Untitled - Treći Trg

MARKO CAR
PRE I POSLE KIŠE
„Svako treba da za sebe izabere ono najbolje, da doživljava i da se razvija,
to moraš da shvatiš“. Tako bi Brigite rekla Darku svaki put kada bi
petkom počeo da negoduje što ona odlazi iz kuće da dva dana provede
sa nekim „novim muškarcem“ koje je obično upoznavala, „na poslu“,
„na zabavi“, „preko interneta“,… Pa bi Darku opet knedla zastala u grlu
i on bi u svoj svojoj prostoti i bedi zaćutao, povukao se u sebe. Ne, nije
Brigite bila bezosećajna i sebična, bila je zapravo vrlo korektna i skoro
svaki put bi se posle svog malog „izleta“ podvrgla testu da se utvrdi da
nije dobila neku težu polnu bolest. To saznanje da zbog Brigite neće
umreti od side Darku nije mnogo pomagalo jer bi ga sledeća dva dana
mučila ljubomora i on bi lokao, duvao i slušao tešku, samoubilačku
muziku iz svoje bivše domovine. Ležao bi u krevetu, zavese bi bile
navučene, sati su prolazili i on bi zamišljao šta sada Brigite nekome
nepoznatom čoveku radi ili šta neko radi njoj. Tada bi u grudima osetio
neobičan i težak bol, povraćalo bi mu se, proklinjao bi sebe što ne
može da se ostavi Brigite, što ne može da je ostavi, što je obožava, što
joj se divi…
A sve je počelo davno. Neobično i nevino davno. Na moru. Njegovi
roditelji su svake godine odlazili u isto mesto. Imali su tamo neke prijatelje,
a Darko se radovao tim odmorima, na moru se toliko toga moglo
desiti. Pa dečake u pubertetu zanimaju, naravno, devojčice u pubertetu.
Naročito one slobodnije, „strankinje“. Darko je pre svakog odmora
maštao o susretu sa „idealnom strankinjom“, obavezno plavokosom
devojčicom, uvek nasmejanom, neopterećenom tabuima i roditeljima,
seksualno oslobođenom,... U mestu u kome su letovali bilo je doduše
omladine iz tadašnjih zemalja istočnog bloka, ali to jednostavno nije bilo
to. Te Rumunke ili Čehinje doimale su se nekako jadnima, nisu imale
„stvari“, bile su zatucanije čak i od „naših“. Znao je Darko da prepozna
one prave, sa lepim majicama, nekako razularene, neopterećene, prepuštene
uživanju koje je mogla da im obezbedi samo komparativna
prednost konvertibilnih valuta i slobodno tržište. E, pa tako su prolazile
godine, Darku se činilo da će doći dan da „otplati dug prema domovini“,
„odsluži narodu“ ili kako se to već zvalo u našoj bivšoj „zajedničkoj domovini“,
a da nije doživeo i proživeo ono ultimativno ljubavno iskustvo.
Naizgled ništa od snova, ništa od razvijenih plavokosih strankinja...
20