MO] ISHRANE

More documents

Recommendations

Info

PRAVA @IVOTINJA Ostatak ovog poglavlja se bavi eksperimentalnim istraìvanjima na ìvotinjama, koja su uklju~ivala glodare (pacove i mi{eve). Dob - ro znam da se mnogi protive kori{}enju eksperimentalnih ìvo ti nja za istra ìvanja. Po{tujem ovu brigu. Me|utim, sa po{tovanjem pre - d la èm da razmotrite slede}e: veoma je verovatno da ja danas ne bih zastupao biljnu ishranu da nije bilo ovih eksperimenata na ìvotinjama. Nalazi i principi izvedeni zahvaljuju}i ovim istraìvanjima na ìvotinjama su, kao {to }ete videti, u velikoj meri doprineli mom tuma~enju narednog mog rada, uklju~uju}i Kinesko istraìva - nje. Jedno o~igledno pitanje u vezi ove teme je da li je postojao alternativni put kojim bismo mogli da dobijemo iste informacije bez kori{}enja eksperimentalnih ìvotinja. Do danas, nisam prona{ao ni jedan, ~ak i nakon {to sam traìo savet od mojih kolega zastupnika “prava ìvotinja”. Ova eksperimentalna istraìvanja na ìvotinjama su dovela do nekih veoma zna~ajnih principa o uzroku raka koji se nisu mogli dobiti pri istraìvanjima na ljudima. Ovi principi sada imaju ogroman potencijal da budu korisni za sva stvorenja, na{u sredinu i nas same. Tri stupnja raka Rak prolazi kroz tri stupnja: inicijacija, promocija i progresija. Da upotrebimo grubo pore|enje - proces raka je sli~an sa|enju travnjaka. Inicijacija je kada postavite seme u zemlju, promocija je kada trava po~ne da raste, a progresija je kada rast trave potpuno izmakne kontroli, prostiru}i se i na plo~nik, `bunje i put. Koji je to proces koji uspe{no “sadi” seme trave u zemlji{te, to jest, inicira pojavu }elija sklonih raku? Hemikalije koje to ~ine se nazivaju kancerogeni. Ove hemikalije ~esto predstavljaju sporedne proiz - vode industrijskih procesa, iako se male koli~ine mogu formirati i u prirodi, kao {to je slu~aj sa aflatoksinom. Ove kancerogene materije geneti~ki transformi{u, ili mutiraju, normalne }elije u }elije sklone raku. Mutacija uklju~uje trajnu izmenu gena }elije, uz o{te}enje njene DNK. Celokupni stupanj inicijacije (grafikon 3.1) se moè odigrati za veoma kratko vreme, ~ak i u roku od nekoliko minuta. To je vreme potrebno da se hemijski kancerogen unese, apsorbuje u krv, prenese do }elija, promeni u svoj aktivni proizvod, veè za DNK i prenese na }erke }elije. Kada se nove }erke }elije formiraju, proces je potpun. Grafikon 3.1: Inicijacija tumora aflatoksinom unutar }elije jetre Nakon {to u|u u na{e }elije (korak 1), ve}ina kancerogenih materi ja ne inicira, sama po sebi, proces raka. One se prvo moraju preobratiti u proizvode koji su reaktivniji (koraci 2 i 3), uz po - mo} kriti~ki zna~ajnih enzima. Ovi kancerogeni proizvodi se zatim ~vrsto veù za DNK }elije kako bi formirali komplekse kancerogen- DNK, ili adukte (korak 4). Ako se ne poprave ili uklone, kompleksi kancerogen-DNK imaju potencijal da stvore haos u geneti~kom radu }elije. Me|utim, }eli - ja je “pametna”. Ovi kompleksi se mogu popraviti, i ve}ina kompleksa se veoma brzo popravi (korak 5). Me|utim, ako ostanu na svom mestu dok se }elije dele kako bi formirale nove “}erke” }eli - je, geneti~ko o{te}enje se javlja i ova nova geneti~ka mana (ili mutacija) se prenosi na sve nove }elije koje su nakon toga formirane (korak 6). 17 Ove }erke }elije i celokupno njihovo potomstvo }e zauvek biti gene - ti~ki o{te}ene, stvaraju}i potencijal za rak. Osim u retkim slu~ajevima, zavr{etak stupnja inicijacije se smatra ireverzibilnim (ne moè se preokrenuti). 50 51
