MO] ISHRANE

More documents

Recommendations

Info

hrane nedostaje ~ak i jedna od ovih osam “esencijalnih” aminokiselina, onda }e sinteza novih proteina biti usporena ili zaustavljena. Ovde nastupa na scenu ideja kvaliteta proteina. Proteini iz hrane koji su najboljeg kvaliteta su oni koji, veoma jednostavno, obezbe|uju, nakon varenja, odgovaraju}e vrste i koli~ine aminokiselina potrebne za efikasnu sintezu novih tkivnih proteina. Ovo je ono {to re~ “kvalitet” zaista zna~i: to je sposobnost proteina iz hrane da obezbede pravu vrstu i koli~inu aminokiselina za izgradnju novih proteina. Da li moète da pogodite koju bismo hranu mogli da jedemo za najefikasnije obezbe|ivanje gradivnih blokova za nove proteine? Odgovor je ljudsko meso. Ovi proteini imaju upravo odgovaraju}u koli~inu neophodnih aminokiselina. Ali iako na{i susedi nisu za ve~eru, dobijamo druge “najbolje” proteine hrane}i se drugim ìvoti - njama. Proteini drugih ìvotinja su veoma sli~ni na{im proteinima jer uglavnom imaju odgovaraju}e koli~ine svih neophodnih aminokiselina. Ovi proteini se mogu koristiti veoma efikasno i zbog toga se smatra da su “visokog kvaliteta”. Od ìvotinjskih namirnica, proteini mleka i jaja predstavljaju najbolje komplete aminokiselina za na{e proteine, i zbog toga se smatra da su najvi{eg kvaliteta. Biljnim proteinima “nièg kvaliteta” mogu da nedostaju jedna ili vi{e esencijalnih aminokiselina, iako kao grupa sadrè sve esencijalne aminokiseline. Koncept kvaliteta se u stvari odnosi na efikasnost kojim se proteini iz hrane koriste za podsticanje rasta. Bilo bi dobro kada bi se najve}a efikasnost mogla izjedna~iti sa najboljim zdravljem, ali to nije slu~aj, i zbog toga su izrazi efikasnost i kvalitet pogre{ni. Ustvari, da vam prikaèm deo onoga {to }emo izneti, postoji ogroman broj istraìvanja koja pokazuju da su biljni proteini “nièg kvaliteta”, koji omogu}avaju sporu, ali neprekidnu sintezu novih proteina, najzdraviji tip proteina. Sporo, ali stabilno donosi pobedu u trci. Kvalitet proteina koji se nalaze u odre|enoj hrani je odre|en brzinom kojom bi ìvoti - nja rasla koriste}i je. Neke namirnice, to jest one poreklom od ìvoti - nja, se pojavljuju sa veoma visokom proteinskom efikasno{}u i vredno{}u. 1 Koncentrisanje na efikasnost telesnog rasta, kao da to predstav - lja dobro zdravlje, podsti~e kori{}enje proteina sa najvi{im “kvalitetom”. Kao {to }e vam bilo koji prodavac re}i, produkt koji je defini - san kao veoma kvalitetan trenutno sti~e poverenje potro{a~a. Vi{e od 100 godina smo bili zarobljenici ovog obmanjuju}eg izraàvanja i ~esto smo na àlost smatrali da ve}i kvalitet zna~i bolje zdravlje. Osnov za ovaj koncept proteinskog kvaliteta nije bio dobro poznat u javnosti, ali njegov uticaj je bio - i jo{ uvek je - izuzetno zna~ajan. Ljudi, na primer, koji odlu~uju da se hrane biljnom ishranom ~esto }e pitati, ~ak i danas, “odakle dobijam proteine?” kao da biljke ne sadrè proteine. âk iako se zna da biljke sadrè proteine, jo{ uvek postoji zabrinutost o njihovom navodno lo{em kvalitetu. Ovo je navelo ljude da veruju da moraju pa`ljivo da