Casopis Sic – Prvi broj

Dole je bila noga moje majke.
I majčin trup iz ko je iscurela krv.
I majčine oči koje gledaju u strop.
Dole je bila očeva maljava, krvava ruka, odvojena od ostatka
tijela.
I očevo lice koje se ne vidi od krvi.
I dole sam bio ja.
Pored potpornog zida. Na parketu.
Sa zuvima koji trnu i ušima koje zuje.
Prekriven krečom i prašinom. 38
Dečak koji strada puca na grad u kome je stradao. Šta raditi sa ovom scenom?
Očigledmo je da se ovde pred č itaoca postavlja kod za recepciju romana.
Nekoliko kritičara pokušalo je da objasni pucanje na Sarajevo kao čin
poništavanja traume.
Mileta Aćimović Ivkov kaže: „Sve je, dakle, ostalo dole. I sve se to, što je
kao tamna senka prošlog života ostalo dole, ovim pucnjima rezolutno zatire i
poništava. Ostaje samo bolno individualno iskustvo ratne katastrofe, i kobno
saznanje o sudbinskoj promeni koje je iz njega proistekla.
I to je sve od upečatljivog svedočanstva i minimalistički svedenog narativnog
izveštaja iz ove Kecmanovićeve proklete (sarajevske) avlije. Posle čijih
završnih artiljerijskih sekvenci, u svesti pripovednog subjekta i grafički razuđenom
tekstu romana, nema više ničeg.” 39
Ima i onih koji ispaljivanje granata na Sarajevo doživljavaju kao metaforični
čin. Metraforična slika na kraju romana za koji se tvrdi da je zasnovan na objektivnosti
i distanciranom pripovedanju? „Kada dečak, glavni lik romana,
kome je granata ubila roditelje, suočen sa jezivom patnjom koja prevazilazi
njegove moći, pređe u izmenjeno stanje svesti, on puca, ne u grad konkretnih
ljudi, već simbolično u ono što doživljava kao izvor sopstvenog užasa.” 40
Ivan Radosavljević smatra da: “Gest pucanja treba razumeti kao gest
poništavanja čitavog tog užasnog iskustva, gest negodovanja, odbacivanja,
gnušanja, gest koji, iako topovskim jezikom kaže bum!, kao da bi dečijim
jezikom hteo da kaže ‘puj, pike, ne važi’, samo što to u stvarnosti ne funk-
38 Isto, tr. 225-226.
39 Mileta Aćimović Ivkov – Nema priča, Polja, Novi Sad, LIV, br. 456, mart-april 2009.
40 Jasmina Vrbavac: U žiži interesovanja, Vavilon, 27.0.2009.
esej
(sic!)

25