Casopis Sic – Prvi broj

26
cioniše, nemoguće je topovskim zrnom, niti bilo čime drugim, poništiti smrt
i patnje dole u gradu…. Sasvim paradoksalno, gest pucanja na grad jeste krik
za izgubljenom humanošću, krik očaja jednog razorenog ljudskog bića. Suština
tog pucanja nije da dole nekog ubije (iako je gorka pripovedačka ironija,
ujedno izvanredan pripovedni tour de force, u tome što, verovatno, upravo to
čini – dole nekog ubija); suština je u ž elji da se potre sve što je bilo, jer je
isuviše strašno da bi se s tim živelo.” 41
Osveta se definiše kao svesno učinjeno zlo kojim se samostalno pribavlja zadovoljenje
za nanesenu nepravdu, nasilje i sl. 42 Ma koliko neporeciva bila
trauma kojoj je bio izložen dečak-pripovedač i ma koliko se pokušavalo da se
u završnoj sceni pronađu metaforična i simbolična značenja, ovo je ipak osveta
u najdoslovnijem značenju tog pojma. Autor se izvesno potrudio da dobro motiviše
osvetu, a pripovedač je postavljen tako da izaziva empatiju čitalaca i na
taj način relativizuje čin koji se onda pokušava razumeti i opravdati. A za ubijanje
drugih ljudi nema nikakvog opravdanja. Ako to jednom narušimo, otvaraju
se vrata mnogih zala, a književno delo, ma kako dobro ili loše tehnički
ispripovedano, ne bi smelo da afirmiše zlo i destrukciju.
Dobro je, mali, ‘aj’ sad odmori, rekao je brkati čovjek. Ne boj
se, pucaćeš ti još.
I pucao sam.
Pucao... 43
Kada pročita poslednji red ove knjige č italac može slobodno da zamisli
granatu koja leti ka Sarajevu, pogađa neki stan u nekoj zgradi, baš sobu u
kojoj spavaju neki otac i neka majka, a njihov sin spava pored potpornog
zida, jer tu neće ništa da mu se desi... i tako će se, ako imamo pravo na osvetu,
ako se čin osvete može razumeti i prihvatiti, makar i na nivou „gesta“
ili „metaforično“, krug nasilja nastaviti u nedogled. Da li je ovaj roman napisan
da bi nam se saopštilo da zlo nema kraj i da je svaki čovek tačka u lancu
njegovog prenošenja? Ili je zadatak književnosti da se bori protiv zla i promoviše
ljudski ž ivot kao najveću i nedodirivu vrednost, a tu onda nema
mesta osveti. Ovako smo, uz izdašnu marketinšku podršku koju je polemika
41 Ivan Radosavljević: Pod krečom i prašinom, Beogradski književni časopi , broj 15, 2009.
str.177.
42 Rečnik srpskohrvatskog jezika, Matrica srpska, Novi Sad, 1971.
43 Vladimir Kecmanović: Top je bio vreo, Via print, 2008. str. 227.