MO] ISHRANE

More documents

Recommendations

Info

Uvod Glad javnosti prema informacijama o ishrani nikad ne prestaje da me zapanjuje, ~ak i nakon celokupnog radnog veka posve}enog vr{enju eksperimentalnih istraìvanja veze ishrane i zdravlja. Knjige o ishrani su prolazni bestseleri. Skoro svaki popularni ~asopis pruà informacije o ishrani, novine redovno iznose ~lanke, a TV stanice i radio programi neprekidno raspravljaju o ishrani i zdravlju. Imaju}i u vidu lavinu informacija, da li ste uvereni da znate {ta treba ~initi kako biste pobolj{ali zdravlje? Da li treba kupovati hranu koja je ozna~ena kao organska kako bi se izbeglo izlaganje pesticidima? Da li su sredinske hemikalije prvenstveni uzrok raka? Ili je mo`da va{e zdravlje unapred odre|eno genima koje ste nasledili kada ste se rodili? Da li ugljeni hidrati zaista goje? Da li treba brinuti o ukupnoj koli~ini masti koju jedete, ili samo o zasi}enim i trans oblicima masnih kiselina? Koje vitamine, ako uop{te, treba uzimati? Da li kupujete hranu koja je oboga}ena dodatnim vlaknima? Da li treba jesti ribu, i, ako treba, koliko ~esto? Da li }e kori{}enje namirnica od soje spre~iti oboljenje srca? Pretpostavljam da niste sasvim sigurni u pogledu odgovora na ova pitanja. Ako je tako, onda niste jedini. Iako postoji obilje mi{ljenja i informacija, samo mali broj ljudi zaista zna {ta treba ~initi kako bi se zdravlje pobolj{alo. To nije zbog toga {to istraìvanja nisu vr{ena. Jesu. Znamo izuzet - no puno o vezama izme|u ishrane i zdravlja. Me|utim, prava nauka je zatrpana gomilom nebitnih ili ~ak {tetnih informacija - lo{om naukom, pomodnim dijetama i propagandom industrije hrane. Ja èlim to da promenim. @elim da vam pruìm novi okvir za razumevanje veze ishrane i zdravlja, okvir koji odstranjuje zabunu, spre~ava i le~i bolesti i omogu}ava vam da ìvite ispunjenijim ìvotom. Bio sam u “sistemu” skoro pedeset godina, na najvi{im nivoima, osmi{ljavaju}i i vode}i velike istraìva~ke projekte, odlu~uju}i koja }e istraìvanja biti finansirana, i skupljaju}i velike koli~ine nau~nih istraìvanja u nacionalne ekspertske izve{taje. 6 7
Nakon dugogodi{nje karijere u istraìvanju i formiranju smernica, sada razumem za{to su ljudi toliko zbunjeni. Kao poreski obveznik koji pla}a ra~un za istraìvanja i zdravstenu politiku u svojoj dràvi, zasluùjete da znate da su mnoge op{te poznate stvari koje su vam re~ene o hrani, zdravlju i bolestima pogre{ne: - Sinteti~ke hemikalije u ìvotnoj sredini i u va{oj hrani, koliko god da su problemati~ne, ne predstavljaju glavni uzrok raka. - Geni koje nasle|ujete od roditelja ne predstavljaju najzna~ajnije faktore u odre|ivanju toga da li }ete podle}i nekom od deset vode}ih uzroka smrti. - Nada da }e genetska istraìvanja jednom dovesti do otkri}a lekova za bolesti zanemaruje daleko mo}nija re{enja koja se mogu primeniti ve} danas. - Preterano kontrolisanje unosa svakog hranljivog sastojka, kao {to su ugljeni hidrati, masti, holesterol ili omega-3 masne kiseline, ne}e dovesti do dugoro~nog zdravlja. - Vitamini i dodaci ishrani vam ne pruàju dugoro~nu za{titu od bolesti. - Lekovi i hirurgija ne le~e bolesti koje ubijaju najve}i broj ljudi. - Va{ lekar najverovatnije ne zna {ta je potrebno da ~inite kako biste bili {to je mogu}e zdraviji. Predlaèm ni{ta manje nego da ponovo iznesemo definiciju zdrave ishrane. Provokativni rezultati mojih biohemijskih istraìvanja vr{enih tokom ~etiri decenije, uklju~uju}i nalaze 27-ogodi{njeg laboratorijskog programa (koji su finansirale najuglednije agencije) dokazuju da pravilna ishrana moè da vam spase ìvot. Ne}u od vas traìti da verujete zaklju~cima zasnovanim na mojim li~nim opaànjima, kako to ~ine neki popularni autori. U ovoj knjizi je dato oko 750 referenci, pri ~emu najve}i broj predstavlja primarne izvore informacija, uklju~uju}i na stotine objavljenih nau~nih radova drugih istraìva~a koji ukazuju na put ka smanjenju broja slu~ajeva raka, sr~anih bolesti, {logova, gojaznosti, dijabetesa, autoimunih bo - les ti, osteoporoze, Alchajmerove bolesti, kamena u bubregu i slepila. Neki od nalaza, objavljenih u najuglednijim nau~nim ~asopisima, pokazuju da: - Promena ishrane moè da omogu}i dijabeti~arima da prestanu sa upotrebom lekova. - Sr~ane bolesti se mogu preokrenuti prosto ishranom. - Rak dojke je povezan sa nivoom ènskih hormona u krvi, koji je odre|en hranom koju jedemo. - Upotreba mle~nih proizvoda moè da pove}a rizik od raka prostate. - Antioksidansi, koji se nalaze u vo}u i povr}u, su povezani sa boljim mentalnim sposobnostima u starosti. - Stvaranje kamena u bubregu moè se spre~iti zdravom ishranom. - Dijabetes tipa I, jedno od najrazornijih oboljenja koje se moè ja - vi ti kod dece, pouzdano je povezan sa praksom hranjenja odoj~eta. Ovi nalazi pokazuju da dobra ishrana predstavlja najmo}nije oru`je koje posedujemo protiv bolesti. Razumevanje ovih nau~nih dokaza nije jedino zna~ajno radi pobolj{anja zdravlja, jer se ono na {ta oni ukazuju ti~e celokupnog dru{tva. Mi moramo da znamo za{to dezinformacije dominiraju na{im dru{tvom i za{to tako puno gre{imo u na~inu na koji istraùjemo ishranu i bolesti, i na koji promovi{emo zdravlje i le~imo bolesti. Po bilo kakvom na~inu procenjivanja, zdravlje Amerikanaca opada. Na zdravstvenu negu tro{imo daleko vi{e, po glavi stanovnika, od bilo kog drugog dru{tva u svetu, a ipak je dve tre}ine Amerikanaca gojaz - no, a preko 15 miliona Amerikanaca ima dijabetes, i ova cifra se brzo pove}ava. Oboljevamo od sr~anih bolesti podjednako kao i pre tride - set godina, a Rat protiv raka, pokrenut 1970-ih, je postao tuàn proma{aj. Polovina Amerikanaca ima nekakav zdravstveni problem koji zahteva uzimanje lekova svake sedmice, a preko 100 miliona Ameri - kanaca ima povi{en holesterol. Da bi stvari bile gore, vodimo na{u omladinu putem ka bolesti sve ranije u njihovim ìvotima. Jedna tre}ina mladih u ovoj zemlji je gojazna ili izloèna riziku da postane gojazna. U sve ve}em broju postaju plen dijabetesa koji se ranije javljao samo kod odraslih, i ti mladi ljudi sada uzimaju vi{e lekova nego ikad pre. Svi ovi problemi se svode na tri stvari: doru~ak, ru~ak i ve~eru. Pre vi{e od ~etrdeset godina, na po~etku moje karijere, nikada ne bih pretpostavio da je hrana tako blisko povezana sa zdravstvenim problemima. Dugo uop{te nisam razmi{ljao koju hranu je najbolje jesti. Jednostavno sam jeo {to i svi ostali: ono za {ta mi je re~eno da predstavlja dobru hranu. Svi mi jedemo ono {to je ukusno ili pogodno ili ono {to su nas roditelji nau~ili da volimo. Ve}ina nas ìvi unutar kulturalnih okvira koji defini{u na{ odabir hrane i na{e navike. Isto je bilo i sa mnom. Odrastao sam na farmi krava gde je mleko bilo su{tinsko za na{ opstanak. U {koli nam je re~eno da je kravlje mleko ~inilo kosti i zube sna`nim i zdravim. To je bila najbolja prirodna hrana. Na na{oj farmi smo proizvodili najve}i deo na{e hrane u ba{ti ili na pa{njacima za stoku. Ja sam bio prvi iz na{e porodice koji je oti{ao na koled`. I{ao sam na uvod u veterinu na Pen Stejtu (Penn State), a zatim godinu dana na veterinu na Univerzitetu u Dòrdìji kada me je Univerzitet Kornel prizvao stipendijom za postdiplomsko prou~avanje “ìvotinjske ishra - 8 9
Page 1 and 2: MO] ISHRANE
Page 3: Sadràj Uvod . . . . . . . . . . .
Page 7 and 8: set i sedam godina preko najpoznati
Page 9 and 10: 1. poglavlje Problemi sa kojima se
Page 11 and 12: Grafikon 1.3: [ta se podrazumeva po
Page 13 and 14: manje od ~etrdeset godina! [ta se k
Page 15 and 16: nici. Moja pojava pred kongresnim k
Page 17 and 18: - Neki proteini se smatraju za veom
Page 19 and 20: nedovoljno bogata proteinima za dec
Page 21 and 22: Kako je to mogu}e? [irom sveta, sto
Page 23 and 24: standard. Jo{ jedna proizvoljna ta~
Page 25 and 26: Nejder (Ralph Nader) je nazvao vir{
Page 27 and 28: U ovom trenutku u na{em pore|enju s
Page 29 and 30: menata smo ubedljivo utvrdili da je
Page 31 and 32: opseg od 4 do 24% proteina u ishran
Page 33 and 34: 3330 2350 240 40 20 10 Grafikon 3.9
Page 35 and 36: vrste ìvotinja, kazein promovi{e r
Page 37 and 38: Grafikon 4.2: Opseg stope raka u ki
Page 39 and 40: da vam pokaèm {ta smo saznali iz o
Page 41 and 42: 150 mg/dl. Dr Kasteli je dugo vreme
Page 43 and 44: Grafikon 4.7: Ukupan unos masti i r
Page 45 and 46: eproduktivnih godina, ako se odràv
Page 47 and 48: To je bila gre{ka. Kinesko istraìv
Page 49 and 50: zadovoljavaju}e da se ljudi ose}aju
Page 51 and 52: To su oni koji izgleda jedu koliko
Page 53 and 54: terol i visoku stopu raka jetre. Vi
Page 55 and 56:
Deo II Bolesti izobilja 108 109
Page 57 and 58:
ovog argumenta. Kada je biljna ishr
Page 59 and 60:
ustanovi ko je dobio sr~ano oboljen
Page 61 and 62:
Grafikon 5.2: Stopa preìvljavanja
Page 63 and 64:
sr~anih bolesti)... Ogroman napreda
Page 65 and 66:
sr~ane udare, {log i angioplastiku.
Page 67 and 68:
zahtevaju operaciju. Umesto operaci
Page 69 and 70:
Grafikon 6.1: Tabela indeksa telesn
Page 71 and 72:
postepeno, tokom perioda od nekolik
Page 73 and 74:
7. poglavlje Dijabetes Dijabetes ti
Page 75 and 76:
Visoki procenat kalorija poti~e od
Page 77 and 78:
Grafikon 7.3: Holesterol u krvi na
Page 79 and 80:
Me|utim, Beti nije bila jedina. Jo{
Page 81 and 82:
ène otkrivaju da imaju rak dok je
Page 83 and 84:
- Kada ène do|u do kraja svojih re
Page 85 and 86:
Uprkos nesigurnostima, i dalje veru
Page 87 and 88:
nesumnjivo jedan od razloga zbog ko
Page 89 and 90:
prati i kontroli{e. Ovaj proces pre
Page 91 and 92:
Grafikon 9.1: êste autoimune boles
Page 93 and 94:
Istraìva~i su otkrili ne{to zaista
Page 95 and 96:
da zatim tvrde da je cela ideja da
Page 97 and 98:
Grafikon 9.5: Veza unosa kravljeg m
Page 99 and 100:
azli~iti reìmi ishrane mogu da bud
Page 101 and 102:
Grafikon 10.2: Veza unosa ìvotinjs
Page 103 and 104:
videti, problem se krije u detaljim
Page 105 and 106:
Grafikon 10.5: Efekat unosa ìvotin
Page 107 and 108:
di na i mene sa dvadeset godina. Sp
Page 109 and 110:
tim ljudima, i{ao u {kolu sa tim lj
Page 111 and 112:
Amerikanci vole da ~uju dobre stvar
Page 113 and 114:
sve jasnije za{to se pojavila tako
Page 115 and 116:
neke savr{eno zdrave mlade ène ukl
Page 117 and 118:
Princip broj 7 Ishrana koja je zais
Page 119 and 120:
Jedan od najpovoljnijih nalaza iz b
Page 121 and 122:
- Jedite dobro. Ako jedete van ku}e
Page 123 and 124:
Uvod Kada ljudi ~uju o nau~nim info
Page 125 and 126:
zvao je interesovanje {irom cele ze
Page 127 and 128:
veoma jasno opravdavali umerene pre
Page 129 and 130:
Ameri~ki institut za istraìvanje r
Page 131 and 132:
Posledice po javnost Lekcije koje s
Page 133 and 134:
nih Dràva (USDA), nam je rekao da
Page 135 and 136:
Grafikon 14.3: Unos masti i smrtnos
Page 137 and 138:
nju samo jednog sastojka, kao {to j
Page 139 and 140:
Utvr|ivanje veze ishrane i raka Por
Page 141 and 142:
Ovi problemi su naro~ito ne~uveni u
Page 143 and 144:
cama i u kantinama, gde organizacij
Page 145 and 146:
Dopustite da vam iznesem jedno pore
Page 147 and 148:
sveta zaduèni za marketing su brzo
Page 149 and 150:
Sada nam se savetuje da za dobro zd
Page 151 and 152:
gornjoj granici od 10%! Nakon {to j
Page 153 and 154:
Nefinansirana ishrana Ne samo da vl
Page 155 and 156:
Do{ao sam do zaklju~ka da kada je z
Page 157 and 158:
nije pokazao da se sr~ana oboljenja
Page 159 and 160:
primera lekara posve}enih ishrani v
Page 161 and 162:
U proteklih par godina do{lo je do
Page 163 and 164:
za njega tokom {esnaest godina, ali
Page 165 and 166:
moj ro|ak. Devoja~ko prezime moje b
Page 167 and 168:
omogu}uje da shvatimo kako se to za
Page 169 and 170:
teina su tro{ile vi{e kiseonika, ko
Page 171 and 172:
- vi{e od dvadeset i ~etiri faktora
Page 173 and 174:
Dodatak C Veza sa “vitaminom” D
Page 175 and 176:
Grafikon C.3: Uloga paratiroidnog h
Page 177 and 178:
Literatura Deo I 1. Poglavlje 1. Am
Page 179 and 180:
50. Hawrylewicz EJ. "Fat-protein in
Page 181 and 182:
35. Page 1320 in Gersh BJ, Braunvva
Page 183 and 184:
32. Newman B, Mu H, Butler LM, et a
Page 185 and 186:
37. Monetini L, Cavallo MG, Stefani
Page 187 and 188:
76. Clarke R, Smith D, Jobst KA, et
Page 189 and 190:
28. Giovannucci E, Rimm E, Liu Y, e
Page 191 and 192:
7. Cantorna MT, Hayes CE, and DeLuc
show all

MO] ISHRANE

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?