bela-knjiga za websajt.pdf - Centar za regionalizam

47PreporukePreporučuje se nadležnim telima u BiH da, na osnovu prethodno sprovedenihistraživanja i pregleda stvarnog stanja u vezi sa ovim pitanjem, uspostave pravniokvir koji će omogućiti adekvatnu kompenzaciju ili novčanu naknadu u obimu kojiosigurava pravo na dom raseljenim osobama i izbeglicama kao način rešavanjastambenih potreba specifičnih socijalnih kategorija, a to su traumatizovane osobe,teški invalidi, socijalno najranjivije kategorije koje zavise od tuđe nege i pomoći,kao i osobe koje se zbog objektivnih okolnosti ne mogu vratiti na svoje adreseprebivališta, a koje nisu do sada rešili svoje stambeno pitanje na drugi način.Republika HrvatskaPovraćaj privatne imovine i rešavanje pitanja oduzetih stanarskih pravaUspostavljanje mehanizama za stambenu i imovinsku restituciju u Republici Hrvatskojodvijalo se u mnogo čemu na bitno drugačiji način u odnosu na BiH, kako po dinamiciuspostavljanja i njegovim kreatorima, tako i po njegovoj insuficijenciji u odnosu nakriterijume sveobuhvatnosti i pravednosti. Proces uspostavljanja mehanizama restitucijeodvijao se veoma sporo, uz značajne prepreke i on do danas nije dovršen na način daljudima pomogne u iznalaženju trajnog rešenja, bez obzira na to da li će se oni vratiti iline. U BiH vodeću ulogu u kreiranju i implementaciji mehanizama stambene i imovinskerestitucije imala je međunarodna zajednica, pre svega, preko Kancelarije Visokogpredstavnika. U Hrvatskoj glavni kreator mehanizama stambene i imovinske restitucije injihove implementacije su bile državne institucije, dok se uloga međunarodne zajedniceuglavnom svodila na monitoring tog procesa i povremene pritiske da se taj proces ubrzai učini efikasnijim. To je rezultiralo vidljivim razlikama u mogućnostima pristupa izbeglicai raseljenih lica imovinskim pravima u BiH i Hrvatskoj.Održivi povratak izbeglica u Republiku Hrvatsku ili, pak, integracija u zemljama utočištaumnogome zavise i od mogućnosti pristupa njihovim imovinskim i drugim stečenimpravima.Za razliku od BiH, u Hrvatskoj nije bio prihvaćen princip da je pravo na povratak i vraćanjeu posed svog doma i imovine individualno i bezuslovno, i da ono ne zavisi od toga dali se poštuje pravo nekog drugog ili ne. Stoga se u Hrvatskoj primenjivao princip da jepravo privremenog korisnika ispred prava vlasnika, pa i u slučaju kada se vlasnik vratiou Hrvatsku on nije mogao ući u svoj dom dok se privremenom posedniku ne osiguraalternativni smeštaj. Ovaj princip je uspešno doveden u pitanje pred Evropskim sudomza ljudska prava (ESLJP) koji je u predmetu Radanović Seka protiv Hrvatske dosudio da jeHrvatska prekršila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (EKLJP) i to zbog nerazumnedužine postupka (član 6.), prevelikog tereta stavljenog na pojedinačnu socijalnu grupu,kao i zbog neuspeha u uspostavljanju fer balansa između rastuće socijalne potrebeza stambenim prostorom i stambenih prava pojedinaca (član 1. Protokola EKLJP). Kaorezultat toga, podnositeljka zahteva morala je nositi prekomeran pojedinačni teret; onaje bila prisiljena da snosi teret osiguranja mesta za boravak privremenom korisniku – koji