Untitled - Treći Trg

U svemu valja biti sage i raisonnable: – prvi savet koji majka
daje detetu. Ali to nije kao kod drugih neka nadživotna mudrost, već
prosto ono vekovima sticano iskustvo kako treba živeti pa da se ne
nahudi ni sebi ni zajednici.
Jako pada u oči da je kuća izolovana od ulice. Neizbežne
žaluzije po prozorima očevidan su znak toga. Porodica, svaka prema
sloju kome pripada, ima neku vrstu svog ustava koga se strogo
pridržava. Pažnja koja se obraća deci za divljenje je. Dovoljno je samo
videti one rojeve mališana u Luksemburškom Vrtu, kad se igraju, kad
puštaju čamce ili se voze na kolicima koja vuku magarići. Mame su
uvek tu, usred njihove igre, ili na klupi s pletivom u ruci, motreći na
svaki njihov pokret, svaku njihovu reč. I u ovom modernom Vavilonu
porodica im je donekle ostala konservativna. Uticaj matere na decu veliki
je, a društvenog staleža na njihovo vaspitanje još veći. Zna se tačno
ko će svojom posetom činiti čast, i taj je rado priman. Inače, stranac,
koji je po malo problematična ličnost, nema lakog pristupa u njihovu
kuću. Samo za vreme rata, iz naročitih simpatija, prema Srbima učinjen
je izuzetak. Danas već naši studenti tamo, osim retkih izuzetaka, nisu
primani ni u najskromnije porodice, te im je van škole jedino pribežište
hotelska soba, ulica, kafana.
Rado sam, nedeljom posle podne, odlazio u Luvr, više da posmatram
njihove porodice, kad se razmile po beskrajno dugim salama
muzeja, nego li sama umetnička dela. Tu su svi do najmlađeg člana,
koga još nose, jer ne ume da ide. Svaka je grupica porodica. U svakoj
tata autoritativnim glasom objašnjava prema svom znanju i umenju.
I celo popodne kreću se tako u grupi, i uvek mlađi pod prismotrom
starijeg. Jedno čisto racionalno načelo: nepunoletnik se ima po svaku
cenu sačuvati od opasnih lutanja i iskušenja mladićstva, i sve do moralnog
i intelektualnog očvršćenja ostati pod neumoljivom vlašću roditelja
i vaspitača. Tek tada puste ga u život, sigurni da je i po krvi i po vaspitanju
nasledio onaj isti duh koji su oni primili od svojih starijih. Tako
se s kolena na koleno prenosi duhovno nasleđe, kome istina svaka
nova generacija dodaje po nešto svoje, ali koja je daleko od opasnosti
da se izopači, udari nepredviđenim pravcem, ili da, pod pritiskom
nečeg spoljnog i neočekivanog, bude ugušeno. I upravo u tom žilavom
održanju svoga, u tom konservativizmu po krvi leži sva otpornost i snaga
toga naroda.
Ona uravnoteženost, konservativnost, slivenost francuskog
života odmah se da opaziti i na njihovoj materialnoj kulturi. Pariz je
čudesan spoj tvorevina nekih deset vekova. Na romanskim temeljima
podignuti gotski zidovi sa renesansnim prozorima i barok krovom, a
ispod svega toga juri električna železnica. Na crnome zidu koji tu stoji
132