MO] ISHRANE

azla`u tokom varenja do najprostijeg oblika ugljenih hidrata, koji se
apsorbuju u telu daju}i {e}er koji se nalazi u krvi, glukozu.
Na`alost, ve}ina Amerikanaca unosi velike koli~ine prostih, obra -
|enih ugljenih hidrata i ni{tavne koli~ine slo`enih ugljenih hidrata. Na
primer, 1996. godine 42% Amerikanaca je jelo torte, kola~e, testa ili
pite svakog dana, dok je samo 10% jelo bilo kakvo zeleno povr}e. 46
Kao jo{ jedan zloslutan znak, od povr}a su samo tri vrste predstav -
ljale polovinu od ukupne koli~ine kori{}enog povr}a 1996. godine: 46
krompir, koji je u najve}oj meri kori{}en u obliku pomfrita i ~ipsa;
salata, jedno od najmanje hranljivog povr}a koje mo`ete da unosite,
i konzervirani paradajz, koji verovatno predstavlja odraz potro{nje pica
i testenina. Ovome dodajte ~injenicu da je prose~ni Amerikanac unosio
trideset i dve kafene ka{i~ice dodatog {e}era na dan tokom
1996. godine, 46 pri ~emu je jasno da se Amerikanci hrane skoro
isklju ~ivo prera|enim, prostim ugljenim hidratima, na u{trb zdravih
slo`enih ugljenih hidrata.
Ovo su lo{e vesti, i ovo je, u velikoj meri, razlog za{to su ugljeni
hidrati kao celina iza{li na tako lo{ glas; ve}ina ugljenih hidrata koji
se unose u Americi se nalazi u brzoj hrani ili `itaricama koje su toliko
prera|ene da se moraju dopunjavati vitaminima i mineralima. U ovom
pogledu se sla`em sa autorima popularnih dijeta. Na primer, mogli
biste da budete na ishrani sa malo masti i puno ugljenih hidrata
jedu}i isklju~ivo slede}e namirnice: testenine na~injene od
prera|enog bra{na, pr`eni ~ips, sodu, za{e}erne `itne pahuljice i slatki{e
sa malo masti. Ishrana na ovakav na~in predstavlja lo{u ideju.
Ne}ete ostvariti koristi po zdravlje biljne ishrane jedu}i ove namirnice.
U eksperimentalnim istra`ivanjima, koristi po zdravlje od ishrane
bogate ugljenim hidratima dolaze od ishrane slo`enim ugljenim hidratima
koji se nalaze u integralnim `itaricama, vo}u i povr}u. Pojedite
jabuku, italijansku tikvu ili tanjir sme|eg pirin~a sa pasuljem i drugim
povr}em.
Kinesko istra`ivanje pru`a obja{njenja
Na osnovu Kineskog istra`ivanja do{li smo do nekih iznena|uju}ih
nalaza koji bacaju svetlo na debatu o smanjenju te`ine. Kada smo
zapo~eli Kinesko istra`ivanje, mislio sam da je Kina imala suprotan
problem od onog u Americi. ^uo sam da Kina ne mo`e da prehrani
svoje stanovni{tvo, da je glad bila ~esta i da nije bilo dovoljno hrane
da ljudi dostignu svoju punu odraslu visinu. Veoma jednostavno, nije
bilo dovoljno kalorija. Iako je Kina imala, tokom poslednjih pedeset
godina, svoje probleme sa hranom, saznali smo da su ova gledi{ta
o unosu kalorija bila potpuno pogre{na.
@eleli smo da poredimo unos kalorija u Kini i Americi, ali je postojala
za~koljica. Kinezi su fizi~ki aktivniji od Amerikanaca, naro~ito u
ruralnim oblastima, gde je manuelni rad norma. Bilo bi obmanjuju}e
uporediti veoma aktivnog radnika sa prose~nim Amerikancem. To bi
bi lo kao pore|enje koli~ine energije koju potro{i radnik pri napornom
fizi~kom radu sa koli~inom energije koju potro{i ra~unovo|a. Velika
razlika u unosu kalorija koja svakako postoji izme|u ovih osoba nam
ne bi rekla zna~ajno, i samo bi potvrdila, da je fizi~ki radnik aktivniji.
Kako bismo prevazi{li ovaj problem, podelili smo Kineze u pet
grupa u zavisnosti od njihovog nivoa fizi~ke aktivnosti. Nakon procenjivanja
unosa kalorija kod najmanje aktivnih Kineza, koji bi odogovarali
radnicima u kancelariji, usporedili smo njihov unos kalorija sa
prose~nim Amerikancem. Ono {to smo ustanovili bilo je zapanjuju}e.
Prose~an unos kalorija, po kilogramu telesne te`ine, bio je 30%
ve}i me|u najmanje aktivnim Kinezima nego me|u prose~nim
Amerikancima. Pa ipak, telesna te`ina je bila 20% manja (grafikon
4.11). Kako je mogu}e da ~ak i najmanje aktivni Kinezi unose vi{e
kalorija, a ipak nemaju problem sa gojazno{}u? Koja je njihova tajna?
Postoje dva mogu}a obja{njenja za ovaj prividni paradoks. Prvo,
~ak su i kineski kancelarijski slu`benici fizi~ki aktivniji od prose~nih
Amerikanaca. Svako ko poznaje Kinu zna da mnogi kancelarijski
slu`benici koriste bicikle kao prevozno sredstvo. Time tro{e vi{e
kalorija. Bez obzira na to, ne mo`emo da procenimo koliki se dodatni
unos kalorija javljao zbog fizi~ke aktivnosti, a koliki zbog ne~eg drugog,
mo`da zbog njihove hrane.
Me|utim, znamo da neki ljude koriste kalorije koje unose na
druga~iji na~in od drugih ljudi. ^esto ka`emo da “imaju pove}anu
stopu metabolizma” ili “to je u njihovim genima”. Znate takve ljude.
98 99
50
40
30
20
Grafikon 4.11: Unos kalorija (kcal/kg) i telesna te`ina
Unos kalorija (kcal/kg)
Kina SAD
Prose~an indeks telesne mase
30
25
20
15
10
Kina SAD