You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
mi lično iskustvo klovna-amatera i posebna predanost tom izučavanju<br />
omogućavaju jedan celovit uvid u tu temu koji je verovatno vredniji od<br />
njegovog. On je onda obelodanio, nehajno i vrlo obiter dicta, da se on<br />
sam, u stvari, pojavio u ulozi jednog od maskiranih plemenskih pajaca<br />
i sa njima proslavio ples kahinasa. Međutim, pri otkrivanju ovih činjenica,<br />
nekako mu je pošlo za rukom da ne uveća poniženje koje sam ja<br />
sam sebi već bio naneo. I zbog toga sam mu bio zahvalan.<br />
Priroda Tosovih aktivnosti bila je takva da bi ponekad postajao<br />
predmet ogovaranja ili romantičarskih spekulacija. Bio je terenski radnik<br />
par excellence, a na glasu je bila njegova sposobnost da se neprimetno<br />
uvuče u egzotične kulture i prilike i time stekne uvid u suštinu stvari<br />
tamo gde su ostali antropolozi samo prikupljali podatke. Povremeno,<br />
tokom njegove karijere, raširile bi se glasine da je „prešao u urođenike“,<br />
kao u legendi o Frenku Hamiltonu Kašingu. Postojali su nagoveštaji,<br />
koji nisu uvek predstavljali neodgovorna ili tričava preuveličavanja, da<br />
je umešan u projekte pomalo nastrane vrste, od kojih su se mnogi bavili<br />
Novom Engleskom. Činjenica je da je jednom proveo šest meseci kao<br />
pacijent u jednom azilu u zapadnom Masačusetsu, gde se izdavao za<br />
mentalnog bolesnika da bi prikupio podatke o „kulturi“ umno poremećenih.<br />
Pošto je objavljena njegova knjiga Zimska kratkodnevica: najduža<br />
noć jednog društva, opšte mišljenje je bilo da je to delo razočaravajuće<br />
subjektivno i impresionističko, i da u njemu, pored nekoliko dirljivih i<br />
„poetski mračnih“ opaski, nije bilo ama baš ničeg vrednog. Oni koji su<br />
branili Tosa tvrdili su da on istovremeno i nije i jeste pravi antropolog,<br />
pošto je velik deo njegovih dela naglašavao njegove vlastite misli<br />
i osećanja, ali da je vrednost njegovog rada veća nego kod drugih, jer<br />
mu iskustvo seže do jedne bogate žile teško dostižnih podataka koje<br />
tek treba da obelodani u nepristrasnoj pismenoj raspravi. Kao Tosov<br />
učenik, naginjao sam ovoj drugoj proceni njegovog rada. Iz mnoštva<br />
racionalnih i neracionalnih razloga, verovao sam da je Tos u stanju da<br />
dodirne dotle nepristupačne oblasti ljudskog postojanja. Iz tog razloga<br />
isprva sam bio zadovoljan što je ovaj članak naslovljen „Poslednja arlekinova<br />
gozba“ naizgled podržavao Tosovu mistiku, i to u jednoj oblasti<br />
koju sam i ja lično smatrao privlačnom.<br />
Veliki deo ovog članka nisam smesta razumeo, zahvaljujući<br />
svojstenoj, a često i strateškoj nerazumljivosti stila njegovog autora.<br />
Pri prvom čitanju, najzanimljivija strana ove kratke studije – „beleške“<br />
su obuhvatale tek dvadeset stranica – bio je opšti karakter dela. Tosova<br />
egocentričnost neminovno je bila prisutna na tim stranicama, ali<br />
samo kao jedna batrgajuća unutrašnja sila koju su nesumnjivo obuzdali<br />
– mogao bih čak reći zatvorili u sebe – setni ritmički pokreti njegove<br />
67
Change language