bela-knjiga za websajt.pdf - Centar za regionalizam

6Važan poticaj procesu zatvaranja izbegličke krize na prostoru Zapadnog Balkanapredstavlja i usvajanje Zajedničke deklaracije o okončanju raseljavanja i obezbeđivanjutrajnih rešenja za ugrožene izbeglice i interno raseljena lica, koju su usvojili ministrispoljnih poslova BiH, Crne Gore, Hrvatske i Srbije 7. novembra 2011. godine u Beogradu.Sastavni deo ove deklaracije jeste Zajednički regionalni višegodišnji program koji jeusmeren na to da obezbedi trajna rešenja za najugroženije izbeglice i interno raseljenalica 1 , a za čiju realizaciju je veoma važna donatorska konferencija, planirana za 24. april2012. u Sarajevu. Zajednička deklaracija ističe značaj punog poštovanja prava izbeglicai interno raseljenih lica, kao i obavezu vlada ovih zemalja da zaštite i unaprede njihovaprava, te u vezi s tim podseća na načela za trajno rešavanje izbegličke krize utvrđenaSarajevskom deklaracijom od 31. januara 2005. godine.Svrha ovog projekta i uopšte delovanja organizacija civilnog društva okupljenih uIgmanskoj inicijativi i jeste da u odnosima tzv. konfliktnog partnerstva s nacionalnimvlastima doprinose uspostavljanju evropskih vrednosti u ovom regionu, pre svega polazećiod toga da su ljudska prava temelj na kojem počivaju te vrednosti i na kojima počivaEvropska unija. Zato delotvorna, sveobuhvatna i pravedna strategija za trajno rešavanjeizbegličkog problema u ovom regionu je samo ona koja se zalaže za dosledno poštovanjeljudskih prava izbeglica i raseljenih lica, koja su kao i sva druga ljudska prava univerzalnavrednost i uslov za saradnju svih država, a to znači da politika na može biti iznad ljudskihprava, niti pak ona mogu biti predmet kompromisa ili se koristiti za međunarodnu političkutrgovinu. Polazeći od toga, za očekivati je da će i predstojeća donatorska konferencijaosnažiti borbu za ljudska prava izbeglica i raseljenih lica kroz konkretnu podršku vladamazemalja Dejtonskog sporazuma da zaštite i unaprede njihova prava, izbegavajući da serešavanje izbegličkog problema svede samo na humanitarni nivo.Hitnosti i neophodnosti rešavanja statusnih i imovinskih pitanja građana u zemljamaDejtonskog sporazuma doprinosi i činjenica da se rešavanje ovog problema nikako nesme svesti samo na izbegla i raseljena lica, već i na lica koja su u raznim okolnostimatokom postojanja SFRJ sticala ova prava. Naime, jedan broj građana SFRJ je sticao ovaprava rođenjem, boravkom, imovinom, radom i dr. u tada zajedničkoj državi (u nekojod republika) u kojoj su imali jednak pravni položaj, ista prava i dužnosti kao i državljanirepublike u kojoj su imali prebivalište, a sada im je otežan ili onemogućen pristupstečenim i drugim pravima.Kako bi se ovaj problem trajno rešio, postalo je jasno da je neophodno intenziviratiregionalnu saradnju u cilju postizanja pravičnog i sveobuhvatnog rešenja za sve ugroženegrađane četiri zemlje, uz napomenu da bi to itekako doprinelo daljem unapređenjudobrosusedskih odnosa i stabilnosti regiona, kao i uzajamnoj podršci u procesu evropskihintegracija.Opšti cilj projekta koji proizilazi iz strateških opredeljenja i programa Igmanske inicijativeje doprinos normalizaciji odnosa između zemalja potpisnica Dejtonskog sporazuma kroztrajno rešavanje statusnih i imovinskih prava građana svih država potpisnica.Očigledna prednost Igmanske inicijative u ostvarivanju ovakvog cilja je svakako sposobnost1Programom su predviđena stambena rešenja za gotovo 27.000 domaćinstava u 4 zemlje, odnosno sveukupno oko74.000 korisnika.