You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
ZnanJE<br />
Sundblom je od 1931. do 1964. pravio<br />
oglase za Coca-Colu sa deda Mrazom .<br />
ilustratori, kao što su Joseph C.<br />
Leyendecker (1874.–1951.),<br />
jedan od očeva modernog američkog<br />
dizajna štampe i Norman<br />
Rockwell (1894.–1978.),<br />
legendarni crtač američke<br />
stvarnosti sa prefinjenim humorom.<br />
Rockwell je Santa Clausa<br />
prvi put za naslovnu stranu<br />
nedeljnika „Saturday Evening<br />
Post“ naslikao 1916. i to ponavljao<br />
mnogo puta kasnije.<br />
00 KOsMO<br />
Coca-Cola ga<br />
nije izmislila<br />
Rockwellova generacija bio je<br />
i Harald Sundblom (1899.–<br />
1976.), koji je 1931. počeo da<br />
pravi oglasne ilustracije Santa<br />
Clausa za „Coca-Colu“. Sundblom<br />
je to činio i naredne 33<br />
godine, sve do 1964. Deda<br />
Mrazevi kakve danas srećemo<br />
su u pravilu onakvi kakvima ih<br />
je prikazao Sundblom. Verovat-<br />
PRoČITAJTe JoŠ...<br />
Gde stanuju deda Mraz i santa claus?<br />
Nerešeno pitanje boravišta Deda Mraza<br />
Harald Sundblom (1899.–1976.) je ilustrator i „glavni krivac“<br />
za današnji vizualni identitet deda Mraza.<br />
Mit. Coca-Cola zapravo<br />
nije bila prva<br />
kompanija za proizvodnjubezalkoholnih<br />
pića koja se u<br />
oglašavanju poslužila<br />
likom Santa Clausa.<br />
Bila je to kompanija<br />
„White Rock“, proizvođač<br />
mineralne<br />
vode, koji je to činila<br />
još 1915. godine.<br />
Veliki Ustjug, nevelik, star, očuvan grad na severozapadu Rusije<br />
je kao mesto stanovanja Ruskog Deda Mraza definisao<br />
1998. tadašnji gradonačelnik Moskve Jurij Lužkov. Ruskom<br />
Deda Mrazu u Velikom Ustjugu svake godine stiže par miliona<br />
pisama. U Jugoslaviji se posle Drugog svetskog rata govorilo<br />
da on živi u Sibiru, ali nakon raskola Tita i Staljina 1948. je<br />
jugoslovenski Deda Mraz premešten na Triglav. U zapadnoj<br />
tradiciji, Santa Claus živi negde oko Severnog pola. Prva poštanska<br />
služba za odgovaranje na dečiju<br />
poštu bila je u New Yorku 19<strong>12</strong>.<br />
Kanada ima poseban poštanski kod<br />
(HOH-OHO) za poštu namenjenu<br />
Santa Clausu, ali najviše pisama<br />
sa dečijim željama stiže na adresu u<br />
Finskoj, u mesto Rovaniemi.<br />
reklama kompanije „White rock“ iz<br />
1915. godine za mineralnu vodu.<br />
no zato je i proširena fama da je<br />
Deda Mraza izmislila „Coca-<br />
Cola“. To, naravno, nije tačno,<br />
ali ljudi su počeli da povezuju<br />
popularno bezalkoholno piće<br />
sa ovim likom, zato što se „Coca-Cola“<br />
oglašavala Sundblomovim<br />
ilustracijama u mnogim<br />
poznatim, visokotiražnim<br />
američkim magazinima. Štaviše,<br />
„Coca-Cola“ nije bila prva<br />
kompanija za proizvodnju bezalkoholnih<br />
pića koja se u oglašavanju<br />
služila Santa Clausom.<br />
Bio je to „White Rock“, proizvođač<br />
mineralne vode, koji je<br />
to činio još 1915. Deda Mraz je<br />
još u 19. veku, a pogotovo u 20.<br />
veku i na druge načine korišten<br />
u ekonomsko-propagandne<br />
svrhe. Oko 1890. je počeo da se<br />
pojavljuje u američkim robnim<br />
kućama, kao lik za privlačenje<br />
kupaca. Na televiziji, mnogi<br />
su poznati glumci i zabavljači,<br />
kako muškog, tako i ženskog<br />
pola, obučeni kao kao Deda<br />
Mraz, oglašavali razne proizvode,<br />
od olovaka, preko cigareta i<br />
novčanika, do kamiona. Danas<br />
je očit trend da se u filmovima<br />
i drugim medijima parodira<br />
Deda Mraz, podseća Dandi<br />
D. Mackall u nedavno u SAD<br />
objavljenoj knjizi „Legenda o<br />
Sv. Nikoli: Priča o božićnom<br />
darivanju“. Tako je, recimo,<br />
na naslovnoj strani uglednog<br />
američkog magazina „The New<br />
Yorker“ ilustrovan Deda Mraz<br />
u vojnom, teško naoružanom<br />
helikopteru, sa poklonima vojnicima<br />
u Iraku. „Mnogi misle<br />
da su smešni ili mudri kad<br />
ismevaju Deda Mraza. Ništa<br />
više nije sveto“, sa žaljenjem<br />
konstatuje Robert Hoffman,<br />
kolekcionar stvari sa likom<br />
Deda Mraza i autor „Razglednice<br />
od Santa Clausa“, knjige sa<br />
slikama ovog lika od 19. stoleća<br />
do današnjih dana.<br />
Plava odora u<br />
staljinovom Kremlju<br />
Deda Mraz (Дед Мороз na ruskom)<br />
je s ovim imenom odavno<br />
ukorenjen i među Rusima<br />
i nekim drugim slovenskim<br />
narodima – nezavisno od američke<br />
popularne kulture. Za<br />
razliku od tajanstvenog Santa<br />
Clausa, Ded Moroz lično uručuje<br />
poklone. Ruski Deda Mraz<br />
nema sanke vučene irvasima.<br />
On ide peške, a prati ga unuka<br />
Sneguročka. Komunisti nisu<br />
voleli običaje hrišćanstva, ali<br />
u vreme Staljina se shvatilo da<br />
Deda Mraz donosi veću korist<br />
sovjetskoj deci nego što zbog<br />
svojih korena u veri šteti ateističkom<br />
režimu, pa je oživljen<br />
u SSSR-u od 1937. Međutim,<br />
Staljin je naredio da svaki Deda<br />
Mraz u palatama Kremlja mora<br />
da bude u plavoj odori, da ga se<br />
Ruski deda Mraz je bio plav, kako bi se<br />
razlikovao od kapitalističkog brata.<br />
ne brka sa američkim „bratom”,<br />
Santa Clausom. U nekadašnjoj<br />
Jugoslaviji je Deda Mraz (hrv.<br />
i bos: Djed Mraz; mak: Дедо<br />
Мраз, slov: Dedek Mraz) bio<br />
takođe omiljen. Posle raspada<br />
SFR Jugoslavije, u Hrvatskoj<br />
je Djed Mraz preimenovan u<br />
Djeda Božićnjaka.
Change language