bela-knjiga za websajt.pdf - Centar za regionalizam

50Iz tih razloga, Odbor zaključuje, sa 9 glasova prema 5 da sledeće ne spada u opseg člana16.: osobe koje se ne žele vratiti u Hrvatsku te pitanje povrata u prethodno stanje ilinaknade za gubitak zgrada ili stanarskih prava. Odbor je jednoglasno zaključio da jedošlo do povrede člana 16. u svetlu nediskriminacijske klauzule Preambule na osnovipropusta provođenja programa stambenog zbrinjavanja u razumnom roku, kao i zbogtoga što se nije vodilo računa o povećanoj ranjivosti mnogih prognanih porodica, osobitoetničkih srpskih porodica.Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu u svojoj prvostepenoj presudi protivhrvatskih generala 54 okvalifikovao je kao delo progona restriktivne i diskriminacione mereprema stambenim objektima i imovini krajinskih Srba sadržane u pravnim instrumentimadonetim nakon „Oluje“. Te mere su bile usmerene na to da, s jedne strane, spreče masovnijipovratak prognanih i izbeglih Srba u Hrvatsku, a, s druge strane, da stimulišu i pospešekolonizaciju Hrvata na područje Republike Hrvatske koje je bilo pod upravom odnosnozaštitom UN-a u razdoblju od 1991. do 1995. U skladu s tim, su doneti i posebni propisikojima je, pored ostalog, po sili zakona oduzeto stanarsko pravo izbeglim nosiocima togprava na području Republike Hrvatske koje je bilo pod upravom odnosno zaštitom UN-au razdoblju od 1991. do 1995., a vlasnicima nekretnina je značajno ograničeno pravovlasništva. Tim propisima vlasnici stambenih jedinica (kuće ili stana) su privremenosprečeni da ih poseduju, dakle, da u njima stanuju.Donošenjem Zakona o davanju u najam stanova na oslobođenom teritoriju (“Narodnenovine”, br.73/95), nakon vojnoredarstvene akcije “Oluja” i uspostave hrvatske vlasti nadelu nekadašnje SAO Krajine, oduzeto je stanarsko pravo prognanim i izbeglim hrvatskimdržavljanima srpske nacionalnosti jer su odsustvovali iz stana duže od 90 dana od danastupanja na snagu ovog zakona (ko se nije vratio u svoj stan do 27. decembra 1995.godine, prestalo mu je stanarsko pravo po sili zakona).Opštepoznato je bilo, pa i hrvatskom zakonodavcu, kada je donosio ovaj zakon, da nepostoje uslovi da se prognani i izbegli Srbi vrate u svoje stanove u roku od 90 dana odstupanja na snagu ovog zakona, te da će zbog toga oni izgubiti stanarsko pravo na timstanovima, pored ostalog, jer su granice između tadašnje SRJ i Hrvatske zbog ratnihsukoba bile zatvorene, jer prognani i izbegli Srbi iz Krajine nisu imali nova hrvatskadokumenta da bi mogli da putuju i da se vrate u Hrvatsku, na primer, preko Mađarske,a nisu ih mogli dobiti u tadašnjoj SRJ, jer nije bilo niti diplomatskih odnosa između dvedržave, dakle, niti otvorenih diplomatsko-konzularanih predstavništava za obavljanjekonzularnih poslova za izbegle i prognane hrvatske državljane srpske nacionalnosti, itd.Po svome ratio legisu i posledicama, Zakon o davanju u najam stanova na oslobođenojteritoriji, koji je hrvatski parlament doneo nakon „Oluje“, predstavlja akt kojim se imovinaprognanih i izbeglih Srba tretirala kao ratni plen. U tom cilju su u pravnom sistemuRepublike Hrvatske, pored ostalog, uskraćeni i svi pravni lekovi i bilo kakva sudska iustavnosudska zaštita prava na dom ovoj kategoriji nosilaca stanarskog prava. 5554Sažetak presude u predmetu Tužitelj protiv Ante Gotovine, Ivana Čermaka i Mladena Markača, (Den Haag, 15. april 2011.).55U dokumentu (Doc. 12106 od 8. siječnja 2010.1) o Rešavanju imovinskih pitanja izbeglica i prognanika, izvjestitelj zaOdbor za migracije, izbeglice i stanovništvo Parlamentarne skupštine Veća Europe g. Jørgen Poulsen bilježi da „protivnopraksi u ostalom delu regije, za procijenjenih 30.000 srpskih domaćinstava lišenih stanarskih prava na stanovima udruštvenom vlasništvu nisu ponuđena nikakva pravna sredstva nakon što su izbegli tokom sukoba. Umesto toga, onimakoji se žele vratiti, a nemaju pristup imovini negde drugde, ponuđena je pomoć u obliku stambenog zbrinjavanja.“