji tokovi srpskeknjiževnosti, bez maltene i jednogsuvislog objašnjenja zaštobaš ova, a ne ona knjiga i takodalje. Ponekad imam utisakda gotovo nijedan kritièar neèita ništa recentno sa nekog odrazvijenijih jezièkih podruèja.Uostalom, književnost je svagdesve manje bitna, i to uopšte nevidim kao nešto loše, ali retkiupuæeni na nekim drugim podruèjimaumeju da prepoznajukakvu inovaciju i to ipak ima koda ceni.S jedne strane, rečeno je da zlonikada nije bilo iskazano boljenego u književnosti. Da li se slažete?S druge, fenomen smrti, kojidosta obeležava i postmodernuknjiževnost, veoma je prisutanu vašim delima. Kako vi vidite“crvenu nit” smrti u romanimaObmana Boga, Dvadeset četirizida i zbirci priča Tragači?– Ako æemo veæ ab ovo, teškoda je zlo ikada bolje iskazanonego u pojedinim poglavljimaStarog zavjeta. S druge strane,ako govorimo generalno, naravnoda je savremena književnostbolje iskazala zlo nego na primersavremena filozofija ili sociologija,samim tim što literatura vodiraèuna o najrubnijim podruèjimaživota o kojima jedva da ijednanauka vodi raèuna, a u kojima sesve, pa i zlo, èesto manifestuje ukorenu. Verujem da je dovoljnoproèitati neki od na srpski i,verujem, hrvatski, neprevoðenihromana L.F. Celina pa osetitikako je i književnost 20. vekana okrepljujuæi i lucidan naèinumela da prepozna i opiše dražipodmuklijih vidova nastranosti.Obe teme koje ste pomenuliu putanju, smrt i zlo su, naravnou nešto usitnjenijem obliku,tema sve tri moje knjige proza.Smrt, ukljuèujuæi i problemsamoubistva, pre svega. Mislimda pitanja smrti i suicida, akoim se danas pristupi s izvesnomrelaksiranošæu, koja je naizgledopreèna ozbiljnosti problema,i dalje može da dâ izvesnerezultate. To sam pokušao dauèinim u sva tri dela, s tim štou Obmani Boga i Tragaèima nanešto relaksiraniji naèin – krozprizmu crnohumornog vida paranoje,odnosno sitnih gestovasvakidašnjeg odumiranja – negou Dvadeset èetiri zida.Hilda UroševićGrobnicu za Borisu Davidovičazatvara naravoučenije da zapisanje nisu dovoljna samomuda. Međutim, ispalo je,paradoksalno, da su upravoposledice Kišove mudatosti– da instalira postmodernuu srpsku književnost i dapolemičkim Časom anatomijeuvede novi, slobodniji iosvešćeniji vid čitanjaObični čitalac uSrbiji u romanuvidi nešto kaokompletan obrok,sve sa predjelom ihrskavim desertom,dok mu zbirka pričadeluje uglavnomkao salatica, ili pakbanana splitVolja za samoćomNakon dva romana, objaviliste zbirku kratkih priča. Sa stanovištaaktuelne kritike, Tragačisu ocenjeni kao knjiga sa kojomu srpskoj književnosti započinjenovi književni pravac, krti realizam.Kako ste se, posle dva romana,odlučili za danas sve manjezastupljenu formu kratke priče?– I meni se èini da je formakratke prièe sve manje zastupljena,zbog pravila tzv. tržišnelogike. Moj izdavaè je èak insistiraoda u reklamnoj kampanjiTragaèi budu najavljivani kaoroman u prièama, što doduše taknjiga u izvesnoj meri i jeste, aline baš tolikoj. Obièni èitalac uSrbiji, imam utisak koji æu iskazatiadekvatnim jezikom, pak,u romanu vidi nešto kao kompletanobrok, sve sa predjelomi hrskavim desertom, dok muzbirka prièa deluje uglavnomkao salatica, ili pak bananasplit. No, i drugde je slièno.Na primer, ima španskih pisacapo Kataloniji koji ne mogu daobjave kratku prièu, ili zbirku,na španskom, veæ samo na katalonskom,pošto se katalonskakultura još uvek konstituiše a utakvim okolnostima je malo štaza baciti, to kažem a smatramneke od katalonskih pisaca, npr.Quima Monzoa, vrhom trenutneevropske književnosti.Meni se zbir kratkih prièa ujednom trenutku uèinio moguænošæupisanja niza radikalnokratkih romana, koji zbog svojetakve radikalnosti u strukturimogu lako da trpe radikalnijanarativna rešenja, što me dostaprivlaèi. S druge strane, znamda je tržišno dosta rizièangest bio objaviti