bela-knjiga za websajt.pdf - Centar za regionalizam

15b) Savet Evrope je 19. maja 2006. godine usvojio Konvenciju o izbegavanju apatridnostiu vezi sa sukcesijom država, kao sveobuhvatan međunarodni instrument o državnojsukcesiji i izbegavanju apatridnosti, koji treba da se tumači i primenjuje u duhu principaEvropske konvencije o državljanstvu.Crna Gora je dosad jedina od država potpisnica Dejtonskog sporazuma koja je ratifikovalaKonvenciju Saveta Evrope o izbegavanju apatridnosti u vezi sa sukcesijom država iz 2006.godine (“Službeni list Crne Gore – Međunarodni ugovori“, br. 2/10).c) Obeležavajući, 30. avgusta 2011. godine, 50. godišnjicu usvajanja Konvencije osmanjenju broja lica bez državljanstva od 1961. godine, UNHCR, koji ima mandat daspreči nastanak apatridije, pokrenuo je kampanju da bi skrenuo pažnju na ovaj, čestozanemarivan problem sa ciljem smanjenja broja lica bez državljanstva širom sveta. Utom cilju on pospešuje nacionalne vlasti, koje to još nisu učinile, da što pre ratifikuju iprimenjuju ovu konvenciju.U Bosni i Hercegovini se primenjuje Konvencija o smanjenju broja lica bez državljanstvaiz 1961. godine (Aneks I Ustava BiH - Dodatni sporazumi o ljudskim pravima koji će seprimjenjivati). Srbija je ratifikovala Konvenciju o smanjenju broja lica bez državljanstva,na sednici Narodne skupštine Republike Srbije 18. oktobra 2011. godine (“Službeniglasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 8/2011 od 19.10.2011. godine).Crna Gora i Hrvatska još nisu ratifikovale ovu konvenciju.d) Evropska konvencija o učešću stranaca u javnom životu na lokalnom nivou iz1992. godine ističe princip postepenog priznavanja građanskih i političkih prava stranimdržavljanima koji imaju pravo boravka, uključujući tu i pravo glasa.Niti jedna od zemalja Dejtonskog sporazuma nije ratifikovala ovu konvenciju.Hrvatska je obavestila ECRI da prati stanje vezano uz Evropsku konvenciju o učešćustranaca u javnom životu na lokalnom nivou te da će njihova odluka o potpisivanju iratifikovanju ovog dokumenta zavisiti o razvoju situacije. 12U svome Izveštaju o Crnoj Gori 13 ECRI je konstatovala da „Crna Gora nije potpisala i nijeratifikovala tu konvenciju, a nema ni planove da to učini“. Razlog za to je činjenica daprema članu 45 Ustava, „samo državljani koji imaju prebivalište najmanje dvije godine uCrnoj Gori mogu da biraju i budu birani…“ ECRI primećuje da „Crna Gora ima značajanbroj ’raseljenih’ i ’interno raseljenih’ lica koji su pobegli od sukoba u Bosni i Hercegovini,Hrvatskoj i na Kosovu tokom devedesetih godina prošlog veka. Većina ovih ljudi većboravi u Crnoj Gori duži niz godina, neki čak i decenijama. Oni doprinose životu lokalnezajednice. Međutim, njima je uskraćeno pravo da učestvuju u procesima donošenjaodluka na lokalnom nivou o pitanjima koja i na njih utiču...Ako Crna Gora namerava daintegriše ’raseljena’ i ’interno raseljena’ lica koja žele da ostanu u zemlji, trebalo bi dapreduzme neophodne korake da postane potpisnica Konvencije o učešću stranaca ujavnom životu na lokalnom nivou...“12Evropska komisija protiv rasizma i nesnošljivosti, Treće izvješće o Hrvatskoj, usvojeno 17. decembra 2004., str.7.13Izveštaj Evropske komisije za borbu protiv rasizma i netrpeljivosti (ECRI) o Crnoj Gori (četvrti ciklus procesamonitoringa), usvojen u decembru 2011. godine