Untitled - Treći Trg

– Ništa ne valja zaista! Šta ćemo sada?! Šta da radimo, čuješ
li me, Krastiću?! Ti se razumeš u tehniku. Uradi nešto, čoveče božji!
– govorio je režiser i nervozno šetao gore-dole po sobi.
Grudva i ja ležali smo goli na bračnom krevetu. Ona je okrenula
glavu ka velikoj mašini sa reflektorima i znalački ga pogledala. Potom
je polako podigla svoje veliko nago telo i otišla do mašine. Kleknula je
na zemlju tako da su joj grudi pipnule tlo. Počela je nešto da čačka po
mašini.
– Grudvo, šta radiš? Ostavi se toga i idi kod Vetra! Nije to za
tebe... – savetovao ju je režiser. Ona ga nije slušala nego je i dalje
nešto radila kod mašine. Režiser joj se primakao, pomilovao je po leđima
i poljubio u vrat – Hajde, budi dobra devojčica i vrati se u krevet.
Hoćeš?
Grudva se odmaknu od mašine i vrati se u krevet koji se pod
njenom težinom gotovo prevrnuo. Odjednom, soba dobi više svetlosti.
Reflektori su blještali jače nego ikad, čak je bilo i previše svetlosti.
– Šta... šta si uradila? – pitao je zabezeknuti snimatelj Grudvu
– Ja... ja sam mislio da je debeli, glavni kabel ,,A’’ pregoreo i da možemo
da otpišemo snimanje. Kako?
– Ovo je neverovatno! – uskliknuo je režiser rumen od sreće
– Bravo Grudvo! Ali kako...
Grudva je pogledala u svoje velike mesnate grudi i počešala
ih.
– Vidite – počela je ona – Trebalo je da žuti glavni kabel ide u
spoju sa crvenim, a ne sa zelenim kao što je prethodno bio povezan.
Zatim, osigurač ,,A1’’ bio je na mestu predviđenom za osigurač ,,B7C’’,
što nije po pravilu. Ipak, to nije uzrok slabog rada reflektora. Bled sjaj
reflektora uzrok je nagomilane prašine u ventilatoru glavnog kompjutera.
Bilo je toliko prašine da je ventilator radio kao Vetrov alat. Mislim,
ventilator uopšte nije radio.
– Dobro... uglavnom, sada sve radi. Nastavljamo... – promrmljao
je režiser, ni sam ne znajući šta da kaže na ovu neuobičajenu
situaciju.
Na trenutak, utonuo sam u sećanje, u jednu davnu uspomenu
iz svog ranog detinjstva. Bilo je to otprilike pre dvadesetak godina,
kada sam imao negde oko pet ili šest godina. Sećam se da je
bio sparan letnji dan, da dugo nije padala kiša niti je bilo nagoveštaja
da će padati. Majka je jedva dozvolila da sa ujakom odem do Tise na
kupanje, jer sunce nije prijalo mojoj koži. Zato je valjda ujak odabrao
neku malu čistinu pod debelim hrastovim senkama, daleko od plaže sa
ostalim kupačima. U blizini nije bilo nikoga, vladala je potpuna tišina tog
letnjeg podneva. Ništa se nije pomeralo, sećam se da je ujak tih dana
39