MO] ISHRANE

Sedamnaest godina kasnije, 1963. godine, moj otac je do`iveo
svoj prvi infarkt. Imao je 61 godinu. Sa 70 godina, umro je od drugog
masivnog infarkta. Bio sam potresen. Moj otac, koji je tako dugo
bio sa nama na mirnoj farmi, u~e}i nas stvarima koje su mi i danas
dragocene, vi{e nije bio tu.
Sada, nakon vi{e decenija eksperimentalnog istra`ivanja veze
ishra ne i zdravlja, znam da se bolest koja je ubila mog oca, mo`e
spre~iti, pa ~ak i preokrenuti. Zdravlje arterija i srca mogu}e je ostvariti
bez operacija koje ugro`avaju `ivot i bez potencijalno smrtonosnih
lekova. Uvideo sam da se to mo`e ostvariti jednostavno izborom
prave hrane.
Ovo je pri~a o tome kako hrana mo`e da promeni na{e `ivote.
Proveo sam karijeru u istra`ivanju i predavanju re{avaju}i slo`enu misteriju
za{to zdravlje izmi~e nekima, a istrajava kod drugih, i sada
znam da hrana prvenstveno odre|uje ishod. Informacije nisu mogle
da stignu u bolje vreme. Na{ sistem zdravstvene nege je preskup, ne
obuhvata prevelik broj ljudi, ne promovi{e zdravlje i ne spre~ava
bolesti. Tomovi knjiga su napisani o tome kako bi se problemi mogli
re{iti, ali je napredak bio bolno spor.
Bolest, bilo ko?
Ako ste mu{karac u ovoj zemlji, Ameri~ko udru`enje za borbu protiv
raka navodi da {ansa da }ete dobiti rak iznosi 47%. Ako ste `ena,
prolazite malo bolje, ali je i dalje {ansa da }ete u nekom trenutku u
`ivotu dobiti rak ~itavih 38%. 1 Stope pri kojima umiremo od raka su
me|u najvi{im u svetu, a situacija je sve gora (grafikon 1.1). Uprkos
trideset godina izuzetno finansiranog Rata protiv raka, ostvaren je
mali napredak.
Suprotno onome u {ta mnogi veruju, rak ne predstavlja prirodan
doga|aj. Usvajanje zdrave ishrane i na~ina `ivota mo`e da spre~i
pojavu ve}ine slu~ajeva raka u svetu. Starost treba da bude prijatna
i mirna.
Me|utim, rak je samo deo ve}e slike oboljenja i smrti u Americi.
Posmatraju}i ostalo, uo~avamo op{ti obrazac slabog zdravlja. Na
primer, ubrzano postajemo najte`i ljudi na planeti. Gojazni Amerikanci
sada zna~ajno brojno nadma{uju one koji odr`avaju zdravu te`inu.
Kao {to je prikazano na grafikonu 1.2, na{e stope gojaznosti su
tokom poslednjih nekoliko decenija zna~ajno porasle. 2
Prema Nacionalnom centru za zdravstvenu statistiku, u ovoj zemlji
je skoro tre}ina odraslih osoba starijih od dvadeset godina gojazna! 3
Osoba se smatra gojaznom ako joj je te`ina za tre}inu ili vi{e ve}a
od zdrave te`ine. Sli~ni zabrinjavaju}i trendovi se javljaju kod dece
stare i samo dve godine. 3
Me|utim, rak i gojaznost nisu jedine epidemije koje bacaju senku
nad ameri~kim zdravljem. Broj slu~ajeva dijabetesa se tako|e pove -
}ao u nevi|enim srazmerama. Sada jedan od trinaest Amerikanaca
ima dijabetes, i taj odnos nastavlja da raste. Ako ne naglasimo zna~aj
ishrane, jo{ milioni Amerikanaca }e neznaju}i razviti dijabetes i patiti
od njegovih posledica, uklju~uju}i slepilo, amputaciju udova, kardiovaskularne
bolesti, oboljenje bubrega i preranu smrt. Uprkos ovome,
restorani brze hrane koji poslu`uju hranu bez dovoljno hranljivih mate -
rija sada postoje u skoro svakom gradu. Jedemo vi{e nego ikad 4 i
18 19
250
200
150
100
50
Grafikon 1.1: Stope smrtnosti od raka (na 100.000 ljudi) 1
0
35
30
25
20
15
10
5
0
1972-1974 1992-1994
Grafikon 1.2: Procenat gojazne populacije 2
1976-1980 1988-1994 1999-2000
Mu{karci
@ene