kombinuju proteine razli~itih biljnih izvora tokom svakog obroka kako bi mogli da nadoknade nedostatak aminokiselina iz pojedina~nih biljaka. Me|utim, ovo je preterivanje. Sada znamo da kroz neverovatno sloène metaboli~ke sisteme, ljudsko telo moè da proizvede sve esencijalne aminokiseline od prirodnih varijeteta biljnih proteina koje sre}emo svakog dana. Nije potrebno jesti ve}e koli~ine biljnih proteina ili pa`ljivo planirati svaki obrok. Na àlost, istrajni koncept proteinskog kvaliteta je u velikoj meri zamagljivao ove informacije. Proteinski jaz Najzna~ajnije pitanje u ishrani i poljoprivredi tokom moje rane kari - jere je bilo pronalaènje na~ina za pove}anje kori{}enja proteina, staraju}i se da oni budu najboljeg mogu}eg kvaliteta. Moji saradnici i ja smo verovali u ovaj zajedni~ki cilj. Od mojih ranih godina na farmi do mog doktorskog obrazovanja, ja sam prihvatao ovakvo po{tovanje prema proteinima. Kao mladi}, se}am se da su najskuplji deo hrane za ìvotinje sa farme bili proteinski dodaci kojima smo hranili na{e krave i svinje. Zatim sam, na postdiplomskim studijama, potro{io tri godine (1958-1961) rade}i doktorat poku{avaju}i da pobolj{am dostupnost visoko kvalitetnih proteina efikasnije odgajaju}i krave i ovce kako bismo mogli da ih jedemo {to vi{e. 2,3 Pro{ao sam kroz celokupne postdiplomske studije u dubokom uverenju da je promovisanje visoko kvalitetnih proteina, kao u ìvoti - njskim namirnicama, predstavljalo veoma vaàn zadatak. Moje doktorsko istraìvanje, iako navo|eno nekoliko puta tokom naredne decenije, bilo je samo mali deo daleko ve}ih napora koje su druge istraìva~ke grupe vr{ile kako bi re{ile proteinsku situaciju {irom sveta. Tokom 1960-ih i 1970-ih, neprestano sam slu{ao o takozvanom “proteinskom jazu” u zemljama u razvoju. 4 Proteinski jaz je ozna~avao da su glad i neuhranjenost me|u decom u zemljama tre}eg sveta bili rezultat nedovoljne koli~ine proteina, naro~ito visoko kvalitetnih (to jest ìvotinjskih) proteina. 1,4,5 Po ovom gledi{tu, ljudima iz zemalja tre}eg sveta su naro~ito nedostajali “visoko kvalitetni” proteini, ili ìvotinski proteini. [irom sveta su ne - pre stano osmi{ljavani projekti kako bi se re{io ovaj problem “proteinskog jaza”. Istaknuti profesor sa MIT-a i njegov mla|i kolega su 1976. godine zaklju~ili da je “odgovaraju}a koli~ina proteina centralni aspekt svetskog problema ishrane” 5 i dalje da “ako se ... poèljno (dopune) umerenim koli~inama mleka, jaja, mesa ili ribe, ishrana (siroma{nih zemalja) prevashodno zasnovana na ìtaricama je ... 34 35
nedovoljno bogata proteinima za decu u razvoju...” Da bi se re{io ovaj problem: - Institut MIT je razvijao dodatak hrani bogat proteinima zvan INCA- PARINA. - Purdju univerzitet je uzgajao kukuruz koji je sadrào vi{e lizina, aminokiseline koja je “nedostajala” proteinima iz kukuruza. - Ameri~ka vlada je subvencionisala proizvodnju mleka u prahu kako bi obezbedila proteine visokog kvaliteta za siroma{ne {irom sveta. - Kornel univerzitet je obezbe|ivao obilje talenata za Filipine kako bi pomogao razvoju varijeteta pirin~a bogatog proteinima