Tragaèe nakonDvadeset èetiri zida, romana kojije imao dosta dobar prijem u prvihpet meseci svoje književnesvakidašnjice – koja je, naravno,prekinuta prvim NATO-bombama.Uzgred, makar zvuèalo arogantno,verujem da je praviènošto se svakidašnji život Dvadesetèetiri zida nedavno ponovnozaèeo, premijerom pozorišneadaptacije ovog romana.U Tragačima je uočljivo problematizovanjekoncepta istorijskog,političkog i književnogznanja, kao i preispitivanje ideološkihimplikacija našeg vrednovanjadominantnih, ali i nekihmarginalizovanih oblika kulture.Problem humanosti i svega onogašto je sputava ili čak osporava, postojiupravo kao otvoren problem.Da li se u Tragačima humanostzapravo rekreira putem njenesubverzije, odnosno spoznaje njenedruge strane, za koju se možereći da je takođe jedan od ključniharhetipova ljudske podsvesti?– Problem humanosti i svegašto s njenim manifestacijamau vezi pominjete, i jeste vrlootvoren problem. Politika i ideološkeinterpretacije humanostise i dalje uglavnom sprovodepo sistemu binarne opozicije,jedna strana ili postura je kaosto posto ispravna, druga ništa,a konflikti su uvek saèinjeniiz mnoštva aspekata, nijansi.Tragaèi se pak bave uglavnomnesvesnim promoterima zla kaoosobine koja u jednoj sredinipostupno postaje mainstream ipromoterima raznovrsnih crnobelihprincipa i, kao antipod,individualcima koji nisu moglida izaberu takve okolnosti i ukojima ne plivaju baš najbolje.Tako da, ako Tragaèi nude štaod pozitivnog orijentira èitaocu,to je pre svega etièka volja zaindividualizmom i mentalnomnezavisnošæu, u krajnjem sluèajuetièka volja za samoæom.Pomutnja jezikaKoji su najvažniji aspektiodnosa narativnog jezika i ideološkihpretpostavki našeg vremena?– Verujem da je neki vidkontrolisane æudljivosti glavnaosobina moje proze. Postupnouvedena heterotopija, ukljuèujuæii mešavina jezika, s èestimdramaturškim obrtima... Udanašnjem svetu pak, zbir mutiranihsub-jezika PR-ideologijesve je svaèije i, nemam pojma,na primer etno-subrukavaca,putem medija dopire kako doglavnih svetskih centara, takoi do Barselone i Beograda, alii do zabaèenih zaselaka. Usluèaju moje proze moguænostšto bezbolnijeg mešanja jezikai uvoðenja narativnih obrtanajvažniji je aspekt odnosa zakoji me pitate, a verujem daje, sudeæi po raznim žanrovskimaberacijama koje nastajuu savremenoj prozi, to uopštetako. Svakih trideset-èetrdesetgodina, zahvaljujuæi prodorujezika administracije, medija,menjanja žargona i raznih argoai sl., u svetu doðe do izvesnejezièke pometnje koja diktiraizvesno korigovanje u jeziku pai u žanrovima književnosti, kojedotadašnji jezik književnosti ižanrove èini manje razumljivim.Verujem da je to prirodno i dato, makar u nekoj meri, trebaprihvatiti, ali ne kao trend negokao jedino moguæe pravilo razvojaknjiževnosti. Mada, vidimoda u srpskoj književnosti, averujem i u ostalim balkanskimliteraturama, srazmerno boljeprolaze, makar u jednu ruku,oni pisci koji takvih pitanjanisu previše svesni.*Hilda Urošević je predavačicasrpske književnosti, kritičarka iznanstvenica iz Beograda.gor Marojević, rođen 1968. godine u Vrbasu. Trenutačnoživi i radi u Barceloni. Bavio se književnom kritikom. Prvimu je roman, Obmana Boga preveden na španjolski, azbirka priča Tragači prevodi se na makedonski jezik. Priče su muuvrštene u više antologija suvremene srpske proze i prevođenena talijanski, makedonski, slovenski, engleski i danski jezik. Uizdavačkoj kući AlexandriaPress, čiji je urednik, priredio je izboriz Nove srpske off priče. U Španjolskoj surađuje s književnimčasopisima Quimera i Lateral (Barcelona) te izdavačkom kućomOpera prima (Madrid). Po njegovu drugom romanu, Dvadesetčetiri zida, igra se predstava u Beogradskom dramskom pozorištu.Član je Srpskog i Katalonskog P.E.N Centra.Temu broja priredili Andrea Pisac i Roman Simić