MO] ISHRANE

su ote`ale usvajanje zdravstvenih informacija i u~inile ih konfuznijim i
time ekskluzivnijim. Ako se ne ose}ate umorno, nemate zatvor ili
niste izgladneli od ovih brzih planova, onda vas boli glava od broja -
nja kalorija i merenja grama ugljenih hidrata, proteina i masti.
Uostalom, u ~emu je pravi problem? Da li u mastima? Ugljenim hidratima?
Koji odnos hranljivih materija obezbe|uje najve}e smanjenje
te`ine? Da li su biljke krsta{ice dobre za moju krvnu grupu? Da li uzimam
prave dodatke? Koja koli~ina vitamina C mi je potrebna svakog
dana? Da li imam ketozu? Koliko grama proteina mi je potrebno?
Shvatili ste. Ovo ne predstavlja zdravlje. Ovo su dijete koje okup -
ljaju najgore od medicine, nauke i popularnih medija.
Ako ste zainteresovani samo za dvonedeljni plan za mr{avljanje,
onda ova knjiga nije za vas. Pozivam se na va{u inteligenciju, a ne
na va{u sposobnost da primenjujete recept ili dijetalni plan. @elim da
vam ponudim dublji i korisniji na~in za sagledavanje zdravlja. Imam
recept za maksimalno zdravlje koji je jednostavan, lak za pra}enje i
pru`a vi{e koristi od bilo kog leka ili operacije, bez bilo kakvih sporednih
efekata. Ovaj recepet nije obi~an plan; ne zahteva dnevne
grafikone ili brojanje kalorija; i ne postoji da bi slu`io mojim sopstvenim
finansijskim interesima. [to je najzna~ajnije, dokazi koji idu
u korist ovome su brojni. Ovde se radi o menjanju na~ina na koji
jedete i `ivite i o izuzetnom zdravlju koje }e uslediti.
Kakav je prema tome moj recept za dobro zdravlje? Ukratko, radi
se o vi{estrukim zdravstvenim koristima od kori{}enja biljnih namirnica,
i u velikoj meri neshva}enim zdravstvenim opasnostima od
kori{}enja `ivotinjskih namirnica, uklju~uju}i sve vrste mesa, mle~nih
proizvoda i jaja. Nisam po~eo sa unapred zami{ljenim idejama, filozofskim
ili bilo kakvim drugim, kako bih dokazao vrednost biljne
ishrane. Po~eo sam na suprotnom kraju spektra: kao farmer koji je
voleo meso u svom li~nom `ivotu, i konzervativni nau~nik u profesionalnom
`ivotu. ^ak sam i kritikovao gledi{ta vegetarijanaca dok
sam predavao nutricionisti~ku biohemiju studentima uvoda u medicinu.
Sada je moja jedina `elja da objasnim nau~nu osnovu svojih
gledi{ta {to je jasnije mogu}e. Promena navika u ishrani }e se odigrati
i odr`avati jedino kada ljudi po~nu da veruju dokazima i iskuse
koristi. Ljudi odlu~uju {ta }e jesti iz niza razloga, pri ~emu su
zdravstvena pitanja samo jedan od njih. Moj zadatak je samo da predstavim
nau~ne dokaze u obliku koji se mo`e razumeti. Ostalo je na
vama.
Nau~na osnova mojih gledi{ta je u velikoj meri iskustvena, ostvarena
opa`anjem i merenjima. Ona nije prividna, hipoteti~ka ili anegdotska;
nastala je na osnovu opravdanih istra`iva~kih nalaza. Ovo je
vrsta nauke koju je prvobitno zastupao pre 2.400 godina otac medicine,
Hipokrat, koji je rekao: “Postoje, u su{tini, dve stvari: znati i
verovati da zna{. Znati je nauka. Verovati da zna{ je neznanje.”
Nameravam da vam poka`em {ta sam saznao.
Ve}ina informacija je dobijena na osnovu istra`ivanja na ljudima
koja sam sprovodio ja i moji studenti i kolege iz moje istra`iva~ke
grupe. Ova istra`ivanja su se razlikovala i po dizajnu i po svrsi.
Uklju~ivala su istra`ivanje raka jetre kod filipinske dece i njihov unos
gljivi~nog toksina, aflatoksina; 22,23 centre nacionalnog programa sa -
mo po mo}i ishranom za neuhranjenu pred{kolsku decu na Filipinima; 24
istra`ivanje faktora ishrane koji uti~u na gustinu kostiju i osteoporozu
kod 800 `ena u Kini; 25-27 istra`ivanje biomarkera koji karakteri{u
pojavu raka dojke; 28,29 i nacionalno, obimno istra`ivanje faktora ishra -
ne i na~ina `ivota povezanih sa smrtno{}u od bolesti u 170 sela iz
Kine i Tajvana (op{te poznato kao Kinesko istra`ivanje). 30-33
Ova istra`ivanja, veoma razli~ita po svom opsegu, bavila su se
bolestima za koje se smatralo da su povezana sa navikama ishrane,
obezbe|uju}i na taj na~in priliku za obimno istra`ivanje veza ishrane
i bolesti. Kinesko istra`ivanje, ~iji sam ja bio direktor, otpo~elo je
1983. godine i jo{ uvek traje.
Pored ovih istra`ivanja na ljudima, odr`avao sam 27-ogodi{nji labo -
ratorijski istra`iva~ki program eksperimentalnih istra`ivanja na `ivoti -
njama. Ovo istra`ivanje koje je otpo~elo krajem 1960-ih i koje je finansiralo
udru`enje Nacionalnih instituta zdravlja (NIH) istra`ivalo je vezu
izme|u ishrane i raka. Na{i nalazi, koji su objavljeni u najkvalitetnijim
nau~nim ~asopisima, doveli su u pitanje same osnovne principe uzroka
raka.
Kada je sve re~eno i izvr{eno moje kolege i ja smo imali ~ast da
primimo ukupno 74 godine odobrenog finansiranja. Drugim re~ima,
po{to smo vr{ili vi{e od jednog istra`iva~kog programa odjednom,
moje kolege i ja smo sproveli 74 godine finansiranog istra`ivanja za
manje od 35 godina. Na osnovu ovog istra`ivanja bio sam autor ili
koautor vi{e od 350 nau~nih ~lanaka. Brojne nagrade su dodeljene
meni i mojim studentima i kolegama za ovaj dugi niz istra`ivanja i
publikacija. U njih je, izme|u ostalog, spadala i nagrada Ameri~kog
instituta za istra`ivanje raka iz 1998. godine “kao priznanje za `ivotni
vek zna~ajnih ostvarenja u nau~nim istra`ivanjima... o ishrani i
raku”, nagradu iz 1998. godine kao jedna od “25 najuticajnijih li~nosti
za pitanje ishrane” koju je dodelio Self ~asopis, i Barton Kalman
nau~nu nagradu iz 2004. godine koju je dodelilo Udru`enje za prirodnu
ishranu. [tavi{e, pozivanja da predajem u istra`iva~kim i medicinskim
ustanovama u vi{e od ~etrdeset dr`ava i nekoliko stranih zema -
lja predstavlja dokaz o zanimanju za ove nalaze u profesionalnoj zajed-
26 27