Untitled - Treći Trg

jesi. Navići ćeš se i na ovo. Doduše, trebaće ti vremena i biće teško,
ali... oguglaćeš.
Brava škljocne i ona lagano otvori vrata. Ušunja se u stan oprezno, kao
lopov. Zaključavši vrata, požuri u kuhinju. Srce joj se u momentu sledi,
jer joj pogled klizne ka senci za kuhinjskim stolom; odahnuvši, ona prozre
igru napetih nerava; samo isprepletan mrak i bleda svetlost spolja;
ništa više od toga. Drhtavim prstima, ona uključi svetlo iznad sudopere.
Preko puta je regal sa pićem. Boce su zbijene jedna do druge, kao da
staklenim trbusima prelamaju tminu iza sebe. Pogled joj pređe preko
džina i votke i zaustavi se najzad na flaši viskija. ’Old Grus’. Zaboravila
je. Ko je doneo tu flašu? Neki muškarac svakako. Možda ujka-Stane iz
Plava. A možda i neko od njenih drugara iz srednje. Flaša je stešnjena
između staklenih trbuha vina i votke. Potrebne su joj obe ruke da je
oslobodi. Obavije prste oko grlića i spusti je nečujno na radnu površinu.
Čep prepukne kao suva grančica. Otvor je bez dozera. Okrene se, za
trenutak zaboravivši na sve. Čiste čaše suše se kraj sudopere. Na posletku,
odabira posudicu iz donje pregrade regala: šolju za čaj.
Prvi gutljaj sklizne joj niz jednjak kao žar smaknut sa starog drveta.
Ona sklopi oči u pokušaju da oproba umor, ali san se i dalje čini predaleko
od nje. Počevši da gricka preostale dve izbočine na noktu, ponese
piće do kuhinjskog stola. Još jedna cigareta. Zaboravila je pepeljaru, a
upaljač je ostavila u jakni.
Naglo ustavši, ona se obrne i načini teturav korak. Mišići joj se slede: iz
pravca hodnika dolebdeo je jecaj.
Šaka joj se u momentu oduzme; šolja joj sklizne niz omlitavele prste.
Tresnuvši o laminat, piće se razlije, ali posudica ostane čitava. Ona ne
obrati pažnju; pogled joj je usmeren ka zamračenom hodniku i paru
drvenih vrata. Zvuk je dopro odatle. Sada, međutim, i tu – i svuda oko
nje opet vlada tišina. Ona se ipak ne usuđuje da zađe dublje u hodnik.
Za trenutak pomisli da neće biti u stanju ni da okrene leđa vratima – da
će zauvek ostati skamenjena u raskoraku.
Naravno da je umislila. Umor mora da ju je toliko smoždio da je pravo
čudo što već nije počela da halucinira. Pored toga, potpuno je izgubila
apetit, i sve što je u poslednja tri dana unela u sebe bilo je nešto malo
ribe i krompira, i tona duvana –
„Eeeh...“ začuje se ponovo iz pravca očeve sobe. Taj vapaj procepa joj
29