bela-knjiga za websajt.pdf - Centar za regionalizam

26PreporukeDržave sukcesorke SFR Jugoslavije trebalo bi da se međusobno redovnoobaveštavaju i dogovaraju o pitanjima uređenja državljanstva na prostorubivše SFRJ kako bi se njihove zakonodavne politike međusobno uravnotežile iharmonizovale u skladu sa pravilima i principima o sukcesiji državljanstva. Time bise, barem delom, ublažile štetne posledice sukcesije na građanskopravne odnosei stečena prava pojedinaca.Pozivaju se države Dejtonskog sporazuma da još jednom preispitaju postojećazakonska rešenja, te da sagledaju mogućnosti propisivanja dodatnih olakšavajućihokolnosti za sticanje njihovog državljanstva za državljane drugih republika bivšeSFRJ koji su u njima imali prebivalište na dan sukcesije.1.2. Olakšati naturalizaciju izbeglicaDržave ugovornice Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine, među kojima su i državesukcesori bivše SFRJ, obavezale su se članom 34. da će omogućiti, „u najvećoj mogućojmeri, asimilaciju i naturalizaciju izbeglica. One će naročito nastojati da ubrzaju postupaknaturalizacije i da smanje, u najvećoj mogućoj meri, takse i troškove tog postupka.“Evropska konvencija o državljanstvu iz 1977. u članu 6. stavu 4. alineji g) određuje dasvaka država ugovornica treba da olakša svojim unutrašnjim pravom sticanje njenogdržavljanstva, pored ostalih, i licima bez državljanstva i priznatim izbeglicama koje imajuzakonito prebivalište na njenoj teritoriji.Zakon o državljanstvu Bosne i Hercegovine u članu 38. stavu 3. i 4. propisao je olakšavajućeuslove za naturalizaciju izbeglica, iako se eksplicitno ne navodi reč izbeglica. Sva licakoja su bila državljani bivše SFRJ i koja su se u vremenu između 6. aprila 1992. godinei stupanja na snagu Zakona stalno nastanila na teritoriji jednog od entiteta i koja na tojteritoriji imaju neprekidno prebivalište u trajanju od dve godine nakon stupanja na snaguovog Zakona, nakon podnošenja zahteva dobiće i državljanstvo tog entiteta i BiH.Raseljenim licima iz bivših jugoslovenskih republika u Crnoj Gori, kojima je status određenu skladu sa Uredbom o zbrinjavanju raseljenih lica („Službeni list RCG“, br. 37/92), 24omogućena je lokalna integracija na dva načina: sticanjem crnogorskog državljanstva ilidobijanjem statusa stranca sa stalnim boravištem.Oni imaju mogućnost da steknu crnogorsko državljanstvo prijemom ako ispunjavajuzakonom propisane uslove. Prema članu 13 Zakona o crnogorskom državljanstvu, licekojem je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje azil, priznat status izbeglice 25 u Crnoj24U međunarodnom pravu se pod izrazom raseljena lica podrazumevaju sva lica koja su morala pobeći iz svojihdomova. Postoje dve kategorije raseljnih lica: izbeglice i interno raseljena lica, ovisno o tome jesu li ili nisu prešlineku međunarodno priznatu granicu. Izbeglice su stranci u državi utočišta, a interno rasljena lica su, u pravilu, njezinidržavljani koji su bili primorani da utočište nađu u drugom delu te države. Prema čl. 1. Vodećih principa o internojraseljenosti interno raseljena lica uživaju potpuno jednako ista prava i slobode po međunarodnom i domaćem pravukao i sva druga lica u njihovoj zemlji. Prema njima ne treba da postoji diskriminacija u pogledu uživanja bilo kojih pravai sloboda na osnovu toga što su raseljeni.25Status izbeglice, prema članu 75. stavu 2. Zakona o azilu (“Službeni list RCG” br. 45/06 od 17.7.2006. god.), priznaće