Untitled - Treći Trg

oko. Mada se ne sećam da sam mu čitao. Obično sam tamo odlazio
uveče ponekad, kada je kod kuće večeravao. To je bilo u kasnijoj fazi
kada je živeo u malom ćorsokaku uz dugu ulicu. Među nama nije bilo
mnogo razgovora. Bio sam mlad čovek, njemu vrlo odan i on me je
voleo. Imao je običaj da me poseti ako mu je nešto trebalo. Na primer,
neko ko bi prošetao s njim pre večere.
Bio je veliki izrabljivač. Možda ne izrabljivač svojih prijatelja.
U knjizi Adrijena Monijea je rečeno kako smo prevodili „Anu Liviju
Plurabel“, (Alfred) Peron i ja. A Džojsu se to dopadalo. Ali on je
organizovao komitet petorice, koji se obično sastajao u kući (Pola)
Leona zbog ispravki, uključujući Adrijena Monijea (koji je bio poprilično
nekvalifikovan) tako da je on mogao razgovarati o svojoj septante, toj
petorici i Peronu i meni. Zašto je hteo da razgovara o svojoj, njemu
odanoj septante, ja ne znam. Sećam se čitanja kod Adrijena Monijea,
našeg fragmenta „Ane Livije Plurabel“, Peronovog i mog, onako kako
ga je korigovao, takozvani, Džojsov klan. Ali to se čitalo i sa Džojsom
u Adrijenovoj knjižari, bilo je javno čitanje. Sećam se, bio sam tamo, i
Džojs je bio tamo; (Filip) Supe je čitao, mislim.
Jedne noći sam ga pijanog doveo kući, ali ja ne bih o tome. (Pio je
mnogo) ali samo uveče. Sećam se jedne proslave. Bio je veliki poklonik
godišnjica. Svake godine bi proslavljao godišnjicu svog oca – „Oče
ostavljeni, oprosti sinu svom“. Tom prilikom bi mi dao jednu novčanicu,
u francima. Ne znam od koliko franaka bi mogla biti. Novčanica. Da dam
nekom sirotom jadniku u spomen na njegovog oca. Pod kraj godine, u
decembru, dan rođenja njegovog oca bio je proslavljan ili pomenom
obeležen svake godine i meni je data u nekoliko navrata, kada sam bio
na raspolaganju, ta novčanica da je dam nekom jadniku u spomen na
njegovog oca. (Recituje svoju verziju Džojsove uzbudljive pesme „Ecce
Puer“ o smrti Džojsovog oca i rođenju njegovog unuka Stefana): „Novi
život je okaljan čašom itd.“
To je Džojsova pesma. Nije iz Pomes Pennyeach. Ne znam
gde bi bila. To je deo jedne veće pesme i sećam se stiha, „Jedno dete
je rođeno. Jedan starac je otišao“. Kad mu je umro otac, bio je vrlo
pogođen.
Jednom sam svirao na klaviru kod Džojsovih. Zaboravio
sam šta sam svirao. Ali on, kad bi povukao dovoljno, na tim „kućnim“
proslavama, prijemima kod kuće, sa raznim prijateljima, on bi seo za
klavir i, prateći sebe, pevao divnim ostacima svog tenora (peva):
Izusti adieu, adieu, adieu
Izusti adieu devojačkim danima.
105