MO] ISHRANE

More documents

Recommendations

Info

Pre odlaska na Filipine, morao sam da putujem na Haiti kako bih video nekoliko eksperimentalnih centara koje su organizovali moji saradnici sa Virdìnija Teka, profesori Ken King (Ken King) i Rajland Veb (Ryland Webb). To je bio moj prvi put do neke nerazvijene zem - lje, a Haiti je svakako odgovarao tom opisu. Papa Dok Duvalije, predsednik Haitija, je za sopstveni bogati ìvotni stil potro{io ono malo resursa koje je zemlja imala. Na Haitiju je u to vreme 54% dece umiralo pre svog petog ro|endana, uglavnom zbog neuhranjenosti. Nakon toga sam oti{ao na Filipine i susreo se sa istim slu~ajem. Odlu~ili smo gde }e se centri osnovati na osnovu ozbiljnosti problema neuhranjenosti koji je postojao u svakom selu. Koncentrisali smo na{e napore na sela sa najve}im potrebama. U prvobitnom istraìva - nju svakog sela deca su merena, a njihova teìna uzimaju}i u obzir uzrasno doba, pore|ena je sa standardom za zapad, i podeljena na prvi, drugi i tre}i stepen neuhranjenosti. Tre}i stepen neuhranjenosti, najgori, predstavljao je decu ispod 65%. Imajte na umu da dete od 100% predstavlja samo prosek za Sjedinjene Dràve. Manje od 65% predstavlja skoro smrt od gladi. Procenjeno je da je u gradskim oblastima nekih velikih gradova, i do 15-20% dece 3 do 6 godina stare spadalo u tre}i stepen. Veoma dobro se se}am nekih od mojih prvih prizora te dece. Majka, i sama si}u{na, drè}i svoje trogodi{nje blizance sa ispup~enim o~ima, jedno 5 kilograma te{ko, drugo 6 kilograma, poku{ava da ih natera da otvore usta kako bi pojeli malo ka{e. Stariju decu, slepu od neuhra - nje nosti, vode uokolo njihova mla|a bra}a traè}i pomo}. Deca bez nogu ili ruku skaku}u kako bi dobili komadi} hrane. Neverovatno otkri}e Nije potrebno re}i da su nam ovi uvidi pruìli obilje motivacije da nastavimo sa na{im projektom. Kao {to sam ranije spomenuo, prvo smo morali da re{imo problem kontaminacije kikirikija, na{e glavne proteinske hrane, aflatoksinom. Prvi korak u istraìvanju aflatoksina je predstavljao sakupljanje osnovnih informacija. Ko je na Filipinima unosio AF, i ko je dobijao rak jetre? Da bih odgovorio na ova pitanja, zatraìo sam i dobio istraìva~ka sredstva od Nacionalnih instituta zdravlja (NIH). Tako|e smo usvojili drugu strategiju postavljaju}i pitanje: kako AF ustvari izaziva rak jetre? @eleli smo da istraìmo ovo pitanje na molekularnom nivou koriste}i laboratorijske pacove. Uspeo sam da dobijem dodatna sredstva od NIH-a za ovo detaljno biohemijsko istraìvanje. Ove dve donacije su pokrenule dvostrano istraìvanje, jedno osnovno i jedno primenjeno, koje }e se nastaviti tokom cele moje karijere. Uvideo sam da je istraìvanje pitanja sa osnovne i primenjene per- spektive zahvalno jer nam govori ne samo o uticaju hrane ili hemikalije na zdravlje, ve} i za{to ona ima takav uticaj. Na taj na~in smo mogli bolje da razumemo ne samo biohemijsku osnovu veze hrane i zdravlja, ve} i kako bi ona mogla da uti~e na ljude u svakodnevnom ìvotu. Po~eli smo sa nizom istraìvanja. Prvo smo èleli da znamo koje su namirnice sadràle najvi{e AF-a. Saznali smo da su kikiriki i kukuruz