Untitled - Treći Trg

usput potrošiti. Otuda ona čistota muzičke linije njihova govora i uvek
utisak nečega što se zatalasa i teče. Paradoksalno je reći, ali izgleda
da je sva muzikalnost Francuza upućena smerom jezičkog izražaja. I
kao da su svi instrumenti doterali svaki do svog maksimuma čistote i
gipkosti. U tom smislu, profesor, glumac, ulični prodavac, pristanišni
radnik, kafanski momak, svaki je majstor svoga roda.
Satima na Sen Mišelu slušao sam jednog bednika što guta
zmije. Oko njega skupila bi se gomila radoznalih. Šetajući u krug govorio
bi u čemu je njegova veština i kakvim se on mukama izlaže da
to postigne; prekorevao bi slušaoce što ne bace koji su više, jer on od
toga živi, a posao nije lak; neka ko bilo od prisutnih pokuša pa će se
uveriti. Uvod bi po čitav sat trajao, bakaruše se s vremena na vreme
bacale, i svi bi do kraja ostajali uživajući mnogo više u onom što im
govori, nego li što će za njih učiniti. Tako gde se god nađete, i u napred
budite sigurni da sa vašim francuskim, kakav je da je, morate ostati
u zapećku. I svuda ista preka potreba za izražavanjem: što god se u
glavi zametne mora se kome bilo, makar i u vetar, kazati. U restoranu,
parku, muzeju, gde bilo, ako je samo čovek oran, može lako naći sabesednika,
i još kakvog! Interesantna bi bila anketa: u kojoj zemlji može
stranac najbrže naučiti jezik: Francuska bi tada sigurno dobila mesto
među prvima.
A kroz masu knjiga koje još mirišu na štamparsko crnilo, kroz
novine i mnoge druge publikacije, svaki dan sve novi talasi jezične
energije nailaze, i atmosfera je uvek puna elana i mogućnosti daljih
eksplozija. Sve što se štampa, počev od eruditskih tomova pa do tankih
svezaka pikanterija, sve ima svoju strasnu čitalačku publiku. Obična je
slika, za vreme podnevnog ili predvečernjeg meteža u metrou, videti
činovnicu ili radnicu kako se zadubila u svoj roman; dok istovremeno u
biblioteci erudit, dešifrujući neki istočni spis, zaboravlja na ručak; a po
keju mnoge ruke grozničavo preturaju bele poveze šesnaestog ili mrke
sedamnaestog i osamnaestog veka; ili pred knjižarama ono pohlepno
prelistavanje nove knjige, kao da bi se za minut htelo prodreti u nju
celu, i ne kupivši ostaviti je i preći na drugu. Sve to uzgred i s nogu, i
ukravši od svoga posla nekoliko trenutaka.
Naročito me interesovalo da koliko bilo zavirim u najmoderniju
književnost i saznam izbliza do koje je mere francuski jezik revolucionisan
od najmlađih generacija književnika. Zadržao sam se na najizrazitijim
novatorima (Prustu, piscu jednog džinovskog, osnovno autobiografskog
romana; Salmonu, pesniku ruske revolucije; Koktou, Pjer
Mak Orlanu, i drugima). Svi oni pišu vrlo korektnim jezikom. Njihova stilska
smelost nikako ne ide u smeru podrivanja jezične osnove i nasilnih
izvitoperavanja ili smešnih i neznaličkih kovanica. Ne. Oni su, prema
128