MO] ISHRANE

40
30
20
10
0
Grafikon 4.10: Prose~an unos vlakana hranom (g/dan)
33,3
11,1
Kina SAD
mi{ljenje da je na{e Kinesko istra`ivanje bilo najzna~ajniji rad o vezi
ishrane i zdravlja u svetu u to vreme.
Vlakna u ishrani se nalaze isklju~ivo u biljnim namirnicama. Ovaj
materijal, koji daje ~vrstinu }elijskim zidovima biljaka, postoji u hilja -
dama razli~itih hemijskih varijacija. Uglavnom su izgra|ena od veoma
slo`enih molekula ugljenih hidrata. Mi varimo samo malo ili nimalo
vlakana. Svejedno, vlakna, koja sama ne sadr`e kalorije, poma`u
razbla`enju kalorijske gustine na{e hrane, stvaraju ose}aj puno}e i
poma`u zadovoljenju apetita, izme|u ostalog. Pri tome, zadovoljavaju
na{u glad i smanjuju preteran unos kalorija.
Prose~an unos vlakana (grafikon 4.10) je oko tri puta ve}i u Kini
nego u SAD. 40 Ova razlika je izuzetna, naro~ito imaju}i u vidu ~inje -
nicu da su proseci mnogih okruga bili ~ak daleko ve}i.
Me|utim, po nekim “stru~njacima” iz SAD, postoji i tamna strana
vlakana. Oni su tvrdili da ako je unos vlakana previ{e visok na{a tela
ne mogu da apsorbuju dovoljno gvo`|a i srodnih minerala, koji su
neophodni za zdravlje. Vlakna mogu da se ve`u sa ovim materijama
i da ih nose kroz na{ sistem pre nego {to mo`emo da ih svarimo.
Oni ka`u da bi maksimalan nivo unosa vlakana trebalo da bude oko
30 do 35 grama na dan, {to predstavlja samo prose~an unos kod
ruralnih Kineza.
Mi smo veoma pa`ljivo prou~avali pitanje gvo`|e/vlakna u Kines -
kom istra`ivanju. Kako se ispostavilo, vlakna nisu neprijatelj apsorpciji
gvo`|a kako je to veliki broj stru~njaka tvrdio. Merili smo koliko
gvo`|a su Kinezi unosili i koliko se gvo`|a nalazilo u njihovim telima.
Gvo`|e je mereno na {est razli~itih na~ina (~etiri biomarkera iz krvi i
dve procene unosa gvo`|a) i kada smo poredili ova merenja sa uno-
som vlakana, nije bilo dokaza koji bi pokazivali da je pove}an unos
vlakana ometao apsorpciju gvo`|a u telu. Ustvari, ustanovili smo
suprotan efekat. Dobar pokazatelj koli~ine gvo`|a u krvi, hemoglobin,
se ustvari pove}avao sa ve}im unosom vlakana hranom. I Kako se
ispostavlja, namirnice bogate vlaknima, kao {to su p{enica i kukuruz
(ali ne i gla~ani pirina~ koji se koristi u Kini) tako|e su bogate i
gvo`|em, {to zna~i da {to je ve}i unos vlakana, to je ve}i i unos
gvo`|a. III Unos gvo`|a u ruralnoj Kini (34 mg/dan), bio je iznena -
|uju}e visok u pore|enju sa prose~nim ameri~kim unosom (18
mg/dan) i bio je daleko vi{e povezan sa biljnim namirnicama nego sa
`ivotinjskim namirnicama. 41
Kineski nalazi o vlaknima iz hrane i gvo`|u, kao i mnoga druga
opa`anja iz ovog istra`ivanja, nisu podr`avala uobi~ajeno gledi{te
nau~ nika sa Zapada. Ljudi koji unose vi{e biljnih namirnica, a time i
vi{e vlakana, tako|e unose i vi{e gvo`|a, III {to sve dovodi do statisti~ki
zna~ajnog vi{eg nivoa hemoglobina. Na `alost, odre|ena
zabuna se javila zbog ~injenice da neki ljudi u ruralnoj Kini, uklju~uju}i
`ene i decu, imaju nizak nivo gvo`|a. Ovo je naro~ito ta~no u oblastima
gde su parazitske bolesti ~e{}e. U oblastima ruralne Kine gde
su parazitske oblasti ~e{}e, nivo gvo`|a je ni`i. I Ovo je pru`ilo priliku
za tvrdnju da je ovim ljudima bilo potrebno vi{e mesa, ali su dokazi
ukazivali da bi problem bio daleko bolje re{en smanjenjem parazitizma
u ovim oblastima.
Zainteresovanost za vlakna iz ishrane se javila zahvaljuju}i Barki -
tovim putovanjima u Afriku i njegovom tvrdnjom da je rak debelog
creva re|i me|u stanovni{tvom koje unosi vi{e vlakana ishranom.
Barkit je u~inio ovu tvrdnju popularnom, ali je pri~a najmanje 200 go -
di na stara. U Engleskoj su neki vode}i lekari tokom druge polovine
18. veka i po~etkom 19. veka tvrdili da je zatvor, koji je bio povezan
sa ishranom sa manje vlakana, bio povezan sa ve}im rizikom od raka
(obi~no raka dojke i “creva”).
Na po~etku Kineskog istra`ivanja, ovo verovanje da bi vlakna
mogla da spre~e rak debelog creva predstavljalo je preovladavaju}e
gledi{te, iako Komitet za ishranu i rak Nacionalne akademije nauka
“nije prona{ao ubedljive dokaze koji bi ukazivali da vlakna iz ishrane...
ispoljavaju za{titni efekat od raka debelog creva i rektuma kod ljudi”.
Izve{taj je nastavio zaklju~kom, “... Ako postoji takav efekat, najve -
rovatnije su odgovorne specifi~ne komponente vlakana, a ne ukupna
koli~ina vlakana iz hrane”. 20 Na{a rasprava po ovom pitanju nije bila
odgovaraju}a. Pitanja, pregled istra`iva~ke literature i tuma~enja
dokaza su bila previ{e usmerena na potrebu za specifi~nim vlaknom
kao odgovornim uzrokom. Po{to nijedno nije prona|eno, hipoteza o
vlaknima je odba~ena.
90 91