bela-knjiga za websajt.pdf - Centar za regionalizam

49Oduzimanje stanarskog prava je u obliku kolektivne pritužbe bilo predmetom odlučivanjai Evropskog odbora za socijalna prava – tela koje odlučuje o povredama prava iz Evropskesocijalne povelje. U predmetu Centar za stanarska prava i deložacije (COHRE) protivHrvatske (pritužba br. 52/2008) 53 Evropski odbor za socijalna prava donio je Odluku oosnovanosti 22. juna 2010. godine. Zahtev COHRE može se sažeti u sledećem: COHREod Odbora traži da utvrdi kako je Hrvatska povredila član 16 Povelje, uzet zasebno ilikako se tumači u svetlu odredbe o nediskriminaciji iz Preambule Povelje, na osnovu togašto nepostojanje delotvornog pravnog leka za gubitak stanarskih prava etničkih Srba idrugih manjina predstavlja trajnu povredu stanarskih prava i stoga i prava porodica nauživanje socijalne, pravne i ekonomske zaštite. COHRE naročito tvrdi da neosiguravanjeodgovarajućeg povraćaja u pređašnje stanje ili naknade etničkim Srbima koji sutokom razdoblja sukoba u bivšoj Jugoslaviji bili proizvoljno prognani iz svojih domova,predstavlja trajno negiranje prava porodice na uživanje zaštite svojih stambenih pravabez diskriminacije, i da u skladu s principom popravljanja štete osobe podvrgnute tomnavodnom negiranju prava trebaju biti korisnici odgovarajućih mera povraćaja.Odbor nije ocenjivao način kako je došlo do otkaza stanarskih prava s obzirom da seto dogodilo pre stupanja Evropske socijalne povelje na snagu u odnosu na Hrvatsku,dakle, da se radi o pitanjima izvan njegove vremenske nadležnosti. Odbor smatra dačlan 16 Povelje nameće obaveze Vladi Republike Hrvatske u odnosu na one porodicekoje su izrazile svoju jasnu želju da se vrate u Hrvatsku, ili one za koje je nepostojanjedelotvorne i smislene ponude stambenog zbrinjavanja i drugih oblika gospodarske,pravne ili socijalne zaštite predstavljalo prepreku za povratak. Suprotno tome, porodicekoje odaberu da se ne vrate u Hrvatsku, spadaju izvan materijalnog opsega primenečlana 16, jer se ne može smatrati da postoji odgovornost Vlade Republike Hrvatske daosigura ekonomsku, pravnu i socijalnu zaštitu u odnosu na porodice koje odaberu datrajno prebivaju unutar druge države. Odbor smatra da se član 16. mora tumačiti u svetlumerodavnih međunarodnih ugovora koji služe kao nadahnuće, te primećuje da niti jedanelement ove odluke ne treba tumačiti kao da ograničava opseg obveza na temelju drugihmeđunarodnih instrumenata kojima je Vlada Republike Hrvatske možda podvrgnuta.stanara često na diskriminacijskoj osnovi.” Posebni izvestilac UN o stanju ljudskih prava na području bivše SFRJ u trinavrata je pisao Mati Graniću, potpredsedniku Vlade i ministru vanjskih poslova RH, podsećajući na obavezu Hrvatskeda poduzme delotvorne mere za zaustavljanje nezakonitih i nasilnih deložacija koje su ozbiljno kršenje ljudskih prava.U svome izveštaju, podnetog Komisiji UN za ljudska prava 21. februara 1994. godine, posebni izvestitelj naglašava danastavlja dobivati informacije o nasilnim deložacijama, te ponavlja da se “sudske odluke o povratku stanara u njihovestanove i dalje zanemaruju, a deložirani gube osobnu imovinu koju su imali u stanu”.Komitet UN za ljudska prava u svojoj odluci od 30.03.2009. u predmetu Vojnović v. Hrvatske zaključio je da ukidanjestanarskog prava temeljem hrvatskog zakona predstavlja proizvoljno mešanje u pravo na dom, čime je prekršen član17. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Prestanak stanarskog prava smatra se proizvoljnim(samovoljnim) budući da je učinjeno na nepravedan i diskriminatorski način. Komitet, ukazujući na kršenje člana17., smatra da svako mešanje u stan treba biti zakonito, a ne proizvoljno (samovoljno) ili nezakonito. Obzirom da jeprestanak stanarskog prava bilo u skladu sa hrvatskim zakonom, postavilo se pitanje pred Komitetom da li je raskidbio proizvoljan. Komitet je naglasio da koncept samovolje po članu 17. zahteva „da čak i mešanje propisano zakonomtreba da bude u skladu sa odredbama, ciljevima i predmetom MPGPP i treba da bude, u svakom slučaju, opravdanoposebnim okolnostima“. Na osnovu pretnji i zastrašivanja, koja su doživeli Dušan Vojnović i njegova porodica poosnovu pripadanja srpskoj manjini, a imajući u vidu oružane sukobe koji se dešavaju u i oko Hrvatskoj u relevantnomperiodu, Komitet je formirao mišljenje da je odlazak autora i njegove porodice iz Hrvatske „bio izazvan prinudom i uvezi sa diskriminacijom.” Komitet je zaključio da je u ovim okolnostima oduzimanje stanarskog prava bilo proizvoljno ipredstavlja kršenje člana 17. MPGPP.53Odluka je u hrvatskom prevodu dostupna na web stranici Ministarstva pravosuđa Republike Hrvatske.COHRE je međunarodna nevladina organizacija sa savetodavnim statusom pri Savetu Evrope.