i sto~ne industrije. - Auburn univerzitet i MIT su mrvili ribu kako bi proizveli “koncentrat ribljih proteina” za ishranu siroma{nih u svetu. Ujedinjene nacije, program ameri~ke vlade za hranu za mir, veliki univerziteti i bezbrojne druge organizacije i univerziteti su ~inili sve kako bi iskorenili glad u svetu uz pomo} visoko kvalitetnih proteina. Znao sam za ve}inu projekata iz prve ruke, kao i za osobe koje su ih organizovale i vodile. Organizacija za ishranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), ima zna~ajan uticaj u zemljama u razvoju preko svojih programa za razvoj poljoprivrede. Dva ~lana osoblja 6 su 1970. godine objavila da je “nedostatak proteina nesumnjivo najozbiljni kvalitativni nedostatak u ishrani zemalja u razvoju. Veliki deo populacije ovih zemalja ìvi uglavnom na biljnoj hrani kojoj ~esto nedostaju proteini, {to rezultuje slabim zdravljem i malom produktivno{}u po ~oveku”. M. Outret (M. Autret), veoma uticajan ~ovek iz FAO-a, je dodao da je “zbog malog sadràja ìvotinjskih proteina u ishrani i nedostatka raznovrsnosti hrane (u zemljama u razvoju), kvalitet proteina nezadovoljavaju}i”. 4 Podneo je izve{taj o izrazitoj vezi izme|u kori{}enja ìvotinjskih namirnica i godi{njeg prihoda. Outret je zastupao porast proizvodnje i kori{}enja ìvotinjskih proteina kako bi se premostio rastu}i “proteinski jaz” u svetu. Tako|e je zastupao da se “svi resursi nauke i tehno - logije moraju pokrenuti kako bi se stvorile nove namirnice bogate proteinima ili ostvarila najve}a korist od do sada nedovoljno kori{}enih izvora hrane za ~ove~anstvo”. 4 Brus Stilings (Bruce Stillings) sa Merilend univerziteta i iz ame - ri~kog ministarstva trgovine, jo{ jedan zastupnik kori{}enja ìvotinjskih namirnica, priznao je 1973. godine, da “iako ne postoji su{tinska potreba za ìvotinjskim proteinima u ishrani, obi~no je prihva}eno da koli~ina proteina u ishrani iz ìvotinjskih izvora predstavlja naznaku ukupnog proteinskog kvaliteta ishrane”. 1 Nastavio je govore}i da je “... op{te prihva}eno da je obezbe|ivanje odgovaraju}ih koli~ina ìvo - tinjskih proizvoda idealan na~in za pobolj{anje svetske ishrane proteinima”. Naravno, potpuno je ta~no da obezbe|ivanje proteina moè da predstavlja zna~ajan na~in za pobolj{anje ishrane u zemljama tre}eg sveta, naro~ito ako stanovni{tvo dobija sve svoje kalorije iz jednog biljnog izvora. Ali to nije jedini na~in, i, kao {to }emo videti, ne predstavlja neophodno na~in koji je najdosledniji sa dugoro~nim zdravljem. Ishrana dece Prema tome, ovo je bilo raspoloènje u tom periodu, a ja sam bio deo toga koliko i bilo ko drugi. Napustio sam MIT kako bih preuzeo poloàj na fakultetu na Virdìnija Teku 1965. godine. Profesor ârli Engel (Charlie Engel), koji je tada bio na ~elu katedre za biohemiju i ishranu na Virdìnija Teku, zalagao se za razvoj me|unarodnog programa ishrane za neuhranjenu decu. Bio je zainteresovan za prime - njivanje “maj~inskog” projekta za samopomo} na Filipinima. Projekat je nazvan “maj~inski” jer se koncentrisao na obrazovanju majki neuhranjene dece. Ideja je bila da ako se majke