bela-knjiga za websajt.pdf - Centar za regionalizam

66obzirom da je do obustavljanja isplata penzija došlo zbog ratnih okolnosti, a ne okolnostikoje je izazvao korisnik primanja, onda nije nastupilo zakonsko zastarevanje prava naisplatu dospelih a neisplaćenih penzija.Hrvatski zavod za mirovinsko osiguranje je, međutim, tim svojim osiguranicima priznaopravo na stečene a neisplaćene mirovine samo za razdoblje tri godine unatrag ako suzahtevi podneseni do 1. januara 1999. godine. Ako su zahtevi podneseni nakon togdatuma osiguranicima je isplaćivana zaostala penzija za prethodnih dvanaest meseci.Penzije su stečeno i neotuđivo pravo. Obzirom da nisu ispunjeni zakonski usloviza zastarevanje isplate dospelih a neisplaćenih penzija niti za primenu odredbe dakorisnik penzije može koristiti samo jednu penziju, prema vlastitom izboru, zbogprekida platnog prometa usled ratnih okolnosti, 80 neophodno je i ovim penzionerimaosigurati jednakopravan položaj u odnosu na ostale hrvatske penzionere osiguravanjemmehanizama za isplatu dospelih a neisplaćenih penzija.Konvalidacija staža osiguranjaZa mnoge izbeglice nerešen je problem konvalidacije staža osiguranja ostvarenogna područjima Republike Hrvatske koja su bila pod zaštitom ili upravom Ujedinjenihnacija u periodu od 1991. do 1995. godine. Ponuđeni pravni okvir za rešavanje pitanjakonvalidacije nije adekvatan složenosti problema, posebno zbog velikih zahteva u vezis dokazivanjem staža osiguranja u odnosu na postupak dokazivanja propisan hrvatskimzakonima (Zakon o mirovinskom osiguranju i Zakon o općem upravnom postupku).U vezi s tim podsećamo i na izjavu državnog sekretara Ministarstva za rad i socijalnuskrb RH Vere Babić, datu “Jutarnjem listu” 24.07.2002.g.: “Svima koji su radili u tzv.RSK, Republika Hrvatska će priznati radni staž i sva prava koja iz toga proizlaze jer sudokumentacije penzionih i zdravstvenih fondova dobro očuvane, pa neće biti problemakod priznavanja radnog staža.” Međutim, u praksi postoje veliki problemi kod priznavanjastaža osiguranja, jer nadležna tela najčešće ističu da te dokumentacije nema, te se odpodnosilaca zahteva za konvalidaciju traži da dostave relevantne materijalne dokaze.Osim toga, u praksi se često proširuju zahtevi za pribavljanjem dokaznih sredstavaza utvrđivanje stanja stvari, tako da se kao relevantni dokazi ne priznaju samo radneknjižice ili originalni školski dnevnici ili overene zdravstvene knjižice i sl., već se tražedodatni pisani dokazi.Propisivanje obaveze dostavljanja velikog broja dokumenata odnosno nametanjeprekomernog tereta dokazivanja nije u skladu sa standardima međunarodnoghumanitarnog prava koji, s obzirom na uzroke i prirodu izbeglištva, nalažu državamada pojednostave procedure i olakšaju uslove pristupa pravima izbeglica, poredostalog, određivanjem obaveze dostavljanja minimuma najnužnijih dokumenataodnosno dokaznih sredstava. Uostalom, i sam Zakon o mirovinskom osiguranju učlanu 99. stavu 2. propisuje da se svojstvo osiguranika i mirovinski staž, kada podatke80Primanja iz tzv. “Parafonda” SAO Krajine ne oslobađaju Hrvatski zavod za mirovinsko osiguranje isplate dospelih, aneisplaćenih mirovina svojim osiguranicima. Rešenje je moguće tražiti i u pravcu da se isplate iz tzv. “Parafonda” SAOKrajine uzmu u obzir prilikom izračuna i isplate zaostalih dospelih a neisplaćenih mirovina, da se utvrdi realna vrednosttih isplata, pa osiguranicima isplati razlika između mirovina koje bi primali od Hrvatskog fonda mirovinskog osiguranjai vrednosti primanja iz tzv. “Parafonda” SAO Krajine.