Untitled - Treći Trg

B.M.: Neko je negde rekao da je jedini pravi putnik onaj koji ne zna kuda
putuje, a ti u pesmi Skitnja kažeš da je „jedina prava neman – Bescilj“.
Šta misliš o putovanjima? Da li je poezija tvoj način putovanja? Da li ti
nedostaju predeli i gradovi koje nikada nisi video?
M.D.: Ja putujem. Imam i pasoš, i ovaj i onaj pravi, i mogu da putujem
ako to hoću. Ali, zašto je nužno ići u „gradove koje nikad nisi
video“? Dovoljno je izaći iz kuće, prošetati, autobusom ili vozom otići
do susednog grada. Zašto neko misli da je otišao daleko, ili „negde
drugde“, ako je prešao granicu država ili kontinenata? Pogledaš slike
oduševljenog poznanika sa dalekog putovanja, a na njima se smenjuju
važne građevine glavnog grada strane države, a ispred svake od njih
– on! Je li on zaista putovao?
B.M.: Da li je, kao u slučaju mita o Odiseju, potrebno vratiti se na Itaku
da bi se odatle krenulo u nova lutanja?
M.D.: Mislim da su prava lutanja unutar sebe, a ne po morima ili putevima.
Tačno, važno je odakle je neko. Ja se uvek vraćam rodnom kraju,
mestima iz detinjstva. Ali ne zbog novog ili starog lutanja, već zbog
toga što su ta mesta uvek neki novi put. Kad nešto volite, kad vam od
nečega mnogo toga zavisi, to je uvek novo, uvek važno, uvek mu se
vraćate prvi put.
B.M.: Kakav je tvoj odnos prema tradiciji? Pored M. Komadine, koga
još smatraš svojim duhovnim pretkom ili srodnikom?
M.D.: Ne smatram posebno ni Komadinu ni nekog drugog „duhovnim
pretkom ili srodnikom“. Jednostavno, mene, pored prirode i ljudi,
inspiriše umetnost. Čitam nekog pesnika i ponekad mi se desi da krenem
za kratko njegovim putem. U ovoj zbirci to je bio Komadina, ali
svega u nekoliko pesama. U prethodnoj zbirci bili su drugi, ali opet vrlo
malo, čini mi se. Sve što je napravljeno sa pravim razlogom može da
utiče na mene, bez obzira da li je to Komadinina pesma, Biblija, Dalijevo
Raspeće, kolo, sevdalinka...
B.M.: Jedna od najlepših pesama u zbirci je pesma Draga, napisana
„po jednoj pesmi Miloša Komadine“. Ona se nalazi na samoj sredini
pasoša, i on se nekako uvek baš tu otvara. Naravno, u ovakvom formatu
to izgleda sasvim prirodno. U svakom slučaju, pesma ima povlašćeno
mesto, a i napisana je u drugačijem ritmu, sa ujednačenim, melodičnim
85