Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
poglede prema meni. Niko od njih ne pokaza ni zračak emocija izuzev<br />
dva dečaka, koji razmeniše zabrinute i krivicom ispunjene poglede, kao<br />
da su upravo uhvaćeni u nekom sramotnom delu. Njih obojica iznenada<br />
odskočiše od stola i otrčaše u tamnu pozadinu, gde se nakratko<br />
ukaza svetlost dok su izlazili na zadnja vrata.<br />
„Žao mi je“, rekoh snebivljivo: „učinilo mi se da je ovde ušao<br />
neko koga znam.“<br />
Oni ne rekoše ništa. Iz neke stražnje sobe počeše da se pojavljuju<br />
ostali, bez sumnje zainteresovani za uzrok ove uskomešanosti.<br />
Kroz nekoliko trenutaka tu sobu preplavile su te prosjacima slične<br />
prilike, koje su sve redom isprazno zurile u tminu. Ja ih se u tom času<br />
nisam plašio; makar nisam strahovao da će mi naneti neke fizičke povrede.<br />
Ustvari, osećao sam da je sasvim u mojoj moći da ih sa lakoćom<br />
bubecam dok ne pokažu pokornost, a njihova mišja lica skoro da su<br />
prizivala niz snažnih udaraca. Ali bilo ih je toliko mnogo.<br />
Polako su klizili prema meni u crvolikoj masi. Činilo se da su<br />
im oči uperene u prazno, pa sam se čak na tren i upitao da li su svesni<br />
mog prisustva. Uprkos tome, ja sam bio središte ka kojem se njihovo<br />
tromo šepanje slivalo i cipele su im tiho drljale preko golog poda. Počeh<br />
da govorim razne koještarije dok su se oni i dalje stiskali oko mene, a<br />
njihova slaba i iznenađujuće bezmirisna tela pritiskala su na moje. U<br />
tom času shvatio sam zašto se činilo da ljudi na pločnicima instinktivno<br />
izbegavaju Tosa. Nevidljive noge izgleda da su se zaplitale u moje; zateturah<br />
se, a zatim povratih ravnotežu. Ovaj nagli pokret probudi me iz<br />
nekakve hipnotičke ošamućenosti u koju mora biti da sam upao, a da<br />
toga nisam bio svestan. Bio sam naumio da napustim tu mračnu prostoriju<br />
mnogo pre nego što su događaji u njoj dosegli jednu tako smešnu<br />
prekretnicu, ali iz nekog razloga nisam mogao da se usredsredim<br />
dovoljno snažno na svoju nameru da bih sebe prinudio na delanje.<br />
Misli su mi plovile sve dalje i dalje dok su se ovi ropski stvorovi<br />
približavali, i napokon sam shvatio moguću opasnost ove situacije. U<br />
naglom naletu panike, progurah se kroz njihove mlitave redove i zatekoh<br />
se napolju.<br />
Svež vazduh me povrati u moju pređašnju budnost, te smesta<br />
počeh žurno da koračam uz brdo. Nisam sa sigurnošću znao da li sam<br />
jednostavno umislio to što mi se u isto vreme i jeste i nije činilo jednim<br />
opasnim trenutkom. Da li je jedan od njih pokušao da me saplete, ili su<br />
tek pokušavali da me zastraše? Kada sam dosegao sjajno zelenu glavnu<br />
78
Change language