Untitled - Treći Trg

ZA BIOGRAFIJU
Dejan Čavić (1934)
Akademija za pozorišnu
umetnost, Beograd (1950-
1954), diplomirao 1955.
Šekspirov institut Univerziteta
u Bermingamu, Stratford
na Ejvonu - postdiplomske
studije 1958/59,
studirao anglistiku u
Beogradu.
Narodno pozorište Sarajevo
(1954-1961), među
osnivačima Malog pozorišta,
Sarajevo. Uloge: Hamlet,
Oberon, Marko Antonije
(Šekspir), Poručnik (Balada
o poručniku i Marjutki, Kreft),
Renc (Šarena lopta, Torkar),
Marik (Pobuna na Kejnu,
Vouk), Van Dorn (Mladost
pred sudom, Timajer),
Atelje 212, Beograd (1961-
1996) Uloge: Mik (Nastojnik,
Pinter), Marsel (Afera,
Kozak), Marko Antonije (Julije
Cezar, Verih&Voskovec), Tedi
(Povratak, Pinter), Ričard,
Džejms (Ljubavnik&Revija,
Pinter), Žak Ru (Mara-Sad,
Vajs), Ritmajster (Priče
iz bečke šume, Horvat),
Radž (Sledeći put ću vam
to otpevati, Sanders), Soul
(Veza, Gelber), On (Ludilo
udvoje, Jonesko).....
Rekao je: „Pa, to je proizašlo iz Zamišljanja
zamrle zamisli (Imagination Dead Imagine).
Sve je jedan obvijen prostor koji liči na matericu,
vidiš, koji se onda probije i tako dobijemo ovu
pustoš iz koje se jedino uzdiže malo telo. To
je jedino što se još uvek uzdiže“. Onda sam
ja rekao: „Dobro, a na koji način bi želeo da
se tumači?“ Onda je on rekao: „Pročitaću ti
jedno parče“. I počeo je da čita: „Sivo, sve je
sivo, majušno telo jedino uspravno, prevrnulo
se“, itd. A ja sam rekao: “Same, dozvoli mi da
snimim jedno malo parče da bih mogao reći
glumcima kako da uhvate ton“. On je rekao:
„Ne, ja nikad ništa ne snimam“. Ja sam rekao:
“Slušaj, kunem ti se da nikada ovo neću
upotrebiti, samo da odslušaju glumci“. Onda
mi je čitao nekoliko minuta i sačuvao sam
to na traci. (Zahvaljujući Martinu Eslinu ovaj
snimak je pohranjen, posle Beketove smrti, u
Arhivu Beketove međunarodne fondacije na
Univerzitetu u Redingu.)
Priča se nastavlja. Imao sam taj
Samov snimak, a šest glasova sam podelio
Petu Megiju, Nikolu Vilijamsonu, Haroldu
Pinteru, Donalu Doneliju (velikom irskom
glumcu), Denisu Hotornu i Leonardu
Fentonu. I tako sam to snimio. Pustio sam im
snimak i rekao: „Uhvatite ton“, a svi oni su
to uradili. Beket je naznačio da svako bude
snimljen posebno, a onda smo to izmontirali.
Na snimku koji je napravio za mene, on je
označio i pauze; i moralo je da bude tačno
tako. Interesantno je bilo što su oni to snimili,
onda smo montirali i ja sam mislio da je
fenomenalno. Kada smo mu pustili snimak,
rekao je: „Ne, ne“, a ja sam rekao: „Zašto?“
On je rekao: „Preterano sentimentalno“.
A, naravno, njegov sopstveni glas je bio
izuzetno sentimentalan, pa se njemu nije
dopala njegova sopstvena sentimentalnost;
grozio se od nje, od svoga glasa.
112