33njegove izuzetne sporosti. Problem nastaje onda kada ta lica nisu u stanju da lično otputujuu zemlju porekla zbog starosti, bolesti, socijalno-ekonomskih razloga (siromaštva), zbogstraha od pritvaranja ili zbog toga što nemaju putnih isprava, a nemaju niti drugu osobukoju bi mogli opunomoćiti da umesto njih pribavi neophodne dokumente. Ovim licima,u pravilu, je neophodna pomoć u pribavljanju dokumenata iz zemlje porekla, bez kojenisu u mogućnosti da pokrenu npr. postupak naturali<strong>za</strong>cije i ostvare pristup pravima uprocesu njihove integracije. Tu pomoć uglavnom im pružaju nevladine organi<strong>za</strong>cije krozprojekte besplatne pravne pomoći <strong>za</strong> izbeglice i raseljena lica, a koji su na izdisaju, jer subitno umanjena donatorska sredstva <strong>za</strong> njih.Rešavanju problema pribavljanja dokumenata u zemljama Dejtonskog sporazumaposvetila se i Regionalna tehnička grupa <strong>za</strong> pojednostavljenje procedure pribavljanjadokumentacije, koja je dosad održala tri sastanka. 34 Ona se fokusirala, pre svega, napribavljanje dokumenata <strong>za</strong> raseljena lica iz bivših jugoslovenskih republika koja boraveu Crnoj Gori, kako bi ova lica mogla da podnesu <strong>za</strong>htev <strong>za</strong> regulisanje statusa u CrnojGori. Ova lica <strong>za</strong>htev <strong>za</strong> izdavanje dokumenata (pasoš, 35 putni list, izvod iz matičnogregistra rođenih, uverenje o državljanstvu i dr.), kao i upisa i naknadnog upisa u matičneregistre rođenih i državljana, pored mogućnosti podnošenja <strong>za</strong>hteva u svojim državama,mogu podneti i dokumenta preuzeti u diplomatsko-konzularnim predstavništvima ovihdržava u Crnoj Gori.Regionalna radna grupa je konstatovala da se pojednostavljene procedure <strong>za</strong> pribavljanjedokumenata odnose, ne samo na raseljena lica koja borave u Crnoj Gori, već i na izbeglai raseljena lica koja borave u Republici Hrvatskoj, Republici Srbiji i Bosni i Hercegovini,tako da se rezultati rada ove regionalne radne grupe odnose i na izbegla, raseljena lica ucelom regionu, kao i povratnike.Ad hoc model pribavljanja dokumenata iz zemalja porekla, primenjen u Crnoj Gori, nije<strong>za</strong>živeo u drugim zemljama Dejtonskog sporazuma u pogledu njegove pristupačnosti iefikasnosti <strong>za</strong> izbegla i raseljena lica. Na primer, pribavljanje rodnog lista ili domovnicepreko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Hrvatske u Republici Srbijikošta 27 eura (cena takse i obrasca <strong>za</strong> ove dokumente u Hrvatskoj je oko 4 eura) i trajeviše meseci. Nevladin mehani<strong>za</strong>m pribavljanja dokumenata je mnogo ažurniji i jeftiniji oddržavnog. Na primer, Humanitarni centar <strong>za</strong> integraciju i toleranciju iz Novog Sada, koji jedosad <strong>za</strong> izbeglice iz Hrvatske u Srbiji pribavio preko 29.000 dokumenata, a iz BiH preko8.500, pribavlja te dokumente u proseku od 15 dana i to besplatno, a kada nema donacijeonda su troškovi pribavljanja dokumenata gotovo tri puta niži od troškova njihovogpribavljanja putem državnog mehanizma. Zato ažurnost u regulisanju građanskog statusai u ostvarivanju prava, još uvek ne <strong>za</strong>visi isključivo od <strong>za</strong>interesovanosti i lične inicijativeovih lica, već i od obave<strong>za</strong> država da stvore jednostavne, pristupačne, jeftine i efikasnemehanizme <strong>za</strong> pribavljanje dokumenata iz zemalja porekla ovih lica.34Regionalnu tehničku radnu grupu sačinjavaju predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore, Ministarstvaunutarnjih poslova Republike Hrvatske, Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva civilnihposlova Bosne i Hercegovine. Sastancima su prisustvovali predstavnici diplomatsko-konzularnih predstavništava ovihdržava u Crnoj Gori, kao i predstavnici UNHCR kancelarija iz navedenih država. O održavanju sastanaka, blagovremenoje obaveštavana i Delegacija EU u Podgorici.35Raseljena lica iz Republike Hrvatske koja borave u Crnoj Gori, <strong>za</strong>htev <strong>za</strong> izdavanje pasoša, kao i preuzimanje pasošamogli su podneti u Ambasadi Republike Hrvatske u Podgorici i Generalnom Konzulatu Republike Hrvatske u Kotoru, uograničenom roku od 15.08.2011. do 31.12.2011. godine, dok <strong>za</strong> lica iz BiH i Srbije nema ograničenja da u diplomatskokonzularnimpredstavništvima svojih država u CG podnesu <strong>za</strong>htev <strong>za</strong> izdavanje pasoša, kao i preuzimanje istog.