nau~e da odgovaraju}e vrste lokalno uzgajane hrane mogu da donesu dobro njihovoj deci, onda ne}e morati da se oslanjaju na retke lekove i uglavnom nepostoje}e doktore. Engel je zapo~eo program 1967. godine i pozvao me da budem njegov koordinator na koledù i da boravim duè vreme na Filipinima dok je on svo vreme boravio u Manili. Uz naglasak na proteine kao na sredstvo za re{avanje neuhra - njenosti morali smo ovu ishranu da u~inimo centralnom temom na{ih obrazovnih “maj~inskih” centara i da time pomognemo pove}anju kori{}enja proteina. Riba kao izvor proteina je uglavnom bila ograni - ~ena na obalne oblasti. Mi smo re{ili da razvijemo kikiriki kao izvor proteina jer je on predstavljao usev koji se mogao uzgajati skoro svuda. Kikiriki je mahunarka, kao i lucerka, soja, detelina, gra{ak i druge. Kao i ovi drugi “fiksatori” azota, kikiriki je bogat proteinima. Me|utim, postojao je prate}i problem sa ovim ukusnim mahunarkama. Pojavljivalo se sve vi{e dokaza, prvo iz Engleske, 7-9 a zatim i sa MIT-a (iz iste laboratorije u kojoj sam radio) 10,11 koji su pokazivali da je kikiriki ~esto bio kontaminiran toksinom gljivice zvanim aflatoksin (AF). Ovo je predstavljalo alarmantan problem jer je pokazano da AF prouzrokuje rak jetre kod pacova. Re~eno je da je ovo najmo}niji ikada otkriven hemijski kancerogen. Zbog toga smo morali da se bavimo sa dva blisko povezana projekta: da smanjimo neuhranjenost kod dece i re{imo problem kontaminacije aflatoksinom. 36 37
Page 1 and 2: MO] ISHRANE
Page 3 and 4: Sadràj Uvod . . . . . . . . . . .
Page 5 and 6: Nakon dugogodi{nje karijere u istra
Page 7 and 8: set i sedam godina preko najpoznati
Page 9 and 10: 1. poglavlje Problemi sa kojima se
Page 11 and 12: Grafikon 1.3: [ta se podrazumeva po
Page 13 and 14: manje od ~etrdeset godina! [ta se k
Page 15 and 16: nici. Moja pojava pred kongresnim k
Page 17: - Neki proteini se smatraju za veom
Page 21 and 22: Kako je to mogu}e? [irom sveta, sto
Page 23 and 24: standard. Jo{ jedna proizvoljna ta~
Page 25 and 26: Nejder (Ralph Nader) je nazvao vir{
Page 27 and 28: U ovom trenutku u na{em pore|enju s
Page 29 and 30: menata smo ubedljivo utvrdili da je
Page 31 and 32: opseg od 4 do 24% proteina u ishran
Page 33 and 34: 3330 2350 240 40 20 10 Grafikon 3.9
Page 35 and 36: vrste ìvotinja, kazein promovi{e r
Page 37 and 38: Grafikon 4.2: Opseg stope raka u ki
Page 39 and 40: da vam pokaèm {ta smo saznali iz o
Page 41 and 42: 150 mg/dl. Dr Kasteli je dugo vreme
Page 43 and 44: Grafikon 4.7: Ukupan unos masti i r
Page 45 and 46: eproduktivnih godina, ako se odràv
Page 47 and 48: To je bila gre{ka. Kinesko istraìv
Page 49 and 50: zadovoljavaju}e da se ljudi ose}aju
Page 51 and 52: To su oni koji izgleda jedu koliko
Page 53 and 54: terol i visoku stopu raka jetre. Vi
Page 55 and 56: Deo II Bolesti izobilja 108 109
Page 57 and 58: ovog argumenta. Kada je biljna ishr
Page 59 and 60: ustanovi ko je dobio sr~ano oboljen
Page 61 and 62: Grafikon 5.2: Stopa preìvljavanja
Page 63 and 64: sr~anih bolesti)... Ogroman napreda
Page 65 and 66: sr~ane udare, {log i angioplastiku.
Page 67 and 68: zahtevaju operaciju. Umesto operaci
Page 69 and 70:
Grafikon 6.1: Tabela indeksa telesn
Page 71 and 72:
postepeno, tokom perioda od nekolik
Page 73 and 74:
7. poglavlje Dijabetes Dijabetes ti
Page 75 and 76:
Visoki procenat kalorija poti~e od
Page 77 and 78:
Grafikon 7.3: Holesterol u krvi na
Page 79 and 80:
Me|utim, Beti nije bila jedina. Jo{
Page 81 and 82:
ène otkrivaju da imaju rak dok je
Page 83 and 84:
- Kada ène do|u do kraja svojih re
Page 85 and 86:
Uprkos nesigurnostima, i dalje veru
Page 87 and 88:
nesumnjivo jedan od razloga zbog ko
Page 89 and 90:
prati i kontroli{e. Ovaj proces pre
Page 91 and 92:
Grafikon 9.1: êste autoimune boles
Page 93 and 94:
Istraìva~i su otkrili ne{to zaista
Page 95 and 96:
da zatim tvrde da je cela ideja da
Page 97 and 98:
Grafikon 9.5: Veza unosa kravljeg m
Page 99 and 100:
azli~iti reìmi ishrane mogu da bud
Page 101 and 102:
Grafikon 10.2: Veza unosa ìvotinjs
Page 103 and 104:
videti, problem se krije u detaljim
Page 105 and 106:
Grafikon 10.5: Efekat unosa ìvotin
Page 107 and 108:
di na i mene sa dvadeset godina. Sp
Page 109 and 110:
tim ljudima, i{ao u {kolu sa tim lj
Page 111 and 112:
Amerikanci vole da ~uju dobre stvar
Page 113 and 114:
sve jasnije za{to se pojavila tako
Page 115 and 116:
neke savr{eno zdrave mlade ène ukl
Page 117 and 118:
Princip broj 7 Ishrana koja je zais
Page 119 and 120:
Jedan od najpovoljnijih nalaza iz b
Page 121 and 122:
- Jedite dobro. Ako jedete van ku}e
Page 123 and 124:
Uvod Kada ljudi ~uju o nau~nim info
Page 125 and 126:
zvao je interesovanje {irom cele ze
Page 127 and 128:
veoma jasno opravdavali umerene pre
Page 129 and 130:
Ameri~ki institut za istraìvanje r
Page 131 and 132:
Posledice po javnost Lekcije koje s
Page 133 and 134:
nih Dràva (USDA), nam je rekao da
Page 135 and 136:
Grafikon 14.3: Unos masti i smrtnos
Page 137 and 138:
nju samo jednog sastojka, kao {to j
Page 139 and 140:
Utvr|ivanje veze ishrane i raka Por
Page 141 and 142:
Ovi problemi su naro~ito ne~uveni u
Page 143 and 144:
cama i u kantinama, gde organizacij
Page 145 and 146:
Dopustite da vam iznesem jedno pore
Page 147 and 148:
sveta zaduèni za marketing su brzo
Page 149 and 150:
Sada nam se savetuje da za dobro zd
Page 151 and 152:
gornjoj granici od 10%! Nakon {to j
Page 153 and 154:
Nefinansirana ishrana Ne samo da vl
Page 155 and 156:
Do{ao sam do zaklju~ka da kada je z
Page 157 and 158:
nije pokazao da se sr~ana oboljenja
Page 159 and 160:
primera lekara posve}enih ishrani v
Page 161 and 162:
U proteklih par godina do{lo je do
Page 163 and 164:
za njega tokom {esnaest godina, ali
Page 165 and 166:
moj ro|ak. Devoja~ko prezime moje b
Page 167 and 168:
omogu}uje da shvatimo kako se to za
Page 169 and 170:
teina su tro{ile vi{e kiseonika, ko
Page 171 and 172:
- vi{e od dvadeset i ~etiri faktora
Page 173 and 174:
Dodatak C Veza sa “vitaminom” D
Page 175 and 176:
Grafikon C.3: Uloga paratiroidnog h
Page 177 and 178:
Literatura Deo I 1. Poglavlje 1. Am
Page 179 and 180:
50. Hawrylewicz EJ. "Fat-protein in
Page 181 and 182:
35. Page 1320 in Gersh BJ, Braunvva
Page 183 and 184:
32. Newman B, Mu H, Butler LM, et a
Page 185 and 186:
37. Monetini L, Cavallo MG, Stefani
Page 187 and 188:
76. Clarke R, Smith D, Jobst KA, et
Page 189 and 190:
28. Giovannucci E, Rimm E, Liu Y, e
Page 191 and 192:
7. Cantorna MT, Hayes CE, and DeLuc
show all

MO] ISHRANE

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?