Untitled - Treći Trg

B.M.: Zašto pišeš u slobodnom stihu, obično bez rime?
M.D.: Slobodan stih ne podrazumeva i odsustvo rime. Kod mene je to
slučaj zato što verujem u inspiraciju, sirovi zametak, mnogo manje u
naknadnu obradu. Obrada se kod mene, barem za sada, sastoji samo
u radu na sasvim drugom nivou, na nekoj ekonomičnosti. Ne volim ni
tražene rime. Ponekad mi se dogodi da se nešto slučajno rimuje, i to
je obično dovoljno dobro da osvetli celu pesmu. Nekada sam pisao i
u strogoj formi i rimovao po svaku cenu. Sada ne vidim svrhu u tome.
Ako to nekome ide samo od sebe, ako mu je takav način razmišljanja
i doživljavanja, on će uvek u rimi i ritmu biti bolji od mene, i ja mu to sa
zadovoljstvom prepuštam.
B.M.: Kako znaš da si napisao dobru pesmu? Da li u tebi pesma živi dugo
pre nego što je zapišeš ili nastane u trenutku, a onda je dorađuješ?
M.D.: Osećam, čini mi se, kad god da joj se vratim i u kakvom god
raspoloženju ili stanju da se nalazim, ona mi zazvuči isto i povuče me
na neku stranu. Zapisujem odmah po pojavljivanju, u istom trenu. Dorada
je najčešće na nivou „šminkanja“, i retko su to neki krupni potezi.
B.M.: Šta za tebe znači biti pesnik u Srbiji? Šta misliš o književnim krugovima,
nagradama i etabliranim književnicima?
M.D.: Ovo mi zvuči kao pitanje „šta za tebe znači biti poslastičar u Srbiji?“.
Postoje samo pesnici i oni koji to žele/pokušavaju/sanjaju/glume/
planiraju da budu. Onom ko to jeste, dovoljan je problem/nagrada što
to jeste. Verujem da postoje pesnici koji nikad ne napišu nijednu pesmu,
kao što vrlo dobro znamo da postoje nepesnici koji su ih napisali
bezbroj. Da li je pesnik sa samo jednom antologijskom pesmom bolji
ili lošiji, veći ili manji, značajniji ili beznačajniji od onog sa ciklusom
značajnih pesama ili sa pet zbirki koje su „ostavile trag“? Što se tiče
Srbije, potpuno je svejedno gde se živi. Odakle bilo kome ideja da je u
nekoj drugoj zemlji stanje bolje ili lošije? Sve zavisi od pojedinca. Pesnici
i uopšte umetnici su pojedinci, i samo tako se mogu tretirati. Nije
važno koliko koja zemlja izdvaja novca za kulturu, koliko ima nagrada,
udruženja umetnika, festivala. Pesnik živi mnogo, mnogo kasnije, kada
njemu više ništa od toga nije važno. Pravi pesnik uvek je donekle Mojsije:
zna zašto i kuda ide, dolazi tamo iako zna da neće ući.
B.M.: Šta misliš o pesničkim školama, pravcima, i gde bi sebe svrstao?
88