bela-knjiga za websajt.pdf - Centar za regionalizam

32i školovanju. Procenjuje se da je potrebno obezbediti pravnu pomoć za pribavljanje oko32.000 različitih dokumenata iz zemalja porekla. Potrebe za dokumentima iz drugihrepublika bivše SFRJ ima i veliki broj građana Srbije koji su u Srbiju došli u kolonističkimtalasima nakon Drugog svetskog rata, te brojni drugi koji su se posleratnih godina naseliliu njoj, a koje su posebno naglašene u poslednje vreme zbog uvođenja novih biometrijskihdokumenta. Podatak da je u državljanstvo Republike Srbije od raspada SFRJ do danasprimljeno, po raznim osnovama, preko 800.000 državljana drugih republika bivše SFRJ,a svaki od njih je morao priložiti barem dva dokumenta (uverenje o državljanstvu zemljeporekla i izvod iz matične knjige rođenih) pokazuje da je samo za regulisanje državljanskogstatusa u Srbiji trebalo pribaviti preko 1,600.000 dokumenata (ne starijih od 6 meseci) izzemalja porekla.Radi se, dakle, o milionima dokumenata koje su građani bivše SFRJ morali, a delommoraju i dalje, pribavljati iz zemalja svog porekla kako bi uopšte bili u mogućnosti daostvare pristup svojim statusnim, imovinskim i drugim stečenim pravima.Probleme građanima, a posebno izbeglicama i raseljenim licima u pribavljanju dokumenata,dodatno uvećava praksa upravnih i drugih državnih tela koja od njih zahtevaju da pribavedokumenta i o činjenicama o kojima državni organi vode evidenciju i koje je državni organ,koji vodi postupak, dužan da pribavi po službenoj dužnosti. Obaveza da službeno lice poslužbenoj dužnosti pribavi podatke o činjenicama o kojima službenu evidenciju vodi organnadležan za rešavanje u upravnoj stvari ili drugi organ, propisana je u svim zakonima državaDejtonskog sporazuma koji uređuju opšti upravni postupak. 32 Takvom odredbom trebalobi se poboljšati položaj stranke, ali, s druge strane, javnopravnom telu koje vodi postupaknametnuta je obaveza koja se u praksi često neopravdano i neosnovano izbegava, sobrazloženjem da će stranka sama pre pribaviti potrebne podatke o činjenicama o kojimase vodi službena evidencija, posebno kad neku evidenciju vodi drugo telo, a ne ono kodkojeg se vodi postupak. Takva praksa je protivzakonita. Danas, kada je veći deo državnihevidencija informatizovan (zemljišne knjige, katastri, evidencije prebivališta, knjigedržavljana, matice rođenih i umrlih, bračne matice i dr.) nema izgovora za državnu upravuda se ne drži svoje obaveze prema strankama. 33Probleme građanima, a posebno izbeglicama i raseljenim licima u pribavljanjudokumenata dodatno uvećavaju podzakonski propisi i praksa postupanja javnopravnihtela koji strankama nameću prekomerni teret dokazivanja (dakle, i pribavljanja velikogbroja dokumenata), što nije u skladu sa standardima međunarodnog humanitarnogprava koji, s obzirom na uzroke i prirodu izbeglištva, nalažu državama da pojednostaveprocedure i olakšaju uslovi pristupa pravima izbeglica, pored ostalog, određivanjemobaveze dostavljanja minimuma najnužnijih dokumenata odnosno dokaznih sredstava.Dokumenta iz zemalja porekla mogu da pribave na taj način, da lično otputuju u zemljuporekla ili da opunomoće drugu osobu da im ih pribave, jer u praksi još uvek nije zaživeomehanizam pribavljanja dokumenata putem međudržavne pomoći, pre svega, zbog32Član 134. Zakona o upravnom postupku („Službene novine Federacije BiH“, br. 2/98 i 48/99), član 124. Zakona oopštem upravnom postupku („Službeni glasnik Republike Srpske“, br. 13/02), član 127. Zakona o opštem upravnompostupku („Službeni list CG“, br. 60/03), član 47. Zakona o opštem upravnom postupku („Narodne novine“, br. 47/09),član 126. Zakona o opštem upravnom postupku (“Službeni list SRJ”, br. 33/97 i 31/01 i “Službeni glasnik RS”, br. 30/10).33U svom Programu 2011. – 2015. Vlada RH izrazila je nameru da će “poštivati proceduru prema kojoj se većinadokumentacije pribavlja po službenoj dužnosti”.