Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ZDrAVlJE<br />
Kolumna<br />
Dr. Vesna BuDIć-<br />
SPASIć, lekar<br />
opšte medicine<br />
Porok sa katastrofalnim<br />
posledicama<br />
Čak i oni koji nikad nisu zapalili<br />
cigaretu, žrtve su nikotina i ostalih<br />
otrova koji se udisanjem unose<br />
u organizam, agresivno delujući<br />
na sva tkiva i oštećujući ćelije.<br />
Najviše stradaju, naravno, disajni<br />
organi, a zatim krvni sudovi. Dugotrajnim<br />
delovanjem duvanskog<br />
dima, pluća se pretvaraju u masu<br />
u kojoj se ne mogu prepoznati<br />
alveole, osnovne disajne jedinice.<br />
Njihovi zidovi propadaju i od<br />
malenih mehurića nastaju velike<br />
rupe (emfizem pluća). Posledice<br />
su smanjeni kapacitet pluća,<br />
otežano disanje i hronični kašalj.<br />
Pluća pušača su podložna infekcijama,<br />
a posebno su osetljiva na<br />
bakteriju Hämofilus koja, udružena<br />
sa duvanskim dimom, dovodi<br />
do hronične obstruktivne<br />
bolesti COPD (plućno gušenje).<br />
Iz pluća duvanski otrovi prelaze<br />
direktno u krvne sudove, nastavljajući<br />
put kroz celi organizam, a<br />
združeni sa holesterolom, izazivaju<br />
ateriosklerozu krvnih sudova<br />
i njihovo sužavanje. Posledica<br />
je smanjeni dotok kiseonika u<br />
tkiva i organe i njihovo lagano<br />
izumiranje. To se najbolje vidi na<br />
nogama i nožnim prstima jer nastaje<br />
tzv. pušačka noga, što često<br />
dovodi do gangrene i amputacije<br />
tog dela tela. Direktna posledica<br />
pušenja je i pojava Acne inversa<br />
(zapaljenje kožnih lojnih žlezda).<br />
Ove promene najšečće se javljaju<br />
u pazušnim jamama, na licu i<br />
vratu, a posebno na koži zadnjice.<br />
Te masivne promene sa progresivnim<br />
propadanjem i krvarenjem,<br />
dovode do ozbiljnih anemija.<br />
Pušači mnogo češće obolevaju od<br />
srčanih bolesti i moždanog udara,<br />
kao i od malignih bolesti. Avitaminoza<br />
i opšta pothranjenost<br />
strastvenih pušača nije retkost.<br />
64 KOSMO<br />
može otkloniti kiselinskim<br />
ispiranjem. To se ne čini<br />
jer proces ispiranja iz biljke<br />
uklanja i sve hemikalije koje<br />
izazivaju zavisnost. Podrazumeva<br />
se da „duvandžijama“<br />
to nije u interesu, jer<br />
što je više zavisnika, više će<br />
se novca sliti u njihove kase.<br />
Hrabri naučnici<br />
Joe Vialls, poznati samostalni<br />
i nezavisni istraživač na polju<br />
međunarodnih vojnih operacija,<br />
izneo je u javnost niz<br />
informacija koje su uzdrmale,<br />
ali i naljutile lobi okupljen oko<br />
duvanske industrije.<br />
„Određene vlade znaju da<br />
su njihova dela iz prošlosti<br />
direktno prouzrokovala najveći<br />
broj slučajeva raka pluća<br />
i raka kože u današnjem svetu,<br />
pa zato preduzimaju sve<br />
mere da bi se krivica svalila<br />
na druge. Oni se ograđuju<br />
od finansijske odgovornosti<br />
i sve svaljuju na duvanski<br />
dim“, kaže Vialls. On ističe<br />
da Japan i Grčka imaju najveći<br />
broj odraslih pušača u<br />
svetu, ali najmanji broj stanovnika<br />
obolelih od raka<br />
pluća. Sa druge strane, Amerika,<br />
Australija, Rusija i neke<br />
zemlje u Južnom Pacifiku<br />
imaju najmanji broj odraslih<br />
pušača na svetu, ali i najveći<br />
broj obolelih od raka pluća.<br />
Ovaj istraživač dodaje da je<br />
bez priznanja odgovornosti<br />
teško dokazati njegove tvrdnje.<br />
„Jedina druga očigledna<br />
supstanca koju ljudi unose u<br />
svoja pluća, pored vazduha<br />
je, naravno, duvanski dim,<br />
tako da su inkriminisane<br />
vlade i te kako na to obratile<br />
pažnju“, tvrdi Joe Vialls.<br />
I profesor Gerhard N.<br />
Schrauzer sa univerziteta u<br />
Kaliforniji, predsednik Internacionalnog<br />
udruženja za<br />
bio- i nenorgansku hemiju,<br />
bavio se uticajem duvanskog<br />
dima na ljude. On je pred<br />
kongresnim komitetom<br />
SAD još 1982. godine pod<br />
zakletvom tvrdio da nikada<br />
niko nije uspeo da kod labo-<br />
Pušačka statistika u Austriji<br />
U Austriji puši 33% odraslog stanovništva<br />
Procenat redovnih pušača Početak pušenja<br />
33%<br />
ukupnog stanovništva<br />
38%<br />
muškaraca<br />
27%<br />
žena<br />
40%<br />
15 do 29 godina<br />
38%<br />
30 do 49 godina<br />
23%<br />
preko 50 godina<br />
Grafik: KOSMO ©<br />
Izvor: APA/Krebshilfe/Spectra<br />
ratorijskih životinja izazove<br />
rak pluća kao posledicu udisanja<br />
dima cigarete.<br />
„Tvrdim da ne postoje naučni<br />
dokazi koji će opravdati<br />
navode da pušenje duvana<br />
izaziva rak. Oni koji šire<br />
takve tvrdnje uglavnom se<br />
oslanjaju na epidemiološka<br />
istraživanja koja ignorišu<br />
netačnost podataka. Rak je<br />
izuzetno kompleksna bolest<br />
koja je statistički povezana<br />
sa mnogo faktora. Najvažniji<br />
su jonizirajuća radijacija,<br />
npr. radonom ili EM<br />
radijacijom, izlaganje industrijskim<br />
kancerogenima,<br />
virusima i drugim biološkim<br />
agensima kroz hranu, stres<br />
i spoljne činioce“, napisao<br />
je poznati naučnik u tekstu<br />
koji je čak overio kod notara<br />
u San Diegu, kako niko ne<br />
MIStErIJA.<br />
Japan i Grčka imaju<br />
najviše pušača i<br />
najnižu stopu raka<br />
Kada je popušena prva cigareta<br />
(podaci potiču od<br />
redovnih pušača)?<br />
do <strong>12</strong>. godine<br />
13–15 godine<br />
16–19 godine<br />
20–24 godine<br />
25–30 godine<br />
bez podataka<br />
Upitnik iz 20<strong>12</strong>.,<br />
1.035 ispitanika<br />
9%<br />
40%<br />
37%<br />
6%<br />
2%<br />
6%<br />
bi u budućnosti mogao da<br />
iskrivi njegove reči.<br />
Organski duvan<br />
S obzirom da se uzgaja bez<br />
aditiva, radijacija u njegovim<br />
listovima je mnogostruko<br />
niža, pa je manja čak i od one<br />
u bananama. Upitaćete se,<br />
zašto se cigarete ne prave od<br />
njega? Jednostavno, ne donosi<br />
željenu zaradu jer je skuplji<br />
proces uzgajanja, a prinos<br />
nije toliko visok bez upotrebe<br />
hemije. Lanac onih koji<br />
zarađuju je dug, počev od poljoprivrednika,<br />
hemijske industrije,<br />
duvanske industrije,<br />
trgovaca, pa do farmakološke<br />
industrije koja proizvodi<br />
sredstva za odvikavanje od<br />
duvana. Dakle, novac i opet<br />
novac je pokretač, a ne borba<br />
za ljudsko zdravlje.
Change language