Untitled - Treći Trg

onaj minimum koji markira granicu stiha, i da tekstovi od jedne reči (da
ne govorimo o onima od jednog slova ili elemenata slova) ne mogu da
se uvrste u stih. Osećajući tu granicu, autori futurističkog pravca teže
na sve načine da je podvrgnu testu čvrstine. Eksperimenti Nikonove u
tom pogledu predstavljaju nastavak eksperimenata sa minimalističkim
formama, preduzetih u drugoj deceniji 20. veka od strane Vasiliska
Gnjedova, Vasilija Kamenskog i Alekseja Kručoniha. Tekstovi od jedne
reči nastaju od jednoslovnih delova ciklusa Smrt umetnosti. Njihov
status „neverbalnih elemenata koji na ovaj ili onaj način zamenjuju
pesnički tekst“ odredio je pojmom „ekvivalent reči“ Jurij Tinjanov 15 . Iz
eksperimenata Gnjedova i Kamenskog u sferi deformacije interverbalnih
granica, koji dovode u sumnju broj reči u tekstu („Ubeskraju“ – iz
Smrti umetnosti) proizilaze takvi tekstovi Nikonove, kao:
Njegovod lazak ucve ĆU
in/KI/ sti/PJA/ tu/TOK
Među monostihovima Nikonove, Sergeja Sigeja, Sergeja Birjukova
zastupljeni su i zaumni tekstovi (na primer „ptirca mirca umrla“ i
„arkae vzae ah“ Sigeja), koji imaju svog praroditelja u Srebrnom veku
– u zaumnom monostihu Jurija Mara „Kugyh kugyh brak bzy bu“ (koji
je, staranjem T. L. Nikolske, doduše objavljen tek 1995. godine).
Osim tekstova od jedne reči (na koje je u poslednje vreme
skrenuo osobitu pažnju M. N. Epštejn) treba pomenuti još dve granične
pojave, u izvesnom smislu suprotstavljene monostihu. Ako tekst od
jedne reči još nije stih (nedostaje mu bar još jedna reč), postoje i tekstovi
za koje sa pravom možemo reći da to – više nije stih: njima je
nametnut neki dodatni nivo organizacije (semiotički rečeno: „kod“). To
su jednoredni palindromi, čiji je poetski ili prozni status uspešno formulisao
u svojoj Tipologiji palindroma A.V. Bubnov: „Palindrom ... stupa
u odnose i sa stihovima i sa prozom; ili pak preuzima njihovu masku“ 16 .
Tu spada i jednoredna vizuelna poezija, recimo stihovi Andreja Kirsanova
„gord kao put“ oblikovani kao položeni znak pitanja, ili tekstovi
sa dopunskim vizuelnim efektima, kao minijature Bonifacija tipa „okno“
(slovo o je skroz izbušeno) i „Tamo je tamno“ (sa zatamnjenim otvorima
slova „a“ i „o“). Na granici monostiha sa takvim „trostruko kodiranim
15 ынянов Тынянов Ю. , Н, Проблема стихотворного языка. // Тынянов Ю. Н. Литературный
факт. / Сост. О. И. Новиковой. – М.: Высшая школа, 1993.
16 ирков Бирюков С, [убнов [Бубнов А. В. Типология палиндрома.] // Новое литературное
обозрение, №19 (1996), с. 394–396.
101