U ovom trenutku u na{em pore|enju sa travnjakom, seme trave je posa|eno u zemlju i spremno je da klija. Inicijacija je zavr{ena. Drugi stupanj rasta se naziva promocija. Kao i seme spremno da nikne vlati trave i pretvori se u zeleni travnjak, na{e novoformirane }elije sklone raku su spremne da rastu i umnoàvaju se dok ne postanu uo~ljiv rak. Ovaj stupanj se javlja nakon daleko duèg vremenskog perioda u odnosu na inicijaciju, kod ljudi ~esto tokom vi{e godina. To je slu~aj kada se novoinicirana gomila umnoàva i raste do sve ve}ih i ve}ih masa pri ~emu se formira klini~ki vidljiv tumor. Me|utim, kao i seme u zemlji, inicijalne }elije raka ne}e rasti i umnoàvati se ako se ne ostvare odgovaraju}i uslovi. Semenu u zemlji{tu, na primer, potrebna je zdrava koli~ina vode, sun~eva svetlost i druge hranljive materije pre nego {to moè da postane pravi travnjak. Ako se bilo koji od ovih faktora uskrati ili nedostaje, seme ne}e rasti. Ako bilo koji od faktora nedostaje nakon {to rast otpo~ne, novo seme }e postati primireno, ~ekaju}i novu koli~inu nedostaju}ih faktora. Ovo je jedna od najistaknutijih odlika promocije. Promocija se moè preokrenuti, u zavisnosti od toga da li su ranom rastu raka obezbe|eni odgovaraju}i uslovi u kojima moè rasti. Ovde postaju izuzetno zna~ajni odre|eni faktori ishrane. Faktori ishrane, zvani promoteri, ishranjuju rast raka. Drugi faktori ishrane, zvani anti-promoteri, usporavaju rast raka. Rast raka buja kada ima vi{e promotera u odnosu na anti-promotere; kada anti-promoteri preovladavaju rast raka se usporava ili zaustavlja. To predstavlja proces povuci—potegni. Duboki zna~aj ove mogu}nosti preokretanja se ne moè prenaglasiti. Tre}i stupanj, progresija, otpo~inje kada gomila uznapredovalih }elija raka napreduje u svom rastu dok ne izvr{e svoju krajnju {tetu. To je kao potpuno oformljeni travnjak koji se {iri na sve oko sebe: ba{tu, put do ku}e i plo~nik. Sli~no tome tumor koji se razvija moè da odluta od svog po~etnog mesta u telu i da napadne susedna ili udaljena tkiva. Kada rak stekne ove smrtonosne odlike, smatra se malignim (zlo}udnim). Kada se odvoji od svog prvobitnog mesta i po~ne da luta, predstavlja metastaze. Ovaj poslednji stupanj raka dovodi do smrti. Na po~etku na{eg istraìvanja, stupnjevi formiranja raka su bili poznati samo u nejasnim crtama. Me|utim, znali smo dovoljno o ovim stupnjevima raka da moèmo da inteligentnije osmislimo na{e istraì - vanje. Nije nam nedostajalo pitanja. Da li smo mogli da potvrdimo nalaze iz Indije da ishrana sa malo proteina spre~ava formiranje raka? [to je jo{ zna~ajnije, za{to proteini uti~u na proces raka? Koji su mehanizmi; to jest, kako proteini deluju? Uz obilje pitanja na koja je trebalo odgovoriti, otpo~eli smo na{a eksperimentalna istraìvanja