You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
santa claUs. U mnogim narodima su se<br />
odomaćili slični ili čak identični likovi iz bajki.<br />
Jedan od takvih koji je uspeo da nadživi<br />
mnoge generacije, režime, modne i druge<br />
društvene promene je deda Mraz.<br />
najranije sećanje koje<br />
imam na Deda Mraza<br />
je moj izlazak na scenu<br />
jedne sale čije je gledalište<br />
bilo puno većinom odraslih<br />
ljudi. Bilo je to u nekadašnjoj<br />
Titovoj Jugoslaviji.<br />
Imao sam oko šest godina.<br />
Na podijumu me je pozdravio<br />
po propisu obučen Deda<br />
Mraz. Odrecitovao sam jednu<br />
pesmicu, nakon koje sam<br />
dobio jak aplauz gledalaca, a<br />
Deda Mraz me je potapšao,<br />
pohvalio dubokim glasom<br />
i u ruke mi tutnuo vrećicu<br />
sa poklonima. Tada sam još<br />
bio uveren da mu je to šta<br />
radi jedino zanimanje, poziv<br />
kojem je posvetio život.<br />
Deda Mraz ima univerzalnu<br />
sposobnost da uveseljava<br />
decu, a starijima da izmami<br />
osmeh. Čak ni jednopartijski<br />
socijalizam nije imao<br />
ništa protiv Deda Mraza,<br />
naprotiv. Komunisti su obeshrabrivali<br />
slavljenje Boži-<br />
idEOlOGiJa. Komunisti<br />
su obeshrabrivali<br />
slavljenje<br />
Božića, pa im je<br />
deda Mraz bio dobrodošaonadomestak<br />
i alternativa.<br />
ća, pa im je Deda Mraz bio<br />
dobrodošao nadomestak,<br />
alternativa božićnom darivanju.<br />
I danas mnoge države<br />
sa hrišćanskim stanovništvom<br />
prave razliku između<br />
tradicionalnog Sv. Nikole i<br />
komercijalizovanog, „amerikanizovanog“<br />
Deda Mraza.<br />
od hrišćanskog sveca<br />
do američkog veseljaka<br />
Deda Mraz, lik koji donosi poklone<br />
u domove i njima nagrađuje<br />
dobru decu, evoluirao je iz<br />
narodnih mitova i hrišćanske<br />
tradicije. Naučnici veruju da<br />
ovaj običaj korene ima u paganskoj<br />
mitologiji, u bogu koji<br />
bi za praznik deci pred jutro<br />
ostavljao poklone u njihovoj<br />
obući. Deca bi prethodne večeri<br />
napunile obuću senom za<br />
božje konje. Direktan „predak“<br />
Deda Mraza je Nikola, episkop<br />
iz rane faze hrišćanstva, iz 4.<br />
stoleća. Delovao je u Miri, u<br />
današnjoj Turskoj. O njemu<br />
su ostale priče kako je davao<br />
poklone siromašnima i štitio<br />
putnike. Jedna od poznatijih<br />
legendi o Nikoli, koji je kasnije<br />
proglašen svetim, je kako je dao<br />
miraz za tri sestre, koje inače<br />
ne bi mogle da se udaju i morale<br />
bi da postanu prostitutke.<br />
Vremenom je Sv. Nikola postao<br />
mnogo gde slavljen. Danas je<br />
sintErKlaas. Od<br />
holandskog imena<br />
je nastao engleski<br />
santa claus. direktan<br />
„predak“ deda<br />
Mraza je Nikola,<br />
episkop iz iV veka.<br />
svetac-zaštitnik Amsterdama,<br />
Moskve, Liverpoola, Barija,<br />
bugarskog Burgasa, švajcarskog<br />
Fribourga i više drugih gradova<br />
u Evropi, Aziji i Americi.<br />
Od njegovog imena na holandskom<br />
(Sinterklaas) je kasnije<br />
nastao engleski naziv Santa<br />
Claus. Na slikama iz oko 1700.<br />
je prikazivan kao mršav, visok<br />
čovek, sa zelenom i plavom<br />
odorom. U hrišćanskoj verziji<br />
Sinterklaas ostavlja deci poklone<br />
6. decembra.<br />
današnji vizuelni imidž<br />
Nakon što su se Holanđani doselili<br />
u Ameriku i tamo osnovali<br />
„Novi Amsterdam“, naselje<br />
koje je kasnije preimenovano u<br />
New York, sa sobom su doneli<br />
i običaj darivanja Sinterklaasa.<br />
Popularnost je stekao zahvaljujući<br />
masovnoj štampi u 19.<br />
stoleću. Santa Claus (zapadni<br />
Deda Mraz) se tako vremenom<br />
osamostalio od religije, prestao<br />
da bude svetac, te postao sekularan<br />
lik. Jedan od prvih takvih<br />
prikaza je iz 1821., u ilustraciji<br />
nepoznatog umetnika za jednu<br />
američku knjižicu sa novogodišnjim<br />
poklonima.<br />
Tu je dedica koji dariva<br />
decu naslikan na krovu,<br />
sa sankama i severnim<br />
jelenom. Već godinu<br />
dana kasnije je američki<br />
pisac Clemens C. Moore<br />
(1779.–1863.) objavio<br />
pesmu „Poseta Sv. Nikole“<br />
sa 56 stihova. U njoj je Nikolu<br />
opisao kako dolazi deci<br />
kroz dimnjak, sa svim atributima<br />
kakve je ubrzo<br />
posle dobio Deda<br />
Mraz kakvim ga i<br />
danas zamišljamo. Ova pesma<br />
je igrala veliku ulogu u „standardizaciji“<br />
njegovog imidža:<br />
debeljuškast čikica sa sedom<br />
bradom i brkovima, ponekad<br />
i sa naočarima, koji nosi crven<br />
kaput sa belim krznenim okovratnikom<br />
i manšetama, širok<br />
kožni kaiš preko kaputa, široke<br />
crvene pantalone i visoke čizme<br />
od meke kože. Ovaj imidž<br />
je učvrstio skoro pola stoleća<br />
kasnije Thomas Nast (1840.–<br />
1902.), poznati američki karikaturista<br />
i ilustrator. Nast<br />
objavljuje svoje viđenje Santa<br />
Clausa na jednoj naslovnoj<br />
stranici nedeljnika „Harper’s“<br />
godine 1869. Precizno naslikan<br />
prema opisu iz Mooreove<br />
poeme, na Nastovoj slici je to<br />
veseljak dobre volje. Nastova<br />
popularnost je nesumnjivo<br />
uticala na<br />
brzo širenje ovakve<br />
predodžbe<br />
Deda Mraza.<br />
Sličan imidž<br />
su utvrđivali<br />
i kasniji slavni<br />
američki<br />
KOsMO 85
Change language