34PreporukeU cilju rešavanja problema pribavljanja dokumenata Igmanska inicijativapredlaže da se:- pojednostavi procedura pribavljanja dokumentacije, te u tom smislu podržavadogovor postignut na sastanku Regionalne tehničke grupe <strong>za</strong> pojednostavljenjeprocedure pribavljanja dokumentacije od 7.09.2011. godine, u Podgorici, kao ida se preduzmu sve neophodne mere da on što pre <strong>za</strong>živi u praksi;- države Dejtonskog sporazuma dodatno obavežu da što pre stvore jednostavne,pristupačne, jeftine i efikasne mehanizme <strong>za</strong> pribavljanje dokumenata iz zemaljaporekla izbeglih i raseljenih lica;- preispitaju pod<strong>za</strong>konski akti, uputstva i obrasci u upravnom postupku teuskladi praksa postupanja upravnih tela i pravnih osoba s javnim ovlastima usvrhu dosledne primene obaveze pribavljanja po službenoj dužnosti uverenja očinjenicama o kojima se vodi službena evidencija;- u skladu sa standardima međunarodnog humanitarnog prava, pojednostaveprocedure i olakšaju uslovi pristupa pravima izbeglica i raseljenih lica, poredostalog, određivanjem obaveze dostavljanja minimuma najnužnijih dokumenataodnosno dokaznih sredstava;- podrži aktivnost nevladinih organi<strong>za</strong>cija kroz prekogranične projekte pribavljanjadokumenata, koja i dalje uveliko nadoknađuje tromost, kompliciranost ineefikasnost državnog mehanizma pribavljanja dokumenata, a čija aktivnost<strong>za</strong>hteva skromna sredstva u odnosu na efekte koji se njima postižu.II. Imovinski problemiProces povraćaja imovine, priznanja prava na imovinu i <strong>za</strong>štite imovine izbeglih i raseljenihlica i drugih građana koji su imali imovinu u nekoj od država nekadašnje Jugoslavije, većgodinama traje i još nije do kraja dovršen. U državama regiona je primetan različit pristupi praksa u osiguravanju pristupa pravu na imovinu i dom.1. Za ujednačen regionalni pristup rešavanju imovinskih problemaTrajnom rešavanju izbegličkih problema, posebno povratku, veliku smetnju činio jeneujednačen regionalni pristup rešavanju nekih ključnih pravnih problema, kao što supitanja vraćanja imovine i stanarskih prava, učešća u privati<strong>za</strong>ciji i dr., što je stvaralodvojne standarde <strong>za</strong> ista pitanja i iste probleme u regionu, zbog čega postoje i razlikeu položaju među izbeglicama i raseljenim licima u regionu i mogućnostima iznalaženjatrajnih rešenja <strong>za</strong> njih. Na primer, jednim su izbeglicama u zemlji porekla (BiH) vraćeniu posed stanovi u nekadašnjem društvenom vlasništvu, te omogućio otkup, a drugim
Change language