ZnanJE Kako nam je došao deda Mraz? Piše: Milan Ilić 84 KOsMO Fotos: WWF/Wikipedia, Karla Gachet/Panos /Greenpeace, Rodrigo Baléia,
santa claUs. U mnogim narodima su se odomaćili slični ili čak identični likovi iz bajki. Jedan od takvih koji je uspeo da nadživi mnoge generacije, režime, modne i druge društvene promene je deda Mraz. najranije sećanje koje imam na Deda Mraza je moj izlazak na scenu jedne sale čije je gledalište bilo puno većinom odraslih ljudi. Bilo je to u nekadašnjoj Titovoj Jugoslaviji. Imao sam oko šest godina. Na podijumu me je pozdravio po propisu obučen Deda Mraz. Odrecitovao sam jednu pesmicu, nakon koje sam dobio jak aplauz gledalaca, a Deda Mraz me je potapšao, pohvalio dubokim glasom i u ruke mi tutnuo vrećicu sa poklonima. Tada sam još bio uveren da mu je to šta radi jedino zanimanje, poziv kojem je posvetio život. Deda Mraz ima univerzalnu sposobnost da uveseljava decu, a starijima da izmami osmeh. Čak ni jednopartijski socijalizam nije imao ništa protiv Deda Mraza, naprotiv. Komunisti su obeshrabrivali slavljenje Boži- idEOlOGiJa. Komunisti su obeshrabrivali slavljenje Božića, pa im je deda Mraz bio dobrodošaonadomestak i alternativa. ća, pa im je Deda Mraz bio dobrodošao nadomestak, alternativa božićnom darivanju. I danas mnoge države sa hrišćanskim stanovništvom prave razliku između tradicionalnog Sv. Nikole i komercijalizovanog, „amerikanizovanog“ Deda Mraza. od hrišćanskog sveca do američkog veseljaka Deda Mraz, lik koji donosi poklone u domove i njima nagrađuje dobru decu, evoluirao je iz narodnih mitova i hrišćanske tradicije. Naučnici veruju da ovaj običaj korene ima u paganskoj mitologiji, u bogu koji bi za praznik deci pred jutro ostavljao poklone u njihovoj obući. Deca bi prethodne večeri napunile obuću senom za božje konje. Direktan „predak“ Deda Mraza je Nikola, episkop iz rane faze hrišćanstva, iz 4. stoleća. Delovao je u Miri, u današnjoj Turskoj. O njemu su ostale priče kako je davao poklone siromašnima i štitio putnike. Jedna od poznatijih legendi o Nikoli, koji je kasnije proglašen svetim, je kako je dao miraz za tri sestre, koje inače ne bi mogle da se udaju i morale bi da postanu prostitutke. Vremenom je Sv. Nikola postao mnogo gde slavljen. Danas je sintErKlaas. Od holandskog imena je nastao engleski santa claus. direktan „predak“ deda Mraza je Nikola, episkop iz iV veka. svetac-zaštitnik Amsterdama, Moskve, Liverpoola, Barija, bugarskog Burgasa, švajcarskog Fribourga i više drugih gradova u Evropi, Aziji i Americi. Od njegovog imena na holandskom (Sinterklaas) je kasnije nastao engleski naziv Santa Claus. Na slikama iz oko 1700. je prikazivan kao mršav, visok čovek, sa zelenom i plavom odorom. U hrišćanskoj verziji Sinterklaas ostavlja deci poklone 6. decembra. današnji vizuelni imidž Nakon što su se Holanđani doselili u Ameriku i tamo osnovali „Novi Amsterdam“, naselje koje je kasnije preimenovano u New York, sa sobom su doneli i običaj darivanja Sinterklaasa. Popularnost je stekao zahvaljujući masovnoj štampi u 19. stoleću. Santa Claus (zapadni Deda Mraz) se tako vremenom osamostalio od religije, prestao da bude svetac, te postao sekularan lik. Jedan od prvih takvih prikaza je iz 1821., u ilustraciji nepoznatog umetnika za jednu američku knjižicu sa novogodišnjim poklonima. Tu je dedica koji dariva decu naslikan na krovu, sa sankama i severnim jelenom. Već godinu dana kasnije je američki pisac Clemens C. Moore (1779.–1863.) objavio pesmu „Poseta Sv. Nikole“ sa 56 stihova. U njoj je Nikolu opisao kako dolazi deci kroz dimnjak, sa svim atributima kakve je ubrzo posle dobio Deda Mraz kakvim ga i danas zamišljamo. Ova pesma je igrala veliku ulogu u „standardizaciji“ njegovog imidža: debeljuškast čikica sa sedom bradom i brkovima, ponekad i sa naočarima, koji nosi crven kaput sa belim krznenim okovratnikom i manšetama, širok kožni kaiš preko kaputa, široke crvene pantalone i visoke čizme od meke kože. Ovaj imidž je učvrstio skoro pola stoleća kasnije Thomas Nast (1840.– 1902.), poznati američki karikaturista i ilustrator. Nast objavljuje svoje viđenje Santa Clausa na jednoj naslovnoj stranici nedeljnika „Harper’s“ godine 1869. Precizno naslikan prema opisu iz Mooreove poeme, na Nastovoj slici je to veseljak dobre volje. Nastova popularnost je nesumnjivo uticala na brzo širenje ovakve predodžbe Deda Mraza. Sličan imidž su utvrđivali i kasniji slavni američki KOsMO 85
Change language