pa`ljivo i detaljno kako bismo dobili rezultate koji bi izdràli i najstroìje ispitivanje. Proteini i inicijacija Kako unos proteina uti~e na inicijaciju raka? Na{ prvi test je bio da razmotrimo da li je unos proteina uticao na enzim koji je prvenstveno odgovoran za metabolizam aflatoksina, vi{efunkcionalnu oksidazu (MFO). Ovaj enzim je veoma sloèn jer metaboli{e i lekove i druge hemikalije, prijatelje ili neprijatelje tela. Paradoksalno je da ovaj enzim i razgra|uje i aktivira aflatoksin. To predstavlja izuzetan preobraàj supstance. Kada smo zapo~eli sa na{im istraìvanjem, pretpostavili smo da proteini koje unosimo uti~u na rast tumora menjaju}i na~ine na koje se aflatoksin razgra|uje enzimima prisutnim u jetri. Na pojednostavljen na~in, na sistem MFO enzima se moè gledati kao na fabriku unutar industrijskog kompleksa }elije. Razli~ite hemij ske “sirovine” se unose u fabriku, gde se odigravaju sve sloène reakcije. Sirovine se mogu razgra|ivati ili sastavljati. Nakon procesa preobraàja, hemijske “sirovine” su spremne za prenos van fabrike kao, u ve}ini slu~ajeva, normalni, bezbedni proizvodi. Me|utim, mogu se javiti i sporedni proizvodi ovih sloènih procesa koji su izuzetno opasni. Pomislite na dimnjak prave fabrike. Ako bi vam neko rekao da gurnete lice u dimnjak i duboko di{ete nekoliko sati, vi biste odbili. Unutar }elije, opasni nusproizvodi su, ako se ne drè pod kontrolom, veoma reaktivni metaboli~ki proizvodi aflatoksina koji napadaju }elijsku DNK i o{te}uju njegov geneti~ki plan. 52 53
Page 1 and 2: MO] ISHRANE
Page 3 and 4: Sadràj Uvod . . . . . . . . . . .
Page 5 and 6: Nakon dugogodi{nje karijere u istra
Page 7 and 8: set i sedam godina preko najpoznati
Page 9 and 10: 1. poglavlje Problemi sa kojima se
Page 11 and 12: Grafikon 1.3: [ta se podrazumeva po
Page 13 and 14: manje od ~etrdeset godina! [ta se k
Page 15 and 16: nici. Moja pojava pred kongresnim k
Page 17 and 18: - Neki proteini se smatraju za veom
Page 19 and 20: nedovoljno bogata proteinima za dec
Page 21 and 22: Kako je to mogu}e? [irom sveta, sto
Page 23 and 24: standard. Jo{ jedna proizvoljna ta~
Page 25: Nejder (Ralph Nader) je nazvao vir{
Page 29 and 30: menata smo ubedljivo utvrdili da je
Page 31 and 32: opseg od 4 do 24% proteina u ishran
Page 33 and 34: 3330 2350 240 40 20 10 Grafikon 3.9
Page 35 and 36: vrste ìvotinja, kazein promovi{e r
Page 37 and 38: Grafikon 4.2: Opseg stope raka u ki
Page 39 and 40: da vam pokaèm {ta smo saznali iz o
Page 41 and 42: 150 mg/dl. Dr Kasteli je dugo vreme
Page 43 and 44: Grafikon 4.7: Ukupan unos masti i r
Page 45 and 46: eproduktivnih godina, ako se odràv
Page 47 and 48: To je bila gre{ka. Kinesko istraìv
Page 49 and 50: zadovoljavaju}e da se ljudi ose}aju
Page 51 and 52: To su oni koji izgleda jedu koliko
Page 53 and 54: terol i visoku stopu raka jetre. Vi
Page 55 and 56: Deo II Bolesti izobilja 108 109
Page 57 and 58: ovog argumenta. Kada je biljna ishr
Page 59 and 60: ustanovi ko je dobio sr~ano oboljen
Page 61 and 62: Grafikon 5.2: Stopa preìvljavanja
Page 63 and 64: sr~anih bolesti)... Ogroman napreda
Page 65 and 66: sr~ane udare, {log i angioplastiku.
Page 67 and 68: zahtevaju operaciju. Umesto operaci
Page 69 and 70: Grafikon 6.1: Tabela indeksa telesn
Page 71 and 72: postepeno, tokom perioda od nekolik
Page 73 and 74: 7. poglavlje Dijabetes Dijabetes ti
Page 75 and 76: Visoki procenat kalorija poti~e od
Page 77 and 78:
Grafikon 7.3: Holesterol u krvi na
Page 79 and 80:
Me|utim, Beti nije bila jedina. Jo{
Page 81 and 82:
ène otkrivaju da imaju rak dok je
Page 83 and 84:
- Kada ène do|u do kraja svojih re
Page 85 and 86:
Uprkos nesigurnostima, i dalje veru
Page 87 and 88:
nesumnjivo jedan od razloga zbog ko
Page 89 and 90:
prati i kontroli{e. Ovaj proces pre
Page 91 and 92:
Grafikon 9.1: êste autoimune boles
Page 93 and 94:
Istraìva~i su otkrili ne{to zaista
Page 95 and 96:
da zatim tvrde da je cela ideja da
Page 97 and 98:
Grafikon 9.5: Veza unosa kravljeg m
Page 99 and 100:
azli~iti reìmi ishrane mogu da bud
Page 101 and 102:
Grafikon 10.2: Veza unosa ìvotinjs
Page 103 and 104:
videti, problem se krije u detaljim
Page 105 and 106:
Grafikon 10.5: Efekat unosa ìvotin
Page 107 and 108:
di na i mene sa dvadeset godina. Sp
Page 109 and 110:
tim ljudima, i{ao u {kolu sa tim lj
Page 111 and 112:
Amerikanci vole da ~uju dobre stvar
Page 113 and 114:
sve jasnije za{to se pojavila tako
Page 115 and 116:
neke savr{eno zdrave mlade ène ukl
Page 117 and 118:
Princip broj 7 Ishrana koja je zais
Page 119 and 120:
Jedan od najpovoljnijih nalaza iz b
Page 121 and 122:
- Jedite dobro. Ako jedete van ku}e
Page 123 and 124:
Uvod Kada ljudi ~uju o nau~nim info
Page 125 and 126:
zvao je interesovanje {irom cele ze
Page 127 and 128:
veoma jasno opravdavali umerene pre
Page 129 and 130:
Ameri~ki institut za istraìvanje r
Page 131 and 132:
Posledice po javnost Lekcije koje s
Page 133 and 134:
nih Dràva (USDA), nam je rekao da
Page 135 and 136:
Grafikon 14.3: Unos masti i smrtnos
Page 137 and 138:
nju samo jednog sastojka, kao {to j
Page 139 and 140:
Utvr|ivanje veze ishrane i raka Por
Page 141 and 142:
Ovi problemi su naro~ito ne~uveni u
Page 143 and 144:
cama i u kantinama, gde organizacij
Page 145 and 146:
Dopustite da vam iznesem jedno pore
Page 147 and 148:
sveta zaduèni za marketing su brzo
Page 149 and 150:
Sada nam se savetuje da za dobro zd
Page 151 and 152:
gornjoj granici od 10%! Nakon {to j
Page 153 and 154:
Nefinansirana ishrana Ne samo da vl
Page 155 and 156:
Do{ao sam do zaklju~ka da kada je z
Page 157 and 158:
nije pokazao da se sr~ana oboljenja
Page 159 and 160:
primera lekara posve}enih ishrani v
Page 161 and 162:
U proteklih par godina do{lo je do
Page 163 and 164:
za njega tokom {esnaest godina, ali
Page 165 and 166:
moj ro|ak. Devoja~ko prezime moje b
Page 167 and 168:
omogu}uje da shvatimo kako se to za
Page 169 and 170:
teina su tro{ile vi{e kiseonika, ko
Page 171 and 172:
- vi{e od dvadeset i ~etiri faktora
Page 173 and 174:
Dodatak C Veza sa “vitaminom” D
Page 175 and 176:
Grafikon C.3: Uloga paratiroidnog h
Page 177 and 178:
Literatura Deo I 1. Poglavlje 1. Am
Page 179 and 180:
50. Hawrylewicz EJ. "Fat-protein in
Page 181 and 182:
35. Page 1320 in Gersh BJ, Braunvva
Page 183 and 184:
32. Newman B, Mu H, Butler LM, et a
Page 185 and 186:
37. Monetini L, Cavallo MG, Stefani
Page 187 and 188:
76. Clarke R, Smith D, Jobst KA, et
Page 189 and 190:
28. Giovannucci E, Rimm E, Liu Y, e
Page 191 and 192:
7. Cantorna MT, Hayes CE, and DeLuc
show all

MO] ISHRANE

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?