sadràli najve}u koli~inu. Svih 29 konzervi putera od kikirikija koje smo kupili u lokalnim trgovinama, na primer, bilo je kontaminirano, uz nivo AF-a i do 300 puta ve}i od nivoa prihva}enog u Americi. Sirov kikiriki je bio daleko manje kontaminiran; nijedan nije prema{ivao koli~ine AF-a dopu{tene po ameri~kim standardima. Ova razlika izme|u putera od kikirikija i sirovog kikirikija je nastajala u fabrici kikirikija. Najbolji kikiriki, koji je ispunjavao “koktel” tegle, je ru~no odabiran sa pokretne trake, ostavljaju}i najgora, najbu|avija zrna koja su stizala do kraja pokretne trake radi proizvodnje putera od kikirikija. Na{e drugo pitanje je bilo ko je bio najpodlo`niji ovoj AF kontaminaciji i njegovim efektima u izazivanju raka. Uvideli smo da su to deca. Deca su bila ta koja su koristila puter od kikirikija kontaminiran aflatoksinom. Procenili smo AF unos analiziraju}i izlu~ivanje AF metaboli~kih proizvoda mokra}om dece koja su ìvela u domovima sa delimi~no kori{}enom teglom putera od kikirikija. 12 Pri sakupljanju ovih informacija pojavio se zanimljiv obrazac: dve oblasti u zemlji su imale najvi{e stope raka jetre, gradovi Manila i Sebu, koji su predstavljali iste oblasti u kojima je uno{eno najvi{e aflatoksina. Puter od kikirikija je skoro isklju~ivo kori{}en u oblasti Manile dok je kukuruz kori{}en u Sebui, drugom najgu{}e naseljenom gradu na Filipinima. Ali, kako se pretpostavilo, ovo nije bilo sve. Novi podaci su dobijeni na osnovu mog susreta sa istaknutim doktorom, dr Hose Kaedom (Jose Caedo), savetnikom predsednika Markosa. On mi je rako da je problem raka jetre na Filipinima bio veoma ozbiljan. Ono {to je bilo toliko stra{no je da je bolest odnosila ìvote dece pre njihove desete godine. Dok je na Zapadu, bolest poga|ala ljude uglavnom tek nakon ~etrdesete godine, Kaedo mi je rekao da je li~no operisao decu mla|u od ~etiri godine zbog raka jetre! Ovo je samo po sebi bilo neverovatno, ali ono {to mi je zatim rekao je bilo jo{ vi{e iznena|uju}e. To jest, deca koja su dobijala rak jetre su bila iz najbolje hranjenih porodica. Porodice sa najvi{e novca su jele ono za{ta su smatrale da je najzdravija ishrana, ishrana nalik na na{u sopstvenu ameri~ku mesnatu ishranu. Oni su unosili vi{e proteina od bilo kog drugog u zemlji (i to visoko kvalitetnog ìvoti nj - skog proteina), a ipak su oni bili ti koji su dobijali rak jetre! 38 39
Kako je to mogu}e? [irom sveta, stope raka jetre su bile najvi{e u zemljama sa najniìm prose~nim unosom proteina. Zbog toga se smatralo da je ova vrsta raka predstavljala rezultat nedostatka proteina. [tavi{e, problem nedostatka je predstavljao glavni razlog zbog koga smo radili na Filipinima: kako bismo pove}ali kori{}enje proteina kod {to je ve}eg broja neuhranjene dece mogu}e. Ali sada su mi dr Kaedo i njegovi saradnici govorili da su deca koja su koristila najvi{e proteina imala najvi{e stope raka jetre. Ovo mi je, isprva, izgledalo ~udno, ali vremenom su moje sopstvene informacije sve vi{e potvr|ivale njihova opaànja. U to vreme se pojavio istraìva~ki rad iz Indije u jednom manjem medicinskom ~asopisu. 13 To je bio eksperiment u vezi raka jetre i unosa proteina kod dve grupe laboratorijskih pacova. Jednoj grupi je davan AF, a zatim su hranjeni ishranom koja je sadràla 20% proteina. Drugoj grupi je dat isti nivo AF-a, a zatim su hranjeni ishranom koja je sadràla samo 5% proteina. Svi pacovi hranjeni sa 20% proteina su dobili rak jetre ili njegove naznake (prekursore lezije), ali nijedna ìvoti nja hranjena sa 5% proteina nije dobila rak jetre ili njegove naznake. To nije bila bezna~ajna razlika; tu se radilo o 100% nasuprot 0%. Ovo je bilo veoma dosledno sa mojim opaànjima kod filipinske dece. Oni koji su bili najpodlo`niji raku jetre bili su oni ~ije su ishrane sadràle najvi{e proteina. Izgledalo je da niko ne prihvata izve{taj iz Indije. Pri letu iz Denvera nakon povratka sa prezentacije na konferenciji, putovao sam sa biv{im, ali daleko starijim kolegom sa MIT-a, profesorom Polom Nju - ber nom (Paul Newberne). U to vreme, Njubern je bio jedan od retkih koji su pridavali zna~aj ulozi ishrane u razvoju raka. Rekao sam mu o mojim utiscima sa Filipina i o radu iz Indije. Ukratko je odbacio rad govore}i, “mora da su zamenili brojeve ìvotinjskih kaveza. Ishrana bogata proteinima ni na koji na~in ne moè da poja~a razvoj raka”. Shvatio sam da sam nai{ao na provokativnu ideju koja je izazivala nevericu, ~ak i bes kod kolega. Da li treba ozbiljno da shvatim opaànje da su proteini izazivali razvoj raka i da budem izloèn riziku da me smatraju za neozbiljnog. Ili treba da odustanem od ovoga? Na odre|eni na~in je izgledalo da je ovaj trenutak u mojoj karijeri bio zasen~en doga|ajima iz mog li~nog ìvota. Kada sam imao pet godina, moja ujna koja je ìvela sa nama umirala je od raka. Nekoliko puta je moj ujak vodio mog brata Dèka i mene da posetimo njegovu ènu u bolnici. Iako sam bio previ{e mlad da bih razumeo sve {to se de{ava, se}am se da sam bio pogo|en velikim “R” re~i: rak. Razmi{ljao bih, “kada porastem, èlim da prona|em lek za rak”. Mnogo godina kasnije, samo nekoliko godina nakon {to sam se oènio, otprilike u vreme kada sam po~eo sa radom na Filipinima, majka moje ène umirala je od raka debelog creva u svojoj 51. godini ìvota. U to vreme, postajao sam svestan mogu}e veze izme|u raka i ishrane u na{em po~etnom istraìvanju. Njen slu~aj je bio naro~ito teàk zbog ~injenice da nije imala zdravstveno osiguranje. Moja èna Karen je bila njena jedina }erka i one su bile veoma bliske. Ova te{ka iskustva su olak{ala moj odabir karijere: i}i }u gde god da me istraìvanje odvede kako bih bolje razumeo ovu zastra{uju}u bolest. Gledaju}i unazad, ovo je predstavljalo po~etak koncentrisanja moje karijere na vezu ishrane i raka. Trenutak odluke da istraùjem proteine i rak predstavljao je ta~ku preokreta. Ako sam èleo da ostanem na ovom putu, postojalo je samo jedno re{enje: otpo~eti sa fundamentalnim laboratorijskim istraìvanjem kako bi se utvrdilo ne samo da li, ve} i kako, kori{}enje ve}e koli~ine proteina izaziva vi{e slu~ajeva raka. To je upravo ono {to sam u~inio. To me je odvelo dalje nego {to sam ikada mogao da zamislim. Izuzetni nalazi koje smo moji saradnici, studenti i ja ustanovili mogli bi da vas navedu da dva puta razmislite o svojoj trenutnoj ishrani. Ali i vi{e od toga, nalazi vode do op{tijih pitanja, pitanja koja }e na kraju dovesti do pukotina u samim osnovama razmi{ljanja o vezi ishrane i zdravlja. Priroda nauke - {ta je potrebno da znate kako biste pratili istraìvanje Dokaz u nauci je obmanljiv. âk i vi{e nego u osnovnim naukama biologije, hemije i fizike, ustanovljavanje apsolutnog dokaza u medicini i zdravstvenim istraìvanjima je skoro nemogu}e. Prvenstveni cilj istraìvanja je utvrditi samo {ta je verovatno istinito. To je zbog toga {to je istraìvanje zdravlja po prirodi statisti~ko. Kada bacite loptu u vazduh, da li }e pasti? Da, svaki put. To je fizika. Ako pu{ite ~etiri pakle cigareta na dan, da li }ete dobiti rak plu}a? Odgovor je mo`da. Znamo da su va{e {anse za dobijanje raka plu}a daleko ve}e nego ako ne pu{ite, i moèmo da vam kaèmo kolike su {anse (statisti~ki), ali ne moèmo sa sigurno{}u da znamo da li }ete vi kao pojedinac dobiti rak plu}a. Pri nutricionisti~kim istraìvanjima, otkrivanje odnosa izme|u ishra - ne i zdravlja nije toliko pravolinijsko. Ljudi ìve na razli~ite na~ine, imaju razli~itu geneti~ku osnovu i jedu razli~itu vrstu hrane. Eksperi - mentalna ograni~enja kao {to su ograni~enja tro{kova, vremenska ograni~enja i gre{ke pri merenju predstavljaju zna~ajne prepreke. Mo`da je najva`nije da hrana, na~in ìvota i zdravlje me|usobno reaguju preko tako sloènih, vi{eslojnih sistema da je uspostavljanje dokaza za bilo koji pojedina~an faktor i bilo koju pojedina~nu bolest 40 41
Page 1 and 2: MO] ISHRANE
Page 3 and 4: Sadràj Uvod . . . . . . . . . . .
Page 5 and 6: Nakon dugogodi{nje karijere u istra
Page 7 and 8: set i sedam godina preko najpoznati
Page 9 and 10: 1. poglavlje Problemi sa kojima se
Page 11 and 12: Grafikon 1.3: [ta se podrazumeva po
Page 13 and 14: manje od ~etrdeset godina! [ta se k
Page 15 and 16: nici. Moja pojava pred kongresnim k
Page 17 and 18: - Neki proteini se smatraju za veom
Page 19: nedovoljno bogata proteinima za dec
Page 23 and 24: standard. Jo{ jedna proizvoljna ta~
Page 25 and 26: Nejder (Ralph Nader) je nazvao vir{
Page 27 and 28: U ovom trenutku u na{em pore|enju s
Page 29 and 30: menata smo ubedljivo utvrdili da je
Page 31 and 32: opseg od 4 do 24% proteina u ishran
Page 33 and 34: 3330 2350 240 40 20 10 Grafikon 3.9
Page 35 and 36: vrste ìvotinja, kazein promovi{e r
Page 37 and 38: Grafikon 4.2: Opseg stope raka u ki
Page 39 and 40: da vam pokaèm {ta smo saznali iz o
Page 41 and 42: 150 mg/dl. Dr Kasteli je dugo vreme
Page 43 and 44: Grafikon 4.7: Ukupan unos masti i r
Page 45 and 46: eproduktivnih godina, ako se odràv
Page 47 and 48: To je bila gre{ka. Kinesko istraìv
Page 49 and 50: zadovoljavaju}e da se ljudi ose}aju
Page 51 and 52: To su oni koji izgleda jedu koliko
Page 53 and 54: terol i visoku stopu raka jetre. Vi
Page 55 and 56: Deo II Bolesti izobilja 108 109
Page 57 and 58: ovog argumenta. Kada je biljna ishr
Page 59 and 60: ustanovi ko je dobio sr~ano oboljen
Page 61 and 62: Grafikon 5.2: Stopa preìvljavanja
Page 63 and 64: sr~anih bolesti)... Ogroman napreda
Page 65 and 66: sr~ane udare, {log i angioplastiku.
Page 67 and 68: zahtevaju operaciju. Umesto operaci
Page 69 and 70: Grafikon 6.1: Tabela indeksa telesn
Page 71 and 72:
postepeno, tokom perioda od nekolik
Page 73 and 74:
7. poglavlje Dijabetes Dijabetes ti
Page 75 and 76:
Visoki procenat kalorija poti~e od
Page 77 and 78:
Grafikon 7.3: Holesterol u krvi na
Page 79 and 80:
Me|utim, Beti nije bila jedina. Jo{
Page 81 and 82:
ène otkrivaju da imaju rak dok je
Page 83 and 84:
- Kada ène do|u do kraja svojih re
Page 85 and 86:
Uprkos nesigurnostima, i dalje veru
Page 87 and 88:
nesumnjivo jedan od razloga zbog ko
Page 89 and 90:
prati i kontroli{e. Ovaj proces pre
Page 91 and 92:
Grafikon 9.1: êste autoimune boles
Page 93 and 94:
Istraìva~i su otkrili ne{to zaista
Page 95 and 96:
da zatim tvrde da je cela ideja da
Page 97 and 98:
Grafikon 9.5: Veza unosa kravljeg m
Page 99 and 100:
azli~iti reìmi ishrane mogu da bud
Page 101 and 102:
Grafikon 10.2: Veza unosa ìvotinjs
Page 103 and 104:
videti, problem se krije u detaljim
Page 105 and 106:
Grafikon 10.5: Efekat unosa ìvotin
Page 107 and 108:
di na i mene sa dvadeset godina. Sp
Page 109 and 110:
tim ljudima, i{ao u {kolu sa tim lj
Page 111 and 112:
Amerikanci vole da ~uju dobre stvar
Page 113 and 114:
sve jasnije za{to se pojavila tako
Page 115 and 116:
neke savr{eno zdrave mlade ène ukl
Page 117 and 118:
Princip broj 7 Ishrana koja je zais
Page 119 and 120:
Jedan od najpovoljnijih nalaza iz b
Page 121 and 122:
- Jedite dobro. Ako jedete van ku}e
Page 123 and 124:
Uvod Kada ljudi ~uju o nau~nim info
Page 125 and 126:
zvao je interesovanje {irom cele ze
Page 127 and 128:
veoma jasno opravdavali umerene pre
Page 129 and 130:
Ameri~ki institut za istraìvanje r
Page 131 and 132:
Posledice po javnost Lekcije koje s
Page 133 and 134:
nih Dràva (USDA), nam je rekao da
Page 135 and 136:
Grafikon 14.3: Unos masti i smrtnos
Page 137 and 138:
nju samo jednog sastojka, kao {to j
Page 139 and 140:
Utvr|ivanje veze ishrane i raka Por
Page 141 and 142:
Ovi problemi su naro~ito ne~uveni u
Page 143 and 144:
cama i u kantinama, gde organizacij
Page 145 and 146:
Dopustite da vam iznesem jedno pore
Page 147 and 148:
sveta zaduèni za marketing su brzo
Page 149 and 150:
Sada nam se savetuje da za dobro zd
Page 151 and 152:
gornjoj granici od 10%! Nakon {to j
Page 153 and 154:
Nefinansirana ishrana Ne samo da vl
Page 155 and 156:
Do{ao sam do zaklju~ka da kada je z
Page 157 and 158:
nije pokazao da se sr~ana oboljenja
Page 159 and 160:
primera lekara posve}enih ishrani v
Page 161 and 162:
U proteklih par godina do{lo je do
Page 163 and 164:
za njega tokom {esnaest godina, ali
Page 165 and 166:
moj ro|ak. Devoja~ko prezime moje b
Page 167 and 168:
omogu}uje da shvatimo kako se to za
Page 169 and 170:
teina su tro{ile vi{e kiseonika, ko
Page 171 and 172:
- vi{e od dvadeset i ~etiri faktora
Page 173 and 174:
Dodatak C Veza sa “vitaminom” D
Page 175 and 176:
Grafikon C.3: Uloga paratiroidnog h
Page 177 and 178:
Literatura Deo I 1. Poglavlje 1. Am
Page 179 and 180:
50. Hawrylewicz EJ. "Fat-protein in
Page 181 and 182:
35. Page 1320 in Gersh BJ, Braunvva
Page 183 and 184:
32. Newman B, Mu H, Butler LM, et a
Page 185 and 186:
37. Monetini L, Cavallo MG, Stefani
Page 187 and 188:
76. Clarke R, Smith D, Jobst KA, et
Page 189 and 190:
28. Giovannucci E, Rimm E, Liu Y, e
Page 191 and 192:
7. Cantorna MT, Hayes CE, and DeLuc
show all

MO] ISHRANE

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?