MO] ISHRANE

njaka. II,43 Stope raka su bile 5 do 8 puta ve}e u oblastima gde je
unos vo}a bio najni`i. Isti efekat vitamina C koji je postojao u slu~aju
ovih tipova raka postojao je i u slu~aju bolesti sr~anih sudova,
pove}anog pritiska srca i {loga. II Unos vitamina C vo}em jasno je
pokazivao mo}an za{titni efekat od niza bolesti.
Druge procene koli~ine antioksidanata, nivo alfa i beta karotina
(prekursor vitamina) u krvi i alfa i gama tokoferola (vitamin E) su slabi
pokazatelji efekata antioksidanata. Ovi antioksidansi se prenose u
krvi lipoproteinima, koji predstavljaju nosioce “lo{eg” holesterola.
Zbog toga smo svaki put kada smo merili ove antioksidante, istovremeno
merili nezdrave biomarkere. Ovo je bio eksperimentalni kompromis
koji je umanjio na{u sposobnost da utvrdimo korisne efekte
karotinoida i tokoferola, ~ak i kada je poznato da ovi efekti postoje. 44
Me|utim, utvrdili smo da je pojava raka stomaka bila ve}a kada je
nivo beta-karotina u krvi bio ni`i. 45
Da li mo`emo da ka`emo da su vitamin C, beta-karotin i vlakna iz
hrane sami odgovorni za spre~avanje ovih tipova raka? Drugim re~i -
ma, da li pilula koja sadr`i vitamin C i beta-karotin i dodaci vlakana
mogu da proizvedu ove efekte po zdravlje? Ne. Trijumf zdravlja le`i ne
u pojedina~nim hranljivim materijama, ve} u celovitim namirnicama
koje sadr`e ove hranljive materije: biljnim namirnicama. U ~iniji salate
od spana}a, na primer, imamo vlakna, antioksidante i bezbrojne
druge hranljive sastojke koje diriguju ~udesnom simfonijom zdravlja
dok dr`e koncert u na{im telima. Poruka ne mo`e biti jednostavnija:
jedite {to je vi{e mogu}e celovitog neprera|enog vo}a, povr}a i integralnih
`itarica, i verovatno }ete ostvariti sve gore spomenute koristi
kao i mnoge druge.
Iznosio sam ovaj stav o koristima po zdravlje od celovitih biljnih
namirnica jo{ od kada su dodaci vitamina uvedeni u velikim razmerama
na tr`i{te. I posmatrao sam sa nevericom kako su industrija i
mediji ubedili tako puno Amerikanaca da ti proizvodi predstavljaju istu
dobru ishranu kao i celovite biljne namirnice. Kao {to }emo videti u
narednim poglavljima, obe}ane koristi po zdravlje od uzimanja dodataka
pojedina~nih hranljivih materija su se pokazale veoma sumnjivim.
Poruka: ako `elite vitamin C ili beta-karotin, nemojte posegnuti za
bo~icom pilula - posegnite za vo}em ili zelenim povr}em.
Etkins kriza
U slu~aju da niste primetili, u sobi se nalazi slon. Ime mu je
“ishrana sa malo ugljenih hidrata”, koja je postala veoma popularna.
Skoro sve knjige o ishrani sa polica u knji`arama predstavljaju varijacije
na ovu istu temu: jedite {to je vi{e proteina, mesa i masti
koliko `elite, ali se klonite od onih “masnih” ugljenih hidrata. Kao {to
ste ve} videli u ovoj knjizi, moji istra`iva~ki nalazi i moja ta~ka
gledi{ta pokazuju da ovakva ishrana mo`da predstavlja najve}u pojedina~nu
pretnju po ameri~ko zdravlje sa kojom smo trenutno suo~eni.
O ~emu se ustvari radi?
Jedan od osnovnih argumenata sa po~etka ve}ine knjiga o ishrani
sa malo ugljenih hidrata i puno proteina je da je Amerika zapala u
maniju kori{}enja male koli~ine masti na savet stru~njaka tokom
poslednjih dvadeset godina, a da su ipak ljudi deblji nego ikad. Ovaj
argument je privla~an, me|utim postoji jedna neprijatna ~injenica koja
se neprestano zanemaruje: po izve{taju 46 koji sa`eto navodi hranljive
statistike vlade, “Amerikanci su unosili 6 kilograma vi{e (dodatnih)
masti i ulja po osobi 1997. godine u odnosu na 1970. godinu, sa
23,8 na 29,8 kilograma”. Ta~no je da je vladao trend kori{}enja
manje ukupne koli~ine kalorija u obliku masti, gledano kao procenat,
ali to je samo zbog toga {to smo nadma{ili na{ unos masti unosom
brze hrane bogate {e}erom. Jednostavnim posmatranjem ovih brojeva,
svako mo`e da vidi da Amerika nije usvojila “nisko-masni” eksperi -
ment.
Ustvari, tvrdnja da je nisko-masni eksperiment “ispiranja mozga”
isproban, ali da nije uspeo, ~esto predstavlja prvu od mnogih izjava
u ovim knjigama o ishrani koje se mogu opisati ili kao te{ko neznanje
ili kao oportunisti~ka obmana. Te{ko je znati odakle po~eti sa pobijanjem
lavirinta dezinformacija i la`nih obe}anja koja ~esto iznose
autori potpuno neobu~eni o ishrani, autori koji nikada nisu sproveli
bilo kakvo profesionalno zasnovano eksperimentalno istra`ivanje. A
ipak su ove knjige neverovatno popularne. Za{to? Jer ljudi zaista
smanjuju te`inu, bar kratkoro~no.
U jednom objavljenom istra`ivanju 47 koje je finansirao Etkinsonov
centar za komplementarnu medicinu, istra`iva~i su stavili 51 gojaznog
~oveka na Etkinsonovu dijetu. 48 ^etrdeset i jedan ispitanik koji je bio
na dijeti tokom {est meseci izgubio je u proseku 9 kilograma. Pored
toga, prose~an nivo holesterola u krvi se neznatno smanjio, 47 {to je
mo`da bilo jo{ zna~ajnije. Zbog ova dva rezultata, ovo istra`ivanje je
predstavljeno u medijima kao realan, nau~ni dokaz da Etkinsonova
dijeta deluje i da je bezbedna. Na`alost, mediji nisu i{li dalje od toga.
Prvi znak da sve nije tako ru`i~asto je da su ovi gojazni ispitanici
strogo ograni~avali svoj unos kalorija tokom istra`ivanja. Prose~an
Amerikanac unosi oko 2.250 kalorija na dan. 49 Kada su u~esnici
istra`ivanja bili na dijeti, unosili su u proseku 1.450 kalorija na dan.
To je 35% manje kalorija! Svejedno je da li jedete crve i karton; ako
jedete 35% manje kalorija, kratkoro~no }ete smanjiti te`inu i va{ nivo
holesterola }e se pobolj{ati, 50 ali to ne zna~i da crvi i karton formiraju
zdravu ishranu. Mo`e se tvrditi da je tih 1.450 kalorija